Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
канцеларији се осећаше мирис измирне и тамјана као год у каквом храму, а на столу његовом вазда побожних, старих и већ пожутелих књига.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
сутра ће, преко нових барикада Костију из рата што ништи и мрви, Обасјати сунце новог величанства Сунцокрете наших пожутелих нада, И црвене руже наше топле крви, И кринове беле нашег достојанства. САВРЕМЕНИК (Мај, 1918) Хајде, срце моје!