Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Главна карактеристика мобе јесте та да је она бесплатна (без накнаде у новцу или роби) и добровољна помоћ у раду. Позајмица је такође добровољан рад, али, за разлику од мобе, она је нека врста тачно утврђеног натуралног зајма.
123—124. ² Пирх, О. Д., Путовање по Србији у години 1829, Просвета, Београд 1983, с. 28. ³ Влајинац, М., Моба и позајмица, СЕЗ, XЛИВ, СКА, 1929, с. 32. ⁴ Ерлицх, Вера, У друштву с човјеком, Либер, Загреб 1978, с. 212. ⁵ Цвијић, Ј.
Wестермарцк, Е., Тхе Хисторy оф Хуман Марриаге, Лондон 1921. Влајинац, М., Моба и позајмица, СЕЗ, 44, СКА, Београд 1929. Влајинац, М., Жена у народним пословицама, СЕЗ, 87, САНУ, Београд 1975.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
писаца који су стално уважавали српску народну поезију, али он је мислио да искључив народни језик није у стању без позајмица и развијања да постане књижеван језик. Он је одлучно био да се очува стари и етимолошки правопис.
Он није успео у оном што је у први мах замишљао: да народни језик, без икаквих позајмица и страних утицаја, постане књижевни језик, није успео да херцеговачко наречје постане опште наречје, али је успео да
Пре свега, он, није сасвим оригиналан, и код њега има позајмица из Манцонија, де Амичиса, па чак и Маколеја. Његова историјска приповетка, којом се радо бавио, врло је упрошћена.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Али је женска глава за те ствари вешта, очас се учини позајмица, нешто се дотера привремено само за тај мах, а кад погледаш, оно све лепо и ваљано...
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Име »сирота« одговара немачком схватању, и претпоставља (ако наша реч није позајмица?) да је и код нас постојао сличан етимолошки мит као и код Немаца (о коме в. Софрић, 80).
лишће купа се болесник од врућице (ЖСС, 303). ТРЕШЊА Кірѕцхе (прунуѕ цераѕуѕ). Трешња, црешња. Реч је позајмица из латинског, позната свима словенским језицима. Т. има известан религијски значај, и у добром и у рђавом смислу. Т.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
на фине чипке што јој цепте по грудима; од дијаманата на прстима и у ушима сва „блицука” — реч је мале Соке, иначе позајмица немачко-српска, уобичајена у целој паланци; — коса јој стручним рукама прибодена тако да од лица „прави овал”, а