Употреба речи позајмљеном у књижевним делима


Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Значи да и наша млада Земља сјаји светлошћу позајмљеном од Сунца, које јој увек осветљава само једну половину. Од њене неосветљене површине не видимо, заиста, ништа, као да

Они имају, ако нас наши догледи не варају, своје атмосфере. Њих осветљава и Сунце и Јупитер, а овај само позајмљеном Сунчевом светлошћу која се рефлектује на његовим облацима. Али ти Сунчеви зраци не загревају оне далеке светове.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности