Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
И кос дивној ран' зљетујет, гласно в љесах позвиждујет: О златоје пролеће! Патка рано па па квикчет и пачиће погледа, кукук тако ку ку вичет: свима радост без сљеда.