Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Они кад се међу собом поздрављају, веле један другом: „Светао ти образ!” Ово је прекрасни поздрав! Али ваља чисто знати да они који увреме мира туђе неправедно грабе и отимају и друге лупешким начином убијају, они су
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Кад уђе у одају (у собу) где краљица седи, да јој књигу и каже поздрав од његова краља. Краљица књигу проучи, осме̓не се, па рече: „Е, краљу, шта ти је јоште му рат (воља, жеља)?
Посланици оду, нађу га у Бањани, и кажу му од Алексе и леп и прек поздрав. А он одговори: „Ја сам и сам пошао, и ово жито хоћу да носим јербо у нашему крају нема леба.
, опрема за јахаћег коња ТАЛ, по нем., део ТАТАРИН, гласник ТЕВАБИЈА, тур., пратња ТЕКЕМ, тек ТЕМЕНА, турски поздрав ТЕМЕСУЋ, тур., писмена потврда ТЕМПЛО, рус., иконостас у цркви ТЕПЕР, рус., сад ТЕРЋИЈЕ, тур.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И сутра увече нека оде Катићу — а то је вечерас — тамо ће наћи све наше људе, па нека се с њима договори.” То ти је поздрав од харамбаше. — А куд је он отишао? — упита Станко. — Он је отишао у сокоску нахију да тамо то исто чини. — Добро.
Таман се кренуше, а Станко међу њих. — Побратиме, — рече Зеки — с тобом морам говорити. Носим ти поздрав од Чупића. И одвоји се од чете. — Турци су навалили са свију страна...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Затим у дворани, Цар, логотет царски, И сва сјајна свита, стајаху док срочи Поздрав на латинском мудри бискуп барски.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Куда ћеш, ти? — рекох му. Он ме гледаше блесасто. Био му је исувише неочекиван овакав поздрав. Лајтнант дође и стави се међу нас: — Господо, молим вас, господо! Макс се осети посрамљен.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
а сутра долази, рано. — »Фала богу кад је само због тога!« — рече Јула у себи, а после додаде гласно: — Па поздрав’те га, слатка тетка-Макро, поздрав’те.
« — рече Јула у себи, а после додаде гласно: — Па поздрав’те га, слатка тетка-Макро, поздрав’те. — Е, оздравићу ја, ’рано, кад ме пронесу великим сокаком, — вели тетка-Макра одлазећи. — Кад ме закопаду...
А Јула наставља још тужније: »Ој, Бога вам, три млада дротара! Поздрав’те ми мога доброг бабу: Да не коси украј Тисе траву: Покосиће моју косу плаву!
Поздрав’те ми мога доброг бабу: Да не коси украј Тисе траву: Покосиће моју косу плаву! И поздрав’те моју слатку нáну: Да не пије Тису воду ’ладну, Попиће ми моје очи чарне!
И поздрав’те моју слатку нáну: Да не пије Тису воду ’ладну, Попиће ми моје очи чарне! И поздрав’те мога милог дику: Да не броди Тисом водом ’ладном, Поломиће моје беле русе, Натруниће моје очи чарне!
Збогом! — Та није баш онако к’о што је требало — извињава се домаћица — ал’ ви ћете већ извинити!... Па поздрав’те госпоје и децу; а оне су, боже, ваљда већ велике девојке, ваљда већ на удају, а?
А, па дабоме! Пролазе године, а женска деца, што кажу, зачас нарасту и нађикају к’о штир. Срећан пут, па поздрав’те све. — ’Ајд’, Петре, потерај! Кола пођоше.
Ја са скупа... оног нашег, па сад се враћам кући. — А, знам, и мој Шандор је посл’о омладинцима поздрав с још некима!... Откад вас нисам видела! А шта ради Маланија... је л’ здрава... како изгледа? — Фала богу! А како ви?
— Не! — рече одлучно путник, и превуче шаком уморно преко чела. — О, баш ми је жао што нећете! Па, поздрав’те Меланију!... О, а тако ми жао што нећете бар мало да свратите!...
Африка
То је последњи поздрав Африке нашем погледу. Одсада ми пловимо Средоземним морем, крај шпанских обала, и на велико чудо свих, налазимо да је
Црњански, Милош - Сеобе 2
“ – он се насмеја и остаде насмешен, задовољно. Иако тај поздрав није био тачан, према росијском егзерциру, њему би мило. Потапша, окренувши се, Витковича, по рамену.
Теодосије - ЖИТИЈА
Поцле y неко време одахнувши, горе ка њему уздижући поглед и клањајући се, даваху му опроштајни поздрав, и милостиво са сузама корећи га и пребацујући му, говораху: — Здраво, о господару, здраво!
Овај дошавши донесе им поздрав од игумана и од братије, и замоли их да узиђу у Лавру и да се одморе, и говораше, узмите од манастира све што вам је,
Дошавши ка самодршцу брату, хотећи му дати поздрав ради одласка, овај сматраше његов одлазак као излазак душе, и много плакавши и са свима благороднима моливши хтеде га
Црњански, Милош - Сеобе 1
Исакович му показа прво узвик имена Марије Терезије, затим поздрав у његову част са заставом и виком његовог имена и титуле, које су војници, крај свих казни, нехотице, изговарали
фишеке, каишеве, од јутра до мрака, вежбајући при том, пре подне пуцање плотуном, у три реда, а после подне парадни поздрав врховноме заповеднику, при чему је цео пук урлао тачно само латинско „виват“, док је Каролус изговарао, и по хиљадити
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Слушам...«, а са стране пише црвеним словима »Поздрав братским аматерима света!« Сипи пролећна киша, па нам се низ лице слива црвена боја креп-папира.
фризура и дрзак поглед, лептир-машна (цео разред сликао се са једном лептир-машном посуђеном од фотографа), а затим »Поздрав из ЈНА, Пула 1960« и »Много поздрава из Венеције 1964«.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Реци: „Ваистину роди!“ — Ваистину роди! — понови Јанко, смијући се такође. — Тај сам поздрав већ знао, научио га од Граничара! — А сад хоћеш ли устајати, да ручаш? Доље те чекају!
Па посједаше. На ходнику момци служаху напитком војнике. Игуман Ђорђе започе: — Поздрав ти, господару, од попа Милутина из Тушине, па онда од свијех Морачана. Бјеше их много код мене о божићњим покладама.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
И тако све до смрти, без одмора и застанка. У децембру хиљаду осамсто и неке он ће, као и обично, написати стиховани поздрав години која долази, да би, мало касније, римованом добродошлицом наздравио оној која почиње.
„Јеси ли кренуо?“, питам га. „Мучим се, а ти?” Понекад му рекнем добројутро, пре него што он сличан поздрав упути Београђанима. Волео их је, и волео је Београд. Био је прави, старовременски родољуб.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Он стално ставља народност изнад вере. У својој сасвим доситејевској песми Поздрав роду из Беча 1847. год.63 на којој се потписао Владика црногорски, он осуђује оне који у име вере сеју »адско сјеме
Милићевић, Вук - Беспуће
кроз ту гомилу свијета, не марећи да опази икога, да се осврне за којом женом, да поздрави кога или да коме врати поздрав.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
— — — — — — — — — — — — — — — — — — — — Да драгог чека, то сам ја већ знао, У врту тамо код липова строма, Јутрени поздрав куд јој увек носи И пољуб од ње за уздарје проси. 7.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— ’Бро вече! Радите ли? — упита он тихо и некако плашљиво. Цвета на поздрав ништа не одговори. Тобоже, занета послом, Није чула.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
И Ту ће наћи наше речи те, наш поздрав ту ће бити саслушан, а придворнике твоје вечите умолићемо да ти зборе за њ: Однеси поздрав господару
ће наћи наше речи те, наш поздрав ту ће бити саслушан, а придворнике твоје вечите умолићемо да ти зборе за њ: Однеси поздрав господару свом, великомучениче Хамлете!
Та светитељке нема милије од тебе, Вило нашег Вилије! са Ромеом у вечит загрљај, однес'те поздрав творцу своме тај! И ти, ругобе јеже одабран, глостерски кнеже, данас одигран, владару свом принеси поздраве; — јер
„Добар вече!” и испод покрова коштаницу ми пружи у поздрав; прихватим је и стисак леден јој свег укоченог опрости ме стрâ. добар вече!
за име бога да л' сам чула право?! Дрктала је була од пете до главе, чујући поздрав игумна Варнаве, са бледа лица кад јој паде вео, и Варнава као да задркта цео.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
ОКО 21 3 ЛАМПА 22 4 ЈЕДНОРОГ 23 5 ТРАГОВИ 24 6 ЗАВИЧАЈИ 25 7 СРЕДОКРАЋА 26 8 ЉУБАВ 27 9 ДОКАЗИ 28 10 ПОЗДРАВ 29 ИИИ 30 ВОYАГЕ ПХІЛОЅОПХІQУЕ 31 ГРЧКА ГРНЧАРИЈА 34 ВЕЖБА 36 ТРИ СНИМКА КЛИПЕРА ЦУТТY САРК 38 МЛАДА ЖЕНА СА
(23. В 1989) 10 ПОЗДРАВ Све оно што сакрива у ништа Збир облика је скривене намере; А недремано око камере Положај снима нових одредишта.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Три су кристалне, преостале с венчања мога маторог и маман. Две су купљене као сувенири и са њих се кеси ПОЗДРАВ ИЗ ВРЊАЧКУ БАЊУ.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ У зору Мачак заплови даље, пингвину поздрав са барке шаље, весело капа маше. Напетог једра барчица јури, у сусрет киши, олуји, бури, прамцем капљице праше.
нашла је капу с поруком тужном и на њој крви трачак: „Јуначки гинем у бури, знајте, старини моме замјену дајте! Поздрав! Капетан Мачак.“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Са пуним лонцем и масним брком чекаћу на те, пожури трком. Нежно те грли медена лица и поздрав шаље твоја Лисица.“ Јеж се весели: „На гозбу, вели, ту шале нема, хајд да се спрема.
Рођена моја, деки ће брзо крај. Буди ми здраво, звончићу дедин плави, чекаћу писмо, брзо се старцу јави. Поздрав ти шаље, најлепших жеља пун Дедица Јован, ратар, село Славујев Жбун.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Наредите да се војници прикупе. Нека код коња остане само по један возар. — Батерија мирно!... Поздрав надесно!... Господине потпуковниче, стање батерије ратно...
нису јахали, да не би заспали, већ су ишли пешке поред својих коња, Наједном се зачу команда: — Батерија, мирно!... Поздрав надесно! Одавно нисмо чули ову команду, те нам је још чудније када се разлеже у пола ноћи.
Најзад... кад се мора. И то је рок службе. Али највећу нам невољу задавао командант. Чим писне труба „поздрав“, ми се само погледамо, а Александар нам добаци: — Који ли ће сада од нас пасти као жртва!...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Он се приближаваше слободно, готово дрско, и на Гојков учтив поздрав једва климну главом; застаде и саслуша Гојка, који му се представи, па као прави генерал кад саслуша рапорт, климну
пусти децу и, бришући марамом ознојено и зажарено лице, приђе к писару, који већ беше устао и врло учтиво прихвати њен поздрав. Изиђоше обоје напоље и седоше у хлад. — Опростите, молим вас, поче писар врло учтиво, што сам вас звао мало пре.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
У ВРТУ 82 ВОЈНИЧКА ПЕСМА 84 ВЕЧНИ СЛУГА 86 МИЗЕРА 88 ЈУГОСЛАВИЈИ 91 МОЈА ПЕСМА 93 ЗАМОРЕНОЈ ОМЛАДИНИ 95 ПОЗДРАВ 96 ГАРДИСТА И ТРИ ПИТАЊА 98 ЈА, ТИ, И СВИ САВРЕМЕНИ ПАРОВИ 100 ЕПИЛОГ 102 СУМАТРА 104 СТЕЊЕ 106 ПОСЛАНИЦА ИЗ
И да ли си се већ једном утешила да је то младост: та болна мутна судба? Карловци, 1918. ПОЗДРАВ Теби, што си ме срела на мору и збрисала ми са чела жиг мајке блуднице и роба оца, скинула ми са врата змије, жудне,
је то остатак из рата, али да су они цивили, а официри, нарочито гардијски, сматрали су да су то војници, од којих се поздрав мора тражити. Долазило је и до немилих сцена, због тога, на улици.
Он је то сам рекао!“ Та алузија се односила на мој стих у песми Поздрав, где се, у првом реду, каже фраза: „мајке блуднице“.
Преко зидова пузе гране пуне блатног снега. Ето мале кућице пред којом сам, у зору, радо застајао и, за поздрав, скидао шешир. Њени су прозори мали и шарени.
Глумци су дизали десну руку увис, а левом стискали трбух, и мислили, то је грчки поздрав. Хиполит је нервозно гладио чело, сасвим модерно, и мислио да је потпуно у Хеласу, ако загризе, кокетно, у прстен на
На Ловћену је срамота и стид. На твом лицу лукави братски сјај. Не треба нам твој поздрав и уздисај. Зар рука да диже против речи свете, што жељаше свилу, злато, аморете?
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
МАРИЈИН ВЕО Пре но што ће је скрити Небеске дубине, сјајни облаци, Као последњи поздрав земљи Она свој вео девичански баци...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
да заговара госте или раднике и утом се донесе бакрач (ако је ракија), или видрица (ако је вино), па ко први прихвати поздрав, тај испије највећу чашу. — Е, Анђо, ти вечерас једнако побеђујеш, хвалим је ја.
Свако ми јутро она, кад се врати с пијаце, донесе поздрав или од поп—Симе или од поп-Петра, па често и од самог господина проте.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Ми, учитељу, да си гледамо нашу послу, а онизи там’ што су, нек си га гледе своју послу! Тој ти је, ете, сав мој поздрав и честитање од мен’! Да га напишеш: тој ви се поздравио председник Ђорђе из Прудељ. Тол’ко! — Ама чуј ме...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
И БОГАТИ 84 МАМИНА ДУЖНОСТ 86 КАКО ТРЕБА С ОЦЕМ 87 ДЕДА 88 ОСТАЛА РОДБИНА 90 МОЈ ЗООЛОШКИ ВРТ 91 ПОЗДРАВ ЈУТРУ 92 ВЛАСНИЦИ ЛИВАДЕ 94 СУСРЕТ СА ЗЕЦОМ 96 КОРЊАЧА И ЗЕЦ 98 ВРАНЕ У СВАНУЋЕ 100 РАСПРАВА У ПАРКУ 101 МИШЕВО
МОЈ ЗООЛОШКИ ВРТ ПОЗДРАВ ЈУТРУ У освит, долетеше паунице, Донесоше златне наруквице; За њима гуске, ћурке, ћурани Који заузеше места по
Врпоље! Ко нема карту — напоље! Али сви су купили карте, ниједног шверцера нема, Најтужнији месец на свету са Ртња поздрав шаље, У купеу прве класе стара госпођа дрема, И возови немају куд, морају опет даље.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
новац (ма да је свакад, у сваком његовом фишеку, налазила по неколико рђавих грошева) даде бакшиш дечку, испоручујући поздрав Тонету и његовој домаћици. Дечко оде. Капија се за њим затвори.
знати за њих, него како би толиким својим причањем она Арнаутину пала у очи, те да после он, кад однесе и испоручи поздрав од свију, узгред каже да је ту била и нека старка, а он ће онда, ефенди Мита, сетити се ње и знати да је то била она,
или да склони које мало дете са средине улице, да га не би који коњ или товар прегазио, или да коме одговори на поздрав. После дугог времена Магда се врати заједно са два шегрта који донеше читаву рпу басме.
после толиких година, на срећу њихову а највише на изненађење, почеше да стижу и други гласници доносећи од њега поздрав и глас да је здрав.
хан, да тамо дочекујем турске трговце, моје познанике, пријатеље, који се некад за срећне сматрали када би им примио поздрав, руковао се са њима, а сада: да их проводим по чаршији, по пазару, да терџуманим и сеиз да им будем, да би ми платили
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Игуман остави вељу пушку пред вратима, а под малим и јатаганом уђе, приступи Владици па се и с осталим цјелива. „Поздрав ти и поклон Господару, а и вама свима браћо од многијех. Ма хоћу их свијех набројити као из читуље.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Недеља — празник — схваћен у народу као светац и као живо биће Света Пречеста — Богородица селам алећим — турски поздрав сербез — слободно сермија — имање, имовина, иметак сечко — месец фебруар сифат — својство сичан — отров (мишомор)
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
А мени, брате мој, привише се ноге кâ два конца. Оћу да измолим „Поздрав госпин“, а не могу. Како је могâ доприти главом до онолике висине?
Дундак, слободан, а вјешт како се треба понашати у таквијем приликама, прекрсти се, изговори полако „Поздрав Дивици“, пак запита пудалину: „Душо кршћанска, шта желиш од менека?“ — „Желим, да ти се исповидим!
Задуго, чим би Бакоња отворио очи јутром, милина би му испунила груди и он би похитао ка прозору да отправи први поздрав њојзи преко воде, знајући да и она о њему мисли чим се пробуди.
А ја: ора про нобис, па у зобницу! И онда се, вели, побратимише.“ Бакоња назва „добро јутро“, а поп му прихвати поздрав, те завргоше говор о врућини, о прашини, о томе како је боље уранити итд.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Механџија, огрнут дугачким кожухом и гологлав, сањиво му промрмља поздрав. Ђорђе мрзовољно отпоздрави, нареди да се рабаџијама угреје бакрач ракије, нека се налочу, нека сви поцркају!
Срела се са очима на икони: оне су је гледале с таквом равнодушном мржњом да није могла да изусти спремљени молитвени поздрав. Милунка је клекла пред калуђера, крстећи се и љубећи му мантију у висини колена.
“ Неко је устао са столице и Аћим је сео до самих врата. Није веровао очима: са испруженом руком за поздрав, насмејан, ишао је к њему... Није ваљда он, није, о, памети! Његов противник на.
Презриво гледа униформу, с рукама на леђима. Капетанов пристојан поздрав га збуни. Не отпоздрави му. Капетан лако поцрвене, постиђен пред пандуром, па овоме махну руком да изиђе.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Ташко Орашко пљесну длановима и четица се умири. — А сада поздрав! — рече Ташко Орашко, а мала чета углас викну: — Добро вече, и добро те нашли, стари! — Још боље ми дошли!
Али Сунце му поздрав не узврати. Само се тихо насмеја и оде даље, а талас помисли: »Зар се и рибе смеју?« —па назва добар дан песку на
»Заиста ме није чула!« — закључи талас смерно, па је још једном поздрави. Али стена се и не осврте на његов поздрав. Самотна сред песка на рубу велике воде, налик на залуталу звезду, она само гордо подиже главу и настави да зури у
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Сећао се да је старац, десном руком, учинио по крет које је можда био позив а можда и поздрав; свакако није био претња. На то је Добрача, згранут оним што чини, потегао кубуру и пуцао у ту руку.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
„Добар вече!“ - И испод покрова Коштаницу ми пружи у поздрав. Прихватим је, и стисак леден јој Свег укоченог опрости ме стрâ. „Добар вече!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Кад стиже на своје место поклони се пред краљевском породицом. Краљица одговори на поздрав предавачев хладно, краљ доброћудним очинским погледом у којем се огледало сажаљење.
Он изгледаше врло измењен, оронуо и некако чудновато забезекнут. Скинух пред њим шешир, но он не одговори на мој поздрав. - ,Зар ме не познајете, господине професоре? рекох му ја.
„Та мој случај“, рекох му, „није ни најмање компликован. Желим само да господину барону испоручим поздрав високе једне особе из Аустрије, ништа више. Зато ми је довољно два минута.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
вежбе, пуно и жалосне и комичне сцене, јер сви они нису били војници, нису знали да иду „у ногу“, да окрећу главе „поздрав налево и надесно“ и лупају ногом „на четири кад им детектив звани „краљ лопова командује: један, два, три, четири,
Растопљено злато разли се по маглама загревајући их, разносећи свуда свој топли, свој спасоносни, свој мили поздрав, и све живо, замирући, одговори у нежној, дрхтавој срећи, још сањиво све се пружало сунцу, очекивало његово миловање.
У песми се осећао радосни поздрав животу и једно стремљење неодољиво, напето и несвесно, што долази од буђења нејасних чежњи.
Али ове паркеташе маса од оних ратника није разликовала, па је све укупно на громки четворократни поздрав отпоздрављала да се све проламало са: „3драво! Здраво! Здраво! Здраво!
Здраво! Здраво! Здраво!“ И ту, као неким утицајем из ваздуха, шта ли, или што га онај четворократни громки поздрав наједанпут опи и освоји, тек и сам Јаћим и против своје воље и начела заусти да и сам са оним четири пута „здраво“
А Јаћиму се допао онај четворократни поздрав, те никако не престаје да га понавља при наступу свакога новога реда. „Здраво! Здраво! Здраво! Здраво!
На њен поздрав ја сам одговорио учтиво, и опажајући да се намерно не удаљава, запитао је нешто о њеним овцама. Одговорила ми је
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
То ми је, одмах на првом кораку, био поздрав „слободног свијета напољу”. У колима је можда сједио син којег мог некадашњег школског друга, творничар тјестенине или
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Његова необична озбиљност уплаши Ђурицу, збуни га, те не умеде одговорити на поздрав, ни понудити госта да седне. — Хо, људи, ала ово сече — вели Тима, разгледајући где би се могло сести, па не видећи
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
ме када сам им одговором на свом језику доказао не само да их разумем, већ да очекујем да и они разумеју српски поздрав.
Кад год би се наши погледи укрстили, поздрављао сам је на уобичајени балкански начин, а такав поздрав она није никада видела пре тога у држави Делаверу. Њена љубопитљивост је расла из дана у дан, а такође и моја.
” Одговорио сам јој истим поздравом, али рђавим енглеским изговором. Она ме је исправила, а ја сам поновио поздрав по други пут. Овога пута било је то знатно успешније и њој се свидео мој искрени напор.
За тезгом је стајао постарији човек који се прилично изненади када чу поздрав на српском језику. И он ми одговори истим језиком, али са изговором који ме је подсећао на Коса, мог старог учитеља,
питао јер сам из његовог инквизиторског понашања схватио да добро зна шта сам дотле радио и да је дознао за онај мој поздрав Београду са брода који ме је довео из Будимпеште пре месец дана. - Тако нешто сте.
питао јер сам из његовог инквизиторског понашања схватио да добро зна шта сам дотле радио и да је дознао за онај мој поздрав Београду са брода који ме је довео из Будимпеште пре месец дана. - Тако нешто сте.
Овде у Панчеву, пре скоро педесет година, први пут сам чуо за Бенџамина Франклина; а данас вам, Панчевци, изручујем поздрав Франклинове отаџбине, и њену поруку да ћете, посвећујући своју душу онаквом идеализму као што је амерички, доћи до
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Друга је вера. Али Арнаутка коракну неколико корака, учини рукама по муслиманском обичају последњи поздрав покојнику, па се нагло окрене својем мужу: — О, Каримане Кошутане, допусти ми да прекршим обичај и рекнем ти неколико
Али у исто време поп спази досле незапамћено чудо: нико му од гостију не прихвати поздрав, нити се покрену из свога положаја.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
177 ДРАГОМЕ ЉУБИ НЕНАДОВИЋУ * 181 ПОЗДРАВ НИКОЛИ ТЕСЛИ 184 ХИМНА ТЕКЕЛИЈИНИХ ПИТОМАЦА 187 СПАСЕНА ЈЕ 189 О СТОГОДИШЊИЦИ СИМЕ МИЛУТИНОВИЋА-САРАЈЛИЈ 192 О
Не можеш ли тако, Све и свашта примам. Београд 9. априла 1891. »Јавор« 1891. ПОЗДРАВ НИКОЛИ ТЕСЛИ при доласку му у Београд 1893.
“ Немој, туго, овде стати, — Ређаш дане, ређај даље! Прекосутра сневаћемо Да нам с неба поздрав шаље. Зимње ј’ доба; — а гроб његов Под снегом је ево веће; Ал’ за мало, — дан за даном, Ослáвиће и пролеће: По
Краков, Станислав - КРИЛА
Горе више њих, врх бежичне антене, струјали су далеки таласи, и као у поздрав носили вести о новим клањима. ”Смртна опасност”, висило је између бодљикавих жица.
Стражари у кошуљама, са голим руменим мишицама, укочени пред назубљеном кулом, кратким пушкама одавали су поздрав. Тада су ови, пробадани звуцима и погледима, прсили своје теретом увијене груди, и бесно ударали по камењу поткованим
Над Седесом је кружио школски авион, и покушавао несмеле вираже. Ауто је јурио и остављао свима прашину као поздрав. Душко је гледао пуста изгорела поља крај Лутре, где су некада били њихови логори.
Петровић, Растко - АФРИКА
То је последњи поздрав Африке нашем погледу. Одсада ми пловимо Средоземним морем, крај шпанских обала, и на велико чудо свих, налазимо да је
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Ако и један овуд пребегне, Са својом плаћаш главу његову!“ А Станоје ме лепо поздравља, А тај ће лепи поздрав значити: „Са ножем ћу те свега исећи Ако ти чамац спреман не буде Да ове мразне ноћи превозиш — Дању се крију као
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Да видите како шири Оне руке мале, У очима поздрав носи: Радуј ми се, ћале! Радује се твој бабајко, Моје Српче мало, Кâ да му је од Косова Сунце засијало.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Иако су четници дисциплиновани, овом приликом су гађали без наређења. Требало је да то буде као неки поздрав Бугарима. По живости ватре непријатељ је могао одмах увидети да има посла са неком новом трупом.
Он је појахао коња и на челу одреда пошао у правцу наших мртвих. Тада је пала команда: — Поздрав надесно! Последњи поздрав мртвим друговима. Преостали, и још читави, улазили су у своју земљу, да крче нове путеве.
Он је појахао коња и на челу одреда пошао у правцу наших мртвих. Тада је пала команда: — Поздрав надесно! Последњи поздрав мртвим друговима. Преостали, и још читави, улазили су у своју земљу, да крче нове путеве.
Не плашите се. Знајте, да ни поштена свадба не може бити без крви, а камоли рат. Полазите! Кратак поздрав и ова петорица излетеше нечујно из земунице. Вратио се и Драган.
Бугари му чак и име знају. Узме он ону велику гранату, и на њеном крилу завеже дашчицу, где напише: „Поздрав од Косте“ — и груне. Помлати Бугаре... Псују га на сва уста... Уз дрвене степенице чуо се удар поткованих чизама.
Затим сам опет сео. Гледао сам на другу страну, претварајући се као да нисам ништа чуо, и као да је био само поздрав у пролазу. — Извините, нисам могла одмах доћи... Ви сте мало чекали? — О, ништа!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
— Каза им: да нам је дужде Из Венеције послô штампару, Поздрав, оружја, џебане и свег! — ЈЕЛИСАВЕТА: Па?... Капетане! КАП.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Пушка грмну, пас скикну! — Тако! Кад проту не знаш чувати, који с тобом залогај братски дијели, а ти сад носи поздрав у пакô старом Џибукарди! О-о! Ама како су могли ући?!
— доброчинство, добро дело, племенит поступак седра — кречњак сеирити — посматрати са уживањем селам — муслимански поздрав сермија — иметак у стоци серџада (сеџада) — простирач на коме муслимани клањају намаз, тј.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
О, буди црква и Бог мог спасења. XXИИ По олују ти ноћас поздрав шаљем. Слушај како ми шум раскошно свира И сањив сутон са облака спира И пахуљице нагле расејава...
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
53 ПОЗДРАВ 54 ЈАН ХУС 57 КАЛУЂЕРИ 61 ПЕСМЕ МОМА Кад би мома звезда била, Никад не би душа моја Бела данка зажелила. 1856.
1876. (?) ПОЗДРАВ Ој, Козаче, ратни сине!... Сред грмљаве и звекета, Усред наше бојне муке, Слушао сам танке звуке, Пуне бола,
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Одговорио би сваком на поздрав продужавајући пут. И то све уза зид, полако, мирно. Изишав из улице, упутио би се дућану, отворио га, пробудио слугу
се клањали, поздрављали их као да су тиме хтели и они да се придруже али не могу, па зато по њима, баби, матери, шаљу поздрав оцу на гробље. Младен увек би са очима пуним суза улазио натраг у дућан.
Ћипико, Иво - Пауци
Чељад у кући прихвати поздрав; неко од људи поодмакне се да дошљак к ватри приђе, а једно женско дода му столицу. —Раде Илијин!
Изјутра, иза недогледне равнице чињаше му се да види море закриљено сивом маглом... и шиљаше му свој врели поздрав. Чим је стигао, писао јој је ватрен лист крцат мекане поезије.
мјесту бришући сузе и гледајући дим што се по вољици вјетра растрган враћаше копну с пароброда исељеника, као последњи поздрав на опустјеле им домове.
Мучим се како ћу чакод заштедит', па да ми се повратити. Увик кад гледам вапор ча гре за тамо, растужим се, и шаљем поздрав моме липоме мисту ....
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
и нашто звуци, Кад чујем шапат твој! О звучне струне немирних дана! Чувајте слатки глас За поздрав дана, кад зора рана Истоком распе крас; Па сву ноћ будан кад поглед склопи Анђелак мили мој: 3воните звуци, звоните
О, још се сећам на тај дан, Кад ми је венац дала, Па први поздрав, први сан, Минерва моја мала. И суза мрачи поглед мој, И душа моја стрепи, И сав бих живот дао свој За часак онај лепи!
пријатељском кругу Подигните напуњене чаше, Наздравите своме верном другу Из младости, из прошлости ваше А ветар ће поздрав ми донети Кроз дубраве и мрачне врлети. 1886. (ЗБОГОМ!... НИКАДА МОЖДА НЕЋУ) Збогом!...
Син мрачних рудничких гора искрени поздрав вам шаље: Небо нек чува вас! Ја волим кућице беле са трском покривене, И рујне вечери ваше, кад с рогља песма
од дневна рада, Сањао завичај мили и своја времена млада: У једноликоме шуму широких палмових грана Он је слушао поздрав младости и цветних страна, Где плави Еуфрат тече. И тако, у ноћи касне, Он песме певаше ове, уз удар сантуре гласне.
“ И са свитом свињар пође, И у Лондон весô дође, И краљ диже поздрав свој: „Добро дошô оче мој! Јеси л' спреман, хоћеш знати Одговора мудрог дати?
Када лето мине, Ту ластавица весело долеће, Цвркуће слатко, кличе и узлеће, Као да носи поздрав отаџбине. А вали шуме и зраци их љубе, И по далекој пучини се губе. 1887. АМОР НА СЕЛУ 1.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Прими мој поздрав, часни доме, и срдачну хвалу на гостопримству које си ми указао. ИИ СОБА ЗА РАД ПРИПРЕМЕ ЗА НАМЕРАВАНИ ЛЕТ КРОЗ
се не можемо нигде, јер морамо врло далеко; зато Вам само дозвољавам да, Вашом миришљавом ажурном марамицом, пошаљете поздрав нашим претходницима, који су по далеком свету лутали, као и ми што чинимо.
ми да томе највећем проналазачу свих времена, томе преисторијском Тесли, пошаљем, његов ситни праунук, мој дубоки поздрав.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
И ЗЛАТАН САН 18 ЈОВАН СУБОТИЋ,КОЛЕВКА 19 БРАНКО РАДИЧЕВИЋ, ЦИЦ 20 БРАНКО РАДИЧЕВИЋ, ДЕТЕ И ТИЦА 21 БРАНКО РАДИЧЕВИЋ, ПОЗДРАВ 22 БРАНКО РАДИЧЕВИЋ, ПУТНИК И ТИЦА 23 БРАНКО РАДИЧЕВИЋ, АЈДУК 25 БРАНКО РАДИЧЕВИЋ,МОЛИТВА 27 ЈОВАН СУНДЕЧИЋ,
НЕНАДОВИЋ, ЛАВ И МИШ 33 ЂУРА ЈАКШИЋ, СИРОЧЕ 34 ЂУРА ЈАКШИЋ, ОРАО 35 ЂУРА ЈАКШИЋ, ЉУБИЧИЦА (ИВ) 36 ЂУРА ЈАКШИЋ, ПОЗДРАВ 37 МИЛОРАД ПОПОВИЋ ШАПЧАНИН, О КОСИДБИ 39 МИЛОРАД ПОПОВИЋ ШАПЧАНИН, У ЈЕСЕН 40 МИТА ПОПОВИЋ (ЧИКА МИТА),
Тако је на насловну страну првог броја Радована ставио песму „Поздрав деци“ чиме је допринео афирмисању Змаја као песника за децу (и Венац песама из 1872.
Такође, песме за израженим националним и родољубивим осећањем („Љубичица ИВ“, „Поздрав“ и др.) чине саставни део поезије за децу предзмајевског периода.
О сирота, о сирота!“ Дете тужно закопава Тицу своју под земљицу, Па са њоме затрпава И сву своју бољетицу. ПОЗДРАВ БРАНКО РАДИЧЕВИЋ Ој сунашце, што разгониш, Пусте ноћи силне таме, Ој ти небо, што но рониш Росне своје сузе на ме, Ој
Април, 1876. ПОЗДРАВ ЂУРА ЈАКШИЋ Ој Козаче, ратни сине!... Сред грмљаве и звекета, Усред наше бојне муке, Слушао сам танке звуке, Пуне
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Ташана их доводи до корпи. ТАШАНА (показујући деци где ће цвеће метнути): Ту, метните ту. То је поздрав тати од вас. ДЕЦА (мећу). ТАШАНА Тако, сада идите. Сада сте поздравили вашега тату. СТАНА (одводи децу).
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Бранко и Павле се погледаше: како је чудан тај људски поздрав: л а к у ноћ. Сви се људи боје ноћи. Живот, то је као човек који негде подалеко треба да стигне, и ужасно жури.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Па и то би се дало разумети, али за музиканте правило прописује да су дужни одати поздрав „према својству њихових инструмената“. То нисам могао никако да разумем.
Такав би поздрав, ако би се извео „у својству њихових инструмената“, могао бити чак и неучтивост. Кад си и ту важну обуку, поздрав,
Кад си и ту важну обуку, поздрав, свршио, онда ти даду пушку, и од тога тренутка не припада пушка теби, већ ти припадаш пушци, тј.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Пришао сам, али ниједна не одговори на мој поздрав. Имале су откривена лица, сигурно су католикиње. Запитах једну, најстарију, да ли је вода за пиће.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Ко ти рече Шар планину, кочијашу, друмовниче мој! Знам: и ти си сам, и ја сам сам, А псовка кочијашка - поздрав ветра завичајни Одисеју на мору.
овом свету мој дух као да припада, Час лежим, час корачам, и не чујем ничији више глас; Нити ми сунце пошље руком свој поздрав са запада, Само ми кане која суза, учини ли ми се у даљини њен стас.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
На ме чека... Гледа, и часове броји Кад ћу проћи... А ја, кад бих близу био, Слао бих јој поздрав кубурлија своји'...
У твоме врху у разданак плави Не чујем више птица поздрав врео, Но јаук дуги што сву земљу дави. На теби сада виси црни вео...
Све гором и гором Грозећи муком, лед је љути пао И својом тврдом окива ме кором. Прољећа твога гдје је поздрав мио И клик орлова на свијетлој беси? Вај, ја бих топла загрљаја хтио... ...Хладно је, хладно... Отаџбино, гдје си?
Пренух се, а увек јоште Поток се суза лио. 56 Сваке те ноћи сневам, Твој благи поздрав ми лети; Ја гласно плачући падам Пред слатке ножице ти.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Па ме диже из зелене траве, баци мене на коња малина, па ме спреми бијелу Сибињу; и теби је поздрав опремио. Прије теби нисам казивао, од срамоте и од јада мога, како ме је ђедо препануо, не знајући ко је ни како је“.
им је б’јеле бошчалуке, и на њих је рухо порезала, па их спреми двору бијеломе, и даде им од злата јабуку: „Поздрав’те ми богом побратима, побратима Дињар-Бањанина, подајте му од злата јабуку“.
Бојно копље вуком покројено, тј. обавијено вучјом кожом. Лепо Турци помоћ приватише, тј. „божју помоћ“, поздрав. И без ране и без мртве главе, тј. да те не раним или убијем. Робом икад, а гробом никада, тј.
у боју на Косову (где се заједно са Хуњадијем борио против Турака) селам — турски поздрав: „селам алеким (или као што Бошњаци говоре: селамалећ), а на ово се одговори: алећиму селам.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Пролазећи поред школе, шибан сусњежицом, он је домахнуо опроштајни поздрав Јованчету и Стрицу који су стајали на вратима и невесело забрундао: — Дјечаци, оде Ниџо у рат.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
“ тако брзо да Мане није имао времена ни да дође к себи, а још мање да јој каже хвала и да врати поздрав. Тога дана је Мане био сав блажен.
Ништа од свега тога није он приметио нити га се то тицало! Само једна слика му је лебдела пред очима, само један поздрав му се једнако понављао у ушима, и он га једнако шапатом изговарао... И то је охрабрило Манчу.
Чује се свирка надалеко! Чује је и Зоне кроз ону меку и тиху септембарску јесењу ноћ, а већ пре тога стигао јој је поздрав и вест да се то у њено здравље веселе...
Али, срећом по Зону, стиже и Замфировима и Мани поздрав од Манулаћевих. Манулаћ се извињава да не може, јер баш тих дана га трговачки послови одазивају на дужи пут у Лесковац