Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Је умрло јање иђе. Тица лети стол је. Округао а кућа... — Добро, добро! — прекиде га вра, пружајући му један пожутјели листић, а Бакоња само што прелети очима по њему, рече: — Ја одавно знам ту писмицу напамет.
Ћипико, Иво - Пауци
— Ча ћете видити? Бидан, доша' је кост и кожа! И жена попође и разгрне платнени, пожутјели застор што је дијелио кућни простор. Крај застора задржи у руци да Иво прође први. За њим дође Марија.