Африка
Има музичких комада који се на крају свршавају снажним акордима; мој се пут тако завршио. Када се ујутру сви бродови пожурише у пристаниште, море је већ било много мирније, али је хладноћа и дале била неописана.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Додуше, види се оно Цонцерт цхампêтре, али, све свему, ипак је боље него прије... — Ох!... Без икакве сумње!... — пожурише да се сагласе сви у један мах. — Штовише, не-при-спо-добиво боље!...
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Зар нећеш чекати, тајо, да се испече погача? — Море, дај што било. Имамо посла. Жене се пожурише, а Милош оде у подрум, те донесе оцу пљоску с ракијом.
торбу, у коју је још синоћ спремљено све што треба гладним и жедним путницима, па се онда сви троје окретоше потоку и пожурише низ брдо. — Само да пређемо потес пре видела и да се дохватимо реке — прозбори Пантовац забринуто.
Сви троје пређоше реку, дохватише се густе кленовичке шуме, која се пружила до близу Качера и пожурише да се што пре дохвате рудничких огранака, који су у другом округу, где ће, без сумње, бити изван сваке опасности.
Ћипико, Иво - Приповетке
Иначе ћеш у затвор! Њих двоје пожурише, и чисто им беше лакше кад су изишли из вароши. Зимња их је ноћ затекла у путу; роса влажила и следила образе, а кад
!” Најпослије и отац се диже, и породица опет крене. Пожурише да куму чим прво стигну; сигурни су да ће код њега, изгладњели и уморни од дугога пута, наћи топли конак.
— Ено —вели, — Пропада, ено Медвједа, а за њима су Близанци. Тек дахнуше насред мора, па пожурише прама њима. Већ је мјесец подалеко одскочио и ведрина освојила; свијетле, зеленкасте мјесечеве пруге нестало је с
Петровић, Растко - АФРИКА
Има музичких комада који се на крају свршавају снажним акордима; мој се пут тако завршио. Када се ујутру сви бродови пожурише у пристаниште, море је већ било много мирније, али је хладноћа и дале била неописана.
Ћипико, Иво - Пауци
И заудара овдје као међу празовима! — надода неко из друштва, и, заправши, пожурише из улице. Сада је улица, с малим, празна, и већ се у њу сутон увлачи.
И к'о да осјетише једно прама другоме јачу љубав и самилост, ухватише се за руке и, у ходу машући њима, пожурише да чим прво стигну у варош и да налију фучије. Знали су да их домаћи жељно ишчекују, да прво опочинка напију до сита.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— зачу се с њиве нечија вика. Иако нису знали чији су авиони, дјечаке спопаде необична зебња и немир. Губећи дах, пожурише у правцу школе. Одједном, негдје у даљини, одјекну потмула тутњава од које задрхта земља.
Застао је, поћутао, а онда се одлучно лупи руком по бедру и одреза: — Сад знам шта ћу! Хајдемо брзо. Пожурише кроз Гај, а кад стигоше недалеко од логора Тепсије, Николетина застаде под једном престарјелом буквом, квргава стабла
— Видиш ли? — узбуђено упита Јованче. — Видим! — весело дочека Мачак. На рукама и кољенима, клижући се, они пожурише уз камениту стрмину.