Употреба речи поздрави у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Ја сам га послушала. Берберин дође, поздрави се лепо с оцем, извади из неке модрикасте марамице свој жути тасић, а мој отац дохити једну малу троногу столичицу,

— Сигурно ће за неким хајдуком. Кад смо стигли пред манастирску механу, изиђе механџија пред нас, поздрави се са Миладином као са својим старим познаником и гостом, па онда га пође питати: — А, здравља ти, газда-Миладине, да

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Да удари на њега, — не сме, видећи га велика и здрава; намисли дакле с њим познанство учинити; поздрави га и упита далеко ли је наклоњен. Ови му каже своје намјереније.

Ту кад дође, свему се царскому роду и племену, синовом и кћерма, поклоии, све по пристојности и по педy поздрави, а навластито и по превосходителству великој госпођи, честитој царици Јунони, маћији својој, покаже своје

Сјаше, поздрави нас, скине пуне бисаге са седла, дâ коњу пут у долину на пашу, седне код нас и почне ми беседити: „Драги брате школни

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Војска пева и врло весела; ал̓ кад пређе господар Црни Ђорђе па уз параду сву војску: „Добро дошли, браћо!” поздрави, и кад га видоше и његове речи: „Добро дошли, браћо моја, српски соколови!

Томе смо се после и смејали, а и мало бар памети и обичају научили. Утом изађе Прозоровски, с нама се поздрави, седе и пита нас: откуда смо и кто смо, и дља чега смо њему дошли.

Увече јоште дође нам један официр, не знам како му је име, поздрави нас срећним пришествијем, седне и он распита тко смо и имамо ли пашпорт, ми му га покажемо, и он га узме са собом по

Поклонимо му се, и поздравимо како смо умели; и он нас поздрави срећним пришествијем и посади сва четири на столице, а он сам седе на канапе.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Ја, збиља, поздравио те је да лепо ујдуришеш тог букавца. »Баш, што се тиче на прилику, нека га добро уреди, поздрави га!« — А видео га и он? — Видео, ја. Попадија није смела ући у собу док га нисам изнео.

Напослетку, да би се стало на пут толикој свађи и гложењу попову и учитељеву, потруди се онај ревизор те поздрави учитеља да тражи премештај, што он и учини. И тако преместише учитеља Грујицу.

— Добро јутро, господине! — поздрави капетана, па стаде гологлав и снужден. — Бог помогао, Симо!... А које добро? Што си се окуњио, болан?

Потпуном учтивошћу и оданошћу, каку већ може показати и један дућанџија сеоски, поздрави капетана. Одмах ти ту они затурише разговор.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

До јуче сам те звао чичом, али од јуче ниси ми род!... Ко има опаког сипа као ти, он мени не може бити род!... Поздрави твога сина Лазара и кажи му: Станко Алексић зна да је ова крађа његово масло!...

Јуче ме је хтео убити, али му бог не даде!... Данас то већ неће учинити!... Поздрави га и кажи му да је од данас за десет година мој!... Да бежи у свет, да бежи у земљу, па небо — наћи ћу га!...

Диже се. Прва мисао беше му да се поздрави с Јелицом. Осећао је да се мора с њом састати. Он јој мора казати да је лаж све оно што се данас селом пронело о њему

— Дева — рече Јован. — Шта ли нам носи? — Нешто има!... Дева не долази џаба — рече Јовица. Дева назва бога и поздрави се. — Откуд ти? — пита харамбаша. Дева само ману прстом. Харамбаша се диже и приђе му... Почеше шаптати.

Влашко пашче убијено, ко ти о томе води рачуна? Он тражи да преноћи с твојом женом, а ти ако погледаш његову булу, поздрави се са својима!... Па онда, мало им је све то него, кад га нахраниш и напојиш, још те бије.

А, гле!... већ зора!... Ја идем, доћи ћу довече... Збогом... Ако што устребам, пошљи... И брзо се поздрави са свима, па оде. Зора је свитала, а хајдуци се удубише у дубоке мисли... 6. КРУШКА РАДИ Прођоше три месеца.

Добри човјек, добри попа!... Није право мислио!... — То се види — рече Иван. — Ал̓ ја се не љутим иа нега. Поздрави га и реци му да сам ја знао да је то његово масло, ал̓ ја се не срдим. Он је добар човјек и ваљан попа.

А поп изиде из куће... Иван окупи кмета да остане, али овај не хтеде за живу главу после попа остати, него се и он поздрави... Иван оста сам. Неки га стид обујмио.

Кмет се појави на прагу. Он назва бога, приђе попу и по обичају затражи благослова, па се онда поздрави с Ногићем. — А откуд ти овде? — рече мало изненађено кад познаде Ногића.

— Хоћу, Иво, хоћу!... Баш сам гладан. И уђе у кућу. Пошто је мало пио ракије и доручковао, он се поздрави са кућанима... Лазар изиде за њим. — Чика Машо! — Ој, роде. — Право ми кажи; јеси ли видео Станка?

— Спремај се! — викну харамбаша. И док длан о длан, све је било готово. — Дево! — Чујем, Срећко. — Попа ми поздрави... и... пазите... — Не брини... Збогом! — Збогом! — рече харамбаша. — Овде ћемо се видети.

— Збогом ко остаје! Праштајте!... Онда приђе оцу па, љубећи га у руку, кроз сузе рече: — Бабо! Поздрави ми мајку!... Радите како вас бог учи, али ја свога крова нећу видети док не испуним своју заклетву. Збогом!...

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

— Крмача. — Ровашене? — У десно ухо. — Е, то су црквене свиње! Тјерај у обор па им подај кукуруза. А кмета поздрави нек закаже селу да пази на те свиње; јер ако још једанпут чујем да су упале у туђе добро, продаћу их одмах, ма ни сто

Тек послије једно по сахата врати се он, и истом ступи на авлијска врата, а дијете у соби запишта. Не поздрави се он ни с ким, већ, поводећи се, уђе у собу гдје је дијете било.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Кад и с тим беху готови, изађе поп Спира, и поздрави се с учитељем, који га је чекао. ГЛАВА СЕДМА Из ње ће читалац видети како је било код поп-Спире на ручку, који се

Све скаче к’о гумаластика од земље, кол’ко је пакосна, бештија и аспида једна василијска, па поручује по Ержи и каже: »Поздрави ти, каже, твоју милостиву тејшасонку нек она не тура, каже, свој нос у мој виршофт; коме је дао бог, тај и решета жито.

— Дакле, то је она! Јула! Како је лепа, — прошапута путник у себи, па скиде шешир, махну њиме младој жени и поздрави је. А она се осмехну и отпоздрави га пријатељски. Познала га је. — А откуд ви, господин-Перо, овамо у наш крај?

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Отварајте капију! — виче усхићена госпођа Јелка. Дакле, наш Љуба је био у тим колима, па сишавши поздрави: — Добар дан, јесте л’ ради гостима? — О, драго нам је; изволите унутра. Сад иду унутра.

— Ексцелент виц! Дође кафа. Фрајла се дигне, поздрави госте, па оде у другу собу. Кад се кафа попила, Пинтерић, Чарукџић и чика-Гавра остану, те се опет чашице лате, а

Чика-Гавра отвори врата да види има ли кога у соби. Марта ђипи са канабета. — Добро јутро, фрајлице! — поздрави Чекмеџијић.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

и са високом, тврдом шапком на глави приђе огледалу, он, угледавши се, инстинктивно подиже руку до штитића, поздрави самог себе па се насмеши.

У предсобљу поздрави се са својом старом газдарицом и њеним малим унуком, гимназистом па изађе напоље праћен носачем и радозналим погледима

први пут синула мисао да се не посумња у батерији, после чега никако мира није ни имао; па оно одушевљење и дочеци и поздрави на свим а станицама куда је санитетски воз пролазио, цвеће и венци што су девојке бацале на његове осрамоћене груди и

оно празно место жене која је изашла Јуришић у њој познаде жену Христићеву, и кад им се погледи сусретоше, он је поздрави са оном уздржљивошћу са којом човек поздравља кад није сигуран да га познају.

био окружен. — Господо, рече он, има ли кога ко би драговољно... један официр подиже руку и поздрави: — Допустите мени, господине пуковниче. — Ви? Па ви сте уморни од јуче. — Допустите...

Африка

на час да се ова млада жена појави, а Швајцарац је хтео да зна да ли би он, иако је у друштву Н–а, могао отићи да је поздрави. Онда сам имао утисак да је ту главни разлог што је Н. тако декларисан у овом друштву.

Пред наше колибе ће нам по слати там–там да нас поздрави а сутра ће ми позирати за цртеж Кад се дижемо, Н. га пита да ли га је познао; овај га уверава да јесте, понизно

Црњански, Милош - Сеобе 2

“ Кад велики, тешки, кирасирски, коњи повукоше кола, и почеше да смрде, од напрезања, кирасир устаде у колима и поздрави женске махањем шешира. Довикујући им „Ау ревоир“!

Све друго је глупаво. Све је друго било глупаво. Нека их поздрави и сретан му пут! „Ја се онда забатрга“, причао је Павле, „а даде ми се на смех, како старац памти жену сваког међу

Хусари појахаше уз лупу бубњева и песму. Костјурин се, код кола, праштао, од Бибикова и Гљебова. А затим поздрави, и Хорвата и Шевича и Прерадовича.

Теодосије - ЖИТИЈА

Поклони се и поздрави игумана и сву братију, равно до земље клањајући се свима. А сви га примаху љубазно и распитиваху се о путовању кроз

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

До виђења, пријатељи, али никако више у џаку! Бијели Миш пророк поздрави се с друговима и крену на пут пјевајући неку стару пјесму пољских мишева: — Пшенична поља амбар су мој, класова имам

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

Ако дође, сматраћу као да није дошао; ако ме поздрави, нећу га ни отпоздравити; не могу се ја здравити са мртвацима. Но, хвала лепо! АНТА: А ако проговори?

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Кад ето каруца. Стану пред механу. Унутри један лепо обучен шљахтец, пријатељ грофов, дошао да поздрави „венгерског шљахтеца”. Кад сиђе, пред њега иде Чамча, зна већ обичаје, уведе га унутра и претстави га господару Софри.

” Профит није се никад картао, па кад би видео да господар Софра сам седи, он одмах к њему, учтиво се поздрави, па онда разговор поведе о трговини, о профиту. Све се то господару Софри допада, па му се допада и Профит.

XВИИ Шамика иде Чамчи у кавану. Уђе у кавану. Већ је после ручка. — На здравље, господин фишкал! — поздрави га Чамча, и с поштовањем позлаћену капицу скине. — Једну каву, црну. Чамча му донесе каву. — Седите малко.

” И ја нећу обући фрак, нег’ друго што, ал’ зато ћемо се добро провести. На то уђе госпођа Матилда, поздрави се; и њој то исто говори. Радују се. Фрајла Лујза не би бранила ма да опет код „Белог коња”, само да са Шамиком игра.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Затим поново прође, крај бркатог официра на ходнику, који је поздрави оборивши пушку ка земљи. Када је затворила за собом врата, Исакович се трже.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Он пољуби кнеза у груди, а кнез њега у чело. Са осталима се поздрави. — Познаде ме, кнеже Драго?! — пита Приморац, сјетним изразом и лица и гласа.

Велики дио народа с пазара крете се у град. Кнез Марко Богданов Мајина поздрави се с кнезом драгом Јоковим и са осталима и отиде у град. ИИ Тога дана иза подне застуди и небо се наоблачи.

Тако му се поздрави, владико! Почеше и други придавати, али владика махну руком и рече момчету: — Поздрави лијепо Вука Станкова и реци

Тако му се поздрави, владико! Почеше и други придавати, али владика махну руком и рече момчету: — Поздрави лијепо Вука Станкова и реци му да желим да што прије оздрави.

Заговорише се тако, те се зачудише куд вријеме брже прође, кад ђак дође да тражи Крцуна. Јанко поздрави све у браству, па одмах приону на посао, узе Василијеву Историју Црне Горе, па је поче преписивати, угледајући се на

као што ће свакојем војнику на крају рока, други додаде, рекавши: — Подај јој ово мало поклона од моје стране и поздрави добра старца Мргуда и Рака и све браство, и нека вам је аманет да одржите вјеру!

Изидоше Крстиња и Јоке. Јанко загрли старца, као што би своје загрлио; ижљуби драгића и срдачно се поздрави са женскима, па сједе и исприча им све.

Младић се брзо упути ка Крсцу, а Јанко се лагано врати у браство и отиде да поздрави матер Грубанову, Белу Стијепову. Жена га срдачно дочека и одмах му стаде готовити ручак.

— Рече ли што? Пита ли што? — Ништа, нако ове ријечи: „Мило ми се бити с таким јунаком! Поздрави му се и реци да ћемо се гађати из џевердара!“ — А какав је на очи? — Осредњега је раста, али чврс’!

Милићевић, Вук - Беспуће

Он се журио кроз ту гомилу свијета, не марећи да опази икога, да се осврне за којом женом, да поздрави кога или да коме врати поздрав.

Само што се помоли једна уплакана баба, нека његова рођака, повезана црним рупцем, и поздрави га. Он сиђе с кола, вукући предугачку шубу по снијегу и уђе у ходник, с отвореним вратима са оба краја, кроз који

Дјевојка која му је донијела јело, склони се мало у страну, поздрави га с осмјехом и изиђе. Он се сјећаше ње као малог дјетета коју је касније заборавио; зачудио се кад ју је, послије

Срео их је једног јутра у ходнику, машио се за шешир и хтио да прође. Инжињер га заустави, поздрави се с њим и диже читаву галаму својим говором, смијехом, гласом који је одјекивао и ломио се кроз кућу.

груди, убијала га, притискивала, мрвила му мозак, и он једва дочека да прође та страховита ноћ и са искреном радошћу поздрави дан који се рађаше.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

ДЕВОЈКА НА СТУДЕНЦУ Кад сам синоћ овде била И водице заитила, Дође момче црна ока На коњицу лака скока, Поздрави ме, зборит оде: „Дајде, селе, мало воде!

— — — — — — — — — — — — — Па се онда секире осетим, И одозго доле у двор слетим, Онде један баш је дрва секô, Ни поздрави, ни му штогод реко, Већ ти њега за секиру брже, А момак је од мене отрже, Он не знаде шта је ни како је, Само

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Свак се утркивао да га викне, поздрави или почасти. У нечију добростојећу кућу, опет, долутао би однекуд из свијета, обично из Лике, какав далеки рођак,

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

Он је љубио свој род. Вечна му памет.» В прочем, ти ми здрав буди, љубезни Хорваћанине. Поздрави ми с «Христос воскресе» господаре Војновиће, Ризниће и Куртовиће и проче Сарајлије и Мостарне. У Лајпцигу, на 1783.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

„Добар вече!” авет ме поздрави; познајем глас: кô поноћнога ветра пирук, кад иње стреса с врба надгробних; познајем глас, тако је предисô у часовима

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Сад цар видећи оваковог доброг јунака и не марећи што је он роб био и од ниског рода, поздрави га лином муширом и потом даде му своју љубазну и прекрасну кћер за жену а уз њу много дара и блага му поклони.

радосна, па подигне корито за врати и изведе испод корита посинка н одведе га синовима, па се овај са змајеви као брат поздрави и пољуби. Док се са браћом змајеви изљуби проли се из њега три оке крви.

Он изишавши преда њих поздрави их: — Помоз бог, браћо! — Бог ти помогао! — дочекаше они. — А откуда смо ми теби браћа, та ми не знамо још ко си ни

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

СОФИЈА: Можете се зацело надати. СВЕТОЗАР: Дакле, ја се праштам. СОФИЈА: Збогом, Светозаре; поздрави код куће. СВЕТОЗАР: Оћу, благодарим. (Светозар одлази.) МАКСИМ: Ти си скот! СОФИЈА: Шта ти је сад?

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Ту је био и као један пуковник, командант или нешто слично. Е, па мој Мишелино лепо поздрави чике и каже да су звали капетана Поповића тамо у гаражу, где су га стварно и звали, мислим, није прелаз или неки фазон.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Журим се кући, баш ми се дријема, а мама за ме вечеру спрема.“ Тако се Сунце поздрави с другом, у кола скочи, зави се дугом, за гору крену четири хата, румена магла за њим се хвата.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Прилазимо заједно старцу који љубазно устаје да нас поздрави. Он је врло црвен, преплануо, изборан и угојен, што одговара вину, ветровима, годинама и јелу с којима је у

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

ЗВОНЦЕ Већ се губи жарко лето, И пролећа вене крас — Јоште мало зиме ето, Да поздрави мразом нас. Вредне пчеле, миле тице, Остављају цветни луг, И лагане ластавице На далеки беже југ.

Већ се губи жарко лето, И пролећа вене крас — Јоште мало зиме ето, Да поздрави мразом нас. Чуј! На школи разлеже се Нашег звона мили глас, К'о да вели: Скупљајте се, Мајка школа зове вас!

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

БАЛКАНСКИ ПУТОПИС Полако иди кроз мале цркве не питајући за пут, поздрави се с дрвеним рукама светаца огрезлим у крв и млеко, гледај у сводовима џамија дрхтање белих змија, подеси своје

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

И паде команда, звецнуше мамузе, маса полегну и тресну ногом. — Добро је, војници! — поздрави их наредник. — Стараћемо се!

— чусмо одсечан глас командантов, који нам је однекуда заишао иза леђа. — Је ли ту ваше место? — Разумем! — поздрави Александар и у галопу одјури до првога вода. Сељаци се прибили са стране пута и чекају да возови прођу.

— Стани! — грмну потпоручник. — Господин потпоручник — поздрави Танасије и несвесно устукну још један корак, па наједном замуче и уздиже рамена.

Поздрав надесно!... Господине потпуковниче, стање батерије ратно... Командант дојаха према средини строја и поздрави: — Помози бог, војници! — Бог ти помогô!

Хтеде нешто да каже... прогута пљувачку, затрепта очима. Као да прибира снагу, уздиже рамена, онда поздрави. Из његових груди се проломи крик: — Господине потпоручниче, мој је брат тамо. — Помоћник на његово место!

Опет сам погледао у кућицу и, на своју велику радост, приметих да неко промоли главу. Трчећи стигох. Један ме војник поздрави. — Која је ова команда? — Четврти батаљон... — Откуда ви овде? — Па — ете, кујна... — А где су ровови?

На прагу куће сунча се мачак. Посилни наредников истрча из куће, поздрави нас и прихвати коње. — Где је наредник? — запита осорљиво Александар. — Ето... ту је... сада је изишао.

Нема ништа ново. Александар се придиже да саслуша службени рапорт, онда се поздрави с њим и тек, реда ради, запита како се коњи снабдевају храном.

Отидосмо пешке у дивизион и јависмо се ађутанту. Најзад се појави командант, поздрави нас и нареди да одмах узјашемо. Јахао је он напред, за њим нас двојица, а позади нас његов сеиз.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

да се измакне, а председник му сврну пажњу на једног сувоњавог чичицу, који држаше високу столицу и чекаше ред да се поздрави са учитељем. — Ово ви је вамилијаз, а може ви и кувати. Он је господин-Драгољубу, што оде сад од нас, све готовио.

Она му приђе слободно, као да су стари познаници, и смешећи се поздрави га: — Добро јутро! Како у новом стану? — Добро јутро желим. Тхе... кад није боље...

— Помаже ви Бог! поздрави се старац, скинувши капу и наслонивши се обема рукама на дугачак штап, који му допираше до саме браде.

Веља пусти децу, па се кроз простран ходник упути са гостима у свој стан. Дочека их једна слабуњава, ситна плавуша, поздрави се врло усрдно, па одмах оде к столу, на коме стајаше послужавник са водом и слатким од трешања.

— Нека, молим вас, немојте... Близу је, сама ћу, одговори она одлучно, па се поздрави са њим и окрете својим правцем. — Добро... Лаку ноћ !

Писар се поздрави са њом врло интимно, задржа њену руку подуже у својој и гледаше је ватреним, значајним погледом. И она гледаше њега

— Разуме се... Али на адреси напиши у руке, дане оде прво ономе доле... Он њега и држи. Гојко се поздрави, па оде журно. Мислио је да иде вечерас цркви, субота је, па да ноћи тамо, али га сад очекује важнији посао.

Министров потпис? — Разуме се, и своју тужбу познао сам... — Хм, добро, добро... махну он главом, пасе поздрави са Гојком и оде. XИИИ Љубица је сад непрестано правила такав инат Гојку, да се овај већ није смео појавити пред њом.

Уозбиљила се још више, али је некако постала, равнодушна према свему. Са Гојком се поздрави обично, као да су се пре два часа растали. — Где си ти летос био ?

рече он Вељи, смејући се. После усамљена, непријатна, ноћнога дежурања Веља се зачуди овој шали, али се брзо прибра, поздрави се са лекарем и одговори му: — Она извесно врши какав мушки посао.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

Све јунаке под крилима, Све се мани крајевима, Као сунце небесима! Домани се завичају, Ту ћеш наћи много брата! Поздрави их, о Јоване!

123. Саво водо, поздрави ми драгог, Нек’ не коси траве покрај Саве — Покосит ће моје косе плаве! Саво водо, поздрави ми драгог, Да не пије

123. Саво водо, поздрави ми драгог, Нек’ не коси траве покрај Саве — Покосит ће моје косе плаве! Саво водо, поздрави ми драгог, Да не пије воде из те Саве — Попит ће ми моје очи плаве! 124.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

У Крушевцу, једна млада учитељица, која није хтела да тако поздрави официра, била је батинана. Поменута млада девојка из Шапца видела је своју разрушену кућу у аустријским новинама, а

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

— Жели ли ко да говори? — упита. Јави се један из првог реда седишта и рече да је ред да се са збора поздрави влада и велики мудри државник, који ће самом владару протумачити изразе њихове верности и оданости.

Збор прими тај предлог и одмах се спремише написмени поздрави, који беху акламацијом усвојени, али да се само на неким местима удеси ред речи правилно, по синтакси.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Како сиђе с кола, Јово приђе к нама и здрави се са свима, јер готово сви имађасмо с њим по малко рачуна. Чим се поздрави с капетаном, он ће тек рећи: — Ама шта је оно с Вама, господине, за Бога! Ко вас оно 'нако обрука? — Шта, читао си?

Живко се загледа у онога, што му се приближаваше. — А, ти си, Милане... чекам жену и децу. Приђе му поручник Милан и поздрави га. — Здраво, здраво! Ето ви’ш... одвела децу код мајке да божићкује тамо.

Болесник се горко осмохну и привуче га ближе к себи. — Нека ти је срећно весеље... поздрави младу, - рече он, па се замисли. – Бар ћу имати кога да ми изађе на гроб, ако овде умрем...

Поведоше младу из одаје. Дете истрча на двориште... Опет журба, сновање, намештање, поздрави, пољупци ... — Напред, сватови! А мало маченце заборавили...

Збогом, Јуло, опет се ти разговори с Глишом, па ми одмах јавите, јер момку није до чекања. Збогом, Јуло, поздрави ми Кају, жао ми што и она не беше да чујем шта ће она рећи, но већ свеједно и ти си рекла.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

А овај, и ти се, газда-Јевреме, упути, нпођу мало кроз кафане; седни с овим и с оним, обећај овом ово а оном оно; поздрави се и с оним с ким се и не познајеш. Знаш како је, уочи избора сви смо браћа.

(Чита.) „Газда-Јевреме, у кафани код „Слободе” скупио се цвет грађанства, који ће сад твојој кући да те у име народа поздрави. Ја сам их частио, рачун износи 87 динара. Одушевљење велико. Дочекај их лепо и одржи им један говор. Твој Секулић”.

Где? ИВКОВИЋ: Па... Знате већ обичај код нас: изабраном посланику дође народ с музиком пред кућу да га поздрави. ДАНИЦА: А он одговара с прозора. Јест, јест, то знам! ИВКОВИЋ: Па? ДАНИЦА: Нека отац с прозора викне: „доле влада!

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

— Е, деде! Чим уђе Срета, поздрави се са свима, па седе за један сто. Одмах му донеше јутарње »следовање«: слатко од руже, чашицу ракије и кафу.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Стопала му као две мистрије Које укршта хитро, све хитрије; До подне обигра све биртије, Поздрави ленштине најзнаменитије, Распита се да се негде није Догодило какво важно збитије...

Трепере сијалице кô тихи поздрави у ноћи. Стабла су изнутра топла, и све су хладне браве. Трамваји спавају у неутешној самоћи Велики, као слонови, и

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

— А сад у здрављу и срећи да ми сутра дочекате слатки и мили празник! Све ми поздрави, и сви ми здрави и весели били! — Хвала, нано! Хоћу, нано!

радује, као што би требало у другим приликама, него како је ти изненадни, чести његови гласници, а особито ти његови поздрави, та његова необична нежност, почеше да буне, да је трзају. Испунише је сву страхом и трепетом.

Нису по- | магали ни његови све љубазнији поздрави и обилатији поклони. И када једне вечери изненада гласник дође и у поверењу саопшти јој да му се надају, очекују га,

И тек кад Магда, која, не смејући да уђе и поздрави га, док не буде позвана, навлаш по кујни поче да премеће, он, на тај шум, уплашен, брзо се трже, остави доњу собу и

пре оде код њих тамо, кући Софкиној, и да, као што јој је заповедио Мита, помаже по кући и спрема, уђе она код Софке и поздрави је: — Срећно, Софке!

прибра, и кад би готова, брзо се окрену и све, и сватове, и околни свет, мирно, јасно и са осмехом погледа и као поздрави климнувши главом.

— Како си, тато? — поздрави га Софка и приђе му руци. | Он је пољуби. Додирну јој чело, и то врх од чела, онај раздељак од навише зачешљане косе.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

„Та то је солдат!“ рекоше у глас она четворица, пошто се Јан примаче и поздрави. „Е па солдат, ускок, наш брат Црногорац посад, ускок Јанко!“ рече сердар и повједи им, како га је срио и довео.

Милун отрча к њему. „Што то пишеш, Јанко?“ рече Пејо, хукнувши од труда, па сједе крај њега. Јанко га поздрави и показа му цртеж. „Ха благо Милуну!“ рече сердар. „Хоћеш ли ти овако научити?

Можете замислити чудише ли се, и би им мило што их Јанко увјери да је весео и да има рашта. Адолф се диже и поздрави са сердаром, с домаћицом, с Милицом, па очима тражаше Стану. Сердар је викну. Она изађе. Збиља бијаше блиједа.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

значења представљају мноштво друштвених, конвенционалних и стереотипних фраза (као што су то уобичајени и устаљени поздрави и отпоздрави, захвале, похвале и честитке) или и гаталачко-враџбинске формуле које су из култичких обреда прешле у

Да бог да ти се у сребро оковала! и У сребро ти се оковала! итд.). Благослови се махом изричу као и поздрави и отпоздрави, (Здрав био и оцу и мајци! Да бог да и срећа од бога!), захвале (Хвала ти као човјеку!

„напитнице“ и „почашнице“ у стиху; у прози пак у вези са напијањем уобичајени су нарочити поздрави и благослови у облику здравица.

Свети Саво са ђаком стигне једном чобанину, који је имао доста сијена, и пошто га поздрави, рекне му: — Молим те, да ми даш малко сијена за коња, веома ми је гладна ова моја животињица.

(Сад извади иза појаса повесмо, развије га, превеси преко греде и рече): „Довде ти тежина порасла!“ (И тек тада се поздрави с домаћином и осталим кућанима).

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

“ Краљ каже све ово посланику и пристави: „Поздрави свога краља, и захвали му од мене на питању и моли га, да му не буде жао на одговор моје самосионе шћере, еле јој не

Он испише на крму од брода изнутра своју жену а на прову ону старицу: поздрави се с оцем и с матером, са женом и са свима у кући, и отисне се пловити.

По том се поздрави с њим и отиде. Кад су двије зазвониле, капетан отиде на заповијест царску. Цар га почне испитивати поиздалека, што му

Сад цар видећи оваковог доброг јунака и немарећи, што је он роб био и од ниског рода, поздрави га лином муширом и потом даде му своју | љубазну и прекрасну кћер за жену а уз њу много дара и блага му поклони.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Фратар их причека, па и кола стадоше поред њега. На предњем мјесту сједијаше човјек са фесом на глави, који лијепо поздрави: „Ваљен Исус!

А мудри Кушмељић одазва се најљубазније стрицу и поздрави Рору, Рдала, Кркоту, Цонтрону, Чандрљоку и све, све среда. Кад приспје вријеме берби, сви се из манастира разиђоше

— Не можеш, ћаћа, јер онда би остали и многи други, а ја сам чуја шта су фратри данас одлучили. Ајде, ћаћо, и поздрави мају и све, све остале... Кад се Бакоња поврати ка прозору видје у дворишту само провинцијала са пет-шест фратара.

— Ти си иска двајест, знајући да то доноси пет. То се већ разуми! Сад, дакленка, можеш ићи, и поздрави мају, и Антицу, и Марију, и Јозицу, и Рока, па и стричеве... Збиља, шта они раде?

Куда ћеш ти? — Иђем да проводим коња фра-Јаковљева. Збогом ћаћо! Поздрави све и ајде за рана! — Не могу, дите, ја сам уморан. Овди ћу коначити. Уставија ме ковач на вечеру.

— одазва се Чагаљ. — Ја би река... Опет сви заграјаше. Бакоња њешто пришапта оцу, на што овај устаде, поздрави се с братом и пође. Сви се кренуше. У тај мах њеко закуца на вратима.

Бакоња се чудио колики је Шкембо. Дође и Галица носећи вучију воде. Галица, већ зрела дјевојка, стидљиво се поздрави с братом, па уђе у кућу. Бакоња оде да поздрави фра-Захарију.

Галица, већ зрела дјевојка, стидљиво се поздрави с братом, па уђе у кућу. Бакоња оде да поздрави фра-Захарију. Готово све жене Брзокуса, Зубатаца и Кркота изађоше му на сусрет.

Даље наиђе на Чагљину, Кљака, Рдала, Ркалину, Рору и остале сељане. Са свакијем се Бакоња људски поздрави. Фра-Захарије не бјеше дома. Бакоња отиде ка зету Ошкопици и затече Криву саму.

— Бакоња му рече да не заборави на којој је речи, па се поздрави са свима и отиде. Сутрадан обуче Бакоња мантију (поклон Теткин) и узевши благослов од стрица пође са Срдарем у град.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

А ја? шапуће на миндерлуку и зимогрожљиво дрхтури. Ђорђе је синоћ дошао, а још га нема да се поздрави и исприча како је посао обавио. Не поштује ме. Свети ми се, трже се. И Симку је волео више од Ђорђа.

Не може одмах да се сретне са оцем. Ваљда још имају за њега собу у новој кући. Мора да се поздрави... — Добро вече, Симка... снајка! (Нема смисла, загрцнула се од радости, ништа јој нисам донео.

Она је према њему добра, пажљива, али шта може? Мора да се поздрави са оцем, рече. Симка му поверљиво шапну да је он у својој соби и да зна даје дошао.

чврстим кораком ушао у очеву собу и сео на миндерлук, чудећи се откуд му снага и глас да тако љубазно и понизно поздрави оца.

Жели, а не може да га исцепа. Зна од рођења, хајдучки је и јатачки син. ...Аћим Други пут уђе у канцеларију и не поздрави капетана. Верује да ће га опет саслушавати због Чакаранчевог убиства па одлучи да ни реч не прослови.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— Зар то није свеједно? — Смејачко направи круг изнад кровова, изненађен њиховом лепотом. С осмехом поздрави цвет израстао у олуку, намигну гуштеру који се сунчао на димњаку. Улица кестенова била је пуна луди.

Талас се осмехну и поклони коралној грани мислећи да је цвет, затим намигну браћи таласима, па с поштовањем поздрави сунце: — Добар дан, Златна рибо! Али Сунце му поздрав не узврати.

»Заиста ме није чула!« — закључи талас смерно, па је још једном поздрави. Али стена се и не осврте на његов поздрав. Самотна сред песка на рубу велике воде, налик на залуталу звезду, она

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Васа би да поздрави тог младог Михаила (и у животу је био, и у смрти је остао, млађи од њега за више од пола века) не зато што је био кнез

Ујутру, кад би излазио у башту да поздрави свитање, Доситеј је осећао захвалност према животу који му је омогућио да дочека и то, последње, испуњење.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

„Добар вече!“ авет ме поздрави. Познајем глас: К'о поноћнога ветра пирук, Кад иње стреса с врба надгробних! Познајем глас: Тако је предис'о У

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

Зли владалац кад се са злом вјенча, поздрави му одсвуд загрмјеше - он вјерности гордо захваљује. Ево Адам, ево Ноелопан, ево Разец и ево Аскела: од њихова

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Он се обазре по сали и када спази управника библиотеке, приближи му се и поздрави га понизно. „Шта желиш, драги Дионизије?“, ослови га љубазно Зенодотос.

На својим малим ножицама принцеза је носила лепушкасте сандале. Најстарији од ученог колегијума, Доситеос, поздрави бираним речима краља добродошлицом, захвали му се на високој посети и замоли га да колеги Аристарху даде дозволу да

„Али твоји пријатељи те жељно очекују. Они би се неописано радовали да те опет виде у својој средини“. „Поздрави их љубазно све од реда! - Судбина не лежи увек у нашим рукама“.

тако видех у Венецији како папа Александар на степеницама Маркове цркве очекује цара Фридриха Барбаросу да га онде поздрави.

Пружисмо један другом руку, господин Герике, поздрави ме најљубазније. Кад седосмо за сто, рече нам: „Ох, драги моји, премирем од глади; ово бесконачно узалудно чекање није

Пас се први појави у нашој средини, поздрави дечицу махањем репа, а мене лајањем. Али хад га ослових по имену и помиловах га он увиде, и по држању деце, да сам

Он пође право нама, пружи ми руку, стисну пријатељски моју десницу и поздрави ме пријатељским речима. Деца слушаху пажљиво шта говоримо.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Па први војник поздрави га одсечно: — Господине пуковниче, на рапорту сам по заповести команданта другог батаљона, што сам пред скупљеним

Па кад воз стиже и она лако и грациозно сиђе, командант је поздрави са неколико изабраних речи захвалности и пружи велики букет пољског цвећа у знак топлих симпатија и благодарности

А он поздрави по војнички: — ... Разумем! Оде, и тачно нађе ћувик, на коме чучи мртва стража нумера 1. Или: — Секула, ти знаш

оне религиозне узбудљивости, зарадовало би се редовно при сваком нашем сусрету и кад год би ме угледало, па ме и сад поздрави тако радосно и са толико узбуђења, да ми се учини како, од тог поздрава око мене блесну нешто сасвим ново — сјајно,

наједанпут опи и освоји, тек и сам Јаћим и против своје воље и начела заусти да и сам са оним четири пута „здраво“ поздрави оно вођство, кад се намах загрцну, баш као петлић кад први пут, пошто заклепета крилима, намери да кукурекне, па

Али безбројни лаки редови наступају, живим, ситним, брзим и смелим кораком, и урнебесни поздрави никако не престају. А Јаћиму се допао онај четворократни поздрав, те никако не престаје да га понавља при наступу

Осетио је тада Митар да је то врло важан тренутак и таква прилика кад је ред да се са женом поздрави и опрости и да јој бар две-три речи потребнога охрабрења каже и препоручи.

за мало стајао је он пред њом, па је пробраним речима обасуо жељама о великом дану што пружа тако ретку прилику да се поздрави, и да се стегне рука и пожели најбоља срећа. — А сем тога...

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

— Куд си тако поранио, соколе? — ослови га Вујо пре него што му се Ђурица приближи. — Добро јутро, чича! — поздрави га Ђурица и пружи руку. — Добра ти срећа! Откуд тако рано? — Хоћу у чаршију.

Писар скочи с коња и приђе к отвореним вратима, на којима стајаше пренеражен Ђурица. — Добро јутро, момче! — поздрави га писар.

А он, као да погађа њене мисли, баш у таквим тренуцима искрсне пред њу; поздрави је нежним осмехом, затури главу весело и прође... Једнога дана сиђе Станка на перило са рубинама.

Свештеник га појми. Па, хотећи да га остави баш на тој главнијој мисли, поздрави се са њим и крете коња под собом, а Ђурица остаде замишљен, укочена погледа накрај видокруга, откуда се помаљаху ретке

— Добро јутро! — поздрави се капетан, седајући за сто. — Чујем ја још из собе, да се овде претреса велика философија. — Не замерите скромним и

— Да ми добавиш Новицу до мрака! То нам је најпотребније — рече он, чим се поздрави с Јовом, који се изненади његову доласку. — Новицу... сад ће дете да отрчи, само ако га нађе. — Зар није у вароши?

И одједном потекоше из очију две вреле крупне капи. Гледа, а неке жене из гомиле бришу очи. — Поздрави сестру, Спасу... нека те бар она гледа... И, ако можете... подигните ми један камен на гробу... — Јединче мој !...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Сад цар, видећи оваковог доброг јунака и не марећи што је он роб био и од ниског рода, поздрави га лином муширом и потом даде му своју љубазну и прекрасну кћер за жену, а уз њу много дара и блага му поклони.

Он, изишавши преда њих, поздрави их: — Помоз̓ бог, браћо! — Бог ти помогао! — дочекаше они. — А откуда смо ми теби браћа, та ми не знамо још ко си ни

Пошто пређе границу, сретне једнога Црногорца, па помисли да одмах отпочне испитивати, те се с њиме поздрави и упита. Затијем га упита: — Знаш ли ми, пријатељу, казати како је име божијој матери?

Један дан неко од његових сељака сусрете га и од јада у љутини поздрави га шалећи се: — Добро јутро, поштени човјече! Ови се нађе увријеђен, те брже-боље код кадије жалећи се: — Аман,

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Са своје висине гледаће ме оно Мирно, и кад буду спуштали поклопац, И кад ме поздрави с катедрале звоно, И кад ме дочека гробаров конопац.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Нико у нашем сложном друштву није изгледа желео да се поздрави са добрим старим бродом и златном атмосфером добро расположеног Атлантика.

Ћипико, Иво - Приповетке

'Ајде, 'ајде, и захвали прво богу па мени што си се прехранила. —Збогом! — поздрави Цвета и збуњена изиђе. Путем размишљаше. Досети се да нема ни толико колко је требало да се преко пребаци.

у души жури се прама њему да га предусретне, и чини јој се да га је одавно потајно жељела, а сада ће да га свесрдно поздрави.

— Не браним ти да идеш... ма надам се... А мислим да се нећеш покајати. — Збогом! — поздрави га дјевојка, причинивши се да је пречула његове пошљедње ријечи.

Док ме угледала, диже се и снажним гласом, што иза себе оставља дубок узвик јека, поздрави ме и погледа у очи. — То је Антица! — помислим у себи и погледам је боље.

Иза дуге вожње показа се море у сјају летњега сунца. Уздрхта од радости и узбуђења и поздрави га као стара друга. И онога часа из његове детиње душе избише утајени осећаји јасно и свеже као млазови воде из

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

Е, 'ајде, поздрави Дару и зета. Довиђења! (Оде.) XИ ЖИВКА, НИНКОВИЋ АНКА (пошто је Васа отишао, уноси карту). ЖИВКА (чита): А,

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

прибра, и кад би готова, брзо се окрену и све, и сватове, и околни свет, мирно, јасно и са осмехом погледа и као поздрави климнувши главом.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Али га Спаса достојанствено погледа и поздрави руком. Харамбаша га пресече очима и поче потмуло турски: — Шта си хтео, бре? — Да се браним, ага. — Чиме?... Пушком?

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Ситне вале задњи зраци сунца злате Кô поздрави из даљине непознате. И галеби хрле гнезду још за вида — Гнезда су им у пукоту стена, хрида.

Краков, Станислав - КРИЛА

— Ја идем до Љубе. Ти са ордонансима буди код друге чете. Омалена прилика ађутанта поздрави. Тихо дозва ордонансе. Цела се група крете и зарони у полеглу масу на неравној земљи.

Мали официр прихвати ту крваву, већ охладнелу руку, и његове уплашене очи стадоше се влажити. — Збогом... поздрави... — чуле се испрекидане, последњим напором казане речи. Сузе су грунуле низ прљаво лице малог ађутанта.

Петровић, Растко - АФРИКА

на час да се ова млада жена појави, а Швајцарац је хтео да зна да ли би он, иако је у друштву Н–а, могао отићи да је поздрави. Онда сам имао утисак да је ту главни разлог што је Н. тако декларисан у овом друштву.

Пред наше колибе ће нам по слати там–там да нас поздрави а сутра ће ми позирати за цртеж Кад се дижемо, Н. га пита да ли га је познао; овај га уверава да јесте, понизно

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Дружина поздрави ђенерала па онда оде уз село. Свитало је, пуковник Комаров уседе на коња и позва ме да идем с њим. ВИІІ Житковац, 9

); црномањаст старчић, избријане браде и неугледне спољашњости, поздрави начелника штаба Комарова. Комаров му рече: — Бећ је скоро сасвим свануло, мислим да би требало већ отпочети нападај;

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Да си рада певати о сласти, Разумеће, што не умеш касти. Песмо моја, већ си на полету, Поздрави ми све на овом свету, Поздрави ми славље и голубе, И сва срца, што се силно љубе.

Песмо моја, већ си на полету, Поздрави ми све на овом свету, Поздрави ми славље и голубе, И сва срца, што се силно љубе.

ЛX У сну, дабогме у сну, И где би другде било, Дође ми моја мајка И поздрави ме мило. На моје тешке јаде Спустила своје очи, Утишаше се јади Небеском неком моћи.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Неког лакше рањеног. Види одмах, па ми га пошаљи.“ — Поздрави се са мном и оде у правцу треће чете. Позвао сам десетаре.

— Кад пођем у Солун, за наше страже ја сам Француз. Кажем само: „же Франзез“ — и пролазим свуда. Танасије поздрави и весело одскакута за својим друговима. — Шта да се ради! — рече командир и махну главом.

Пред командиром појави се један наредник. Стаде „мирно“ и поздрави. — Господине капетане, стање је ратно. Ново има: експлодирао је други топ. Три мртва, четири рањена.

Коста, командуј: „Пушку к нози!“ и „Вољно!“ Као да су на вежбалишту, Коста поздрави и обрати се војницима оштрим гласом: — Пушку к нооо-зи! Шљап, шљис, трас! — На месту вољно!

Он скиде капу. — Бон јоур, меѕ петітеѕ! — приђе прво старијој, заврну јој рукавицу и пољуби руку. Поздрави се и са млађом. Затим се окрете према мени: — Мој друг, који је сада дошао са фронта.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Умом ствара човек на мислених мостове крили, Да на истине он сјајни успуже се трон; Рукама мосте прави, даљну да поздрави браћу, Свеза људства и леп сродства утврди се сплет, Трговина цвета, сприопште се мисли узајамно, И опште-златни

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

ЈЕЛИСАВЕТА: Хвала! ЛЕОНАРДО: И оружја... ЈЕЛИСАВЕТА: Хвала! И поздрави се тој Републици Да ми је мило бреме носити Што ми на слабо раме товари Голема љубав коју осећам За Венецију

Лав!... Бјеж’, господару!... (Пушке пуцају, а бојна се вика и српска и турска све ближе чује.) ме преживиш, поздрави моју Манду и ђецу ми... Одох ме преживиш, поздрави моју Манду и ђецу ми... Одох ви, браћо, погинут...

) ме преживиш, поздрави моју Манду и ђецу ми... Одох ме преживиш, поздрави моју Манду и ђецу ми... Одох ви, браћо, погинут... ПРВИ СЕРДАР: Сад ћемо сви.

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

Па, Козаче, брате мили, Кад отидеш твоме крају, Козачкоме завичају, И затресеш балалајку, Поздрави нам стару мајку — Украјину... 1876.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Никада ништа неупутно није учинио. Ни када не пропустио да сваког комшију, пролазника, из дућана поздрави, јави му се; никада муштерији да је казао какву опору реч.

И кад је све свршено, увече, дошавши кући и затекавши бабу око чесме, поздрави је: — Нане, кажи: драгичка! — Драгичка, Младене!

Видећи Младена диже се да га стојећки поздрави. Младен га ослови: — Шта радиш, Стојане? — Ето, батке, стојим — одговори му он свело, уморно.

Само, од сељанке разликовала се по новој шамији и по новој, целој антерији. Пресукана, понизно дочека баба-Стану. Поздрави се. Баба-Стану није изненађивало што је она познаје, то се већ зна.

Ћипико, Иво - Пауци

Раде погледа у сунце. —Идем, Машо! —Збогом, Рад! — поздрави жена и надода: —Напојићеш ме још гдјекад, кад ме пут нанесе... — А што не бих?

На расправу дошао одвјетник из града. Пође у читаоницу да попије каву и поздрави кога знанца. Али, не нашавши никога, погледа на сат и пође у суд. Поздрави се са суцем и сједе.

Пође у читаоницу да попије каву и поздрави кога знанца. Али, не нашавши никога, погледа на сат и пође у суд. Поздрави се са суцем и сједе. — Мали посао, — вели, — свршићемо брзо. Послужник призовну странке.

— Скухаћемо се! вели Петров одвјетник Пилић староме знанцу газда—Јову, који читаше новине, и поздрави се с њиме. — Има неко вријеме те вас чешће видимо ... Мило ми је! — отпоздрави газда ... — Али јесте ли читали?

Претрже им разговор сувезник, јавивши се Ради, а у то бане и Божица, Радина жена, са ручком. Маша погледа Раду и поздрави. —Остани са нама, вели јој сувезник. —Остани, нуди је и Божица па ћемо заједно...

Момак затражено стави на вагу и каза цијену. Госпа Пава плати и поздрави момка, а на газду и не погледа. — Куга! — прогунђа газда Јово, кад је видје како гегајући се одилази ка подруму.

А већ се подобро бијаше смркло кад у кућу бане Маша. Тек што поздрави, зовну Божицу на страну и из њедара извади сложени ђердан, Радин залог Марку.

Она два агента окупише носачи и гоњачи и нагањају се с њима. Иво их обиђе, приђе агенту друштва, поздрави га и замоли да стави у стовариште његов ковчег, док сутра по њ пошаље човјека. Затим се упути кроз варош.

На догледу мора поздрави у њему као неку објаву истинскога живота. Први дани пролажаху му у млађаном несташлуку. Но чим је дуље боравио уз

Отпутоваше. Иво понесе собом меланхолични напјев: „Славонијо — земља племенита”, и у души поздрави ту равну земљу. И годијаше његовој души досада још неосјећана, нова, сеоска идила.

Она га дочека поуздано, с благим осмјехом. Часом загледа се у њено ведро лице и у узвраћену црвену горњу усницу! — и поздрави их. — Здраво! Добро дошао! — обоје му прихватише и изрукују се с њиме. Господин се пријатељски наклони.

—Па? —Могу и код куће учити. Сви ућуташе. Сељаци загледаше се у господскога младића. Он се к некима обрне и поздрави их. Отац прислонио се уз пуну врећу. —А дошл си синоћ? —Синоћ, да. Ви сте спавали.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

плави вео и тиху сањиву ноћ И грли, љуби, и стидљивим красом Заварај, душо, бледи сан, Док весник зоре не поздрави гласом Весели дан! 1883.

Сури орли узлетају Горском висином, А потоци беласкају Цветном долином. Свет изумро. Никог нема, Да ме поздрави, Кô да цели живот дрема, Живот убави! Сањалачки гора брују, А по странама Наранџа се стидно руји Међу гранама.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Па, Козаче, брате мили, Кад отидеш твоме крају, Козачкоме завичају, И затресеш балалајку, Поздрави нам стару мајку Украјину… (1876) О КОСИДБИ МИЛОРАД ПОПОВИЋ ШАПЧАНИН И поток и река, И лахор, и зрак, Све љуби, све

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

— Био сам, и разговарали смо о Бранку. Ја му причам како је Бранко утучен и увређен, а он каже: Поздрави Бранка, и реци му да увређено срце не слуша, „увређено срце је готов рат”.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

— Шта је твој отац? — Кочијаш. — Добро, седи! А твој? — Кобасичар. — А, тако, кобасичар? Е, па, поздрави оца! А твој? — Пиљар. — Пиљар, је ли? Поздрави и Ти оца! Ми, у почетку, нисмо разумели те поздраве.

— Добро, седи! А твој? — Кобасичар. — А, тако, кобасичар? Е, па, поздрави оца! А твој? — Пиљар. — Пиљар, је ли? Поздрави и Ти оца! Ми, у почетку, нисмо разумели те поздраве.

Данас ти не замерам што не знаш, али гледај за сутра да научиш. Поздрави оца! А ако гробарев син не би знао лекцију, онда би учитељев прекор овако гласио: — Од тебе, синко, неће никад ништа

Из тих правила ће војник најпре научити: кад сретне старешину кога треба да поздрави, он треба при поздраву да окрене главу на ону страну с које старешина пролази, а не на супротну, што се мора сматрати

Јасно ми је било како треба да поздрави прост војник, али у егзецирним правилима има и пропис о добошарима и трубачима, како су они дужни поздравити старешину.

То нисам могао никако да разумем. Рецимо, онај што свира у пиколо, ако хоће да поздрави старешину „према својству свога инструмента“, дужан је, чим му се приближи официр, да звижди. Лепо, то разумем.

Лепо, то разумем. Рецимо, и бубњар, ако хоће да поздрави старешину „према својству свога инструмента“, дужан је, чим му се приближи официр, да груне песницом у леђа првога

“ У почетку ме је бунила та његова љубазност и дошло ми је више пута, кад ме тако љубазно поздрави, да га брутално нападнем, али сам се полако, полако почео да навикавам.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Затим ободе коња. Командант пука се окрете војницима и поздрави: — Живео Краљ! — Живео, живео, живео! — одјекује кроз дубраве из хиљаде снажних грла.

Докле имам ја, имаћеш и ти. Јеси ли разумео?... А сад вуци се у шуму за дрва! Исајло поздрави, и весело отрча. Ветар усковитла ватру и ми се подигосмо, окрећући јој леђа.

Зачудо, познат ми је тај лик. Посматра и он мене, поздрави ме и као да се насмеја. Застадосмо. — Зар ме не познајете? Ја се сећам једнога таквога лица, али тај је...

Онда поздрави и оде журно. Већ смо се заморили. Опет свратисмо у кафану, затим у посластичарницу, прођосмо Еспланадом, покуповасмо

Тако је. Сад знате. Изволте, молим вас. Капетан Лазар принесе дурбин очима. Осматрао је кратко време, онда поздрави потпуковника. Хвала лепо! — и одмах извади карту, на којој је једном сламком мерио одстојање.

Али био је заузет и само махну руком. Онда се обрати мени: Увек исти... Танасије приђе да се поздрави са мном. Тада сам се сетио да сам уз пут видео једнога војника кад је драо заклано јагње, и показах очима Танасију на

Тешко ми је много... Не знам шта ће са мном бити. Ако стигнеш у Србију жив, друже, загрли ми мајку и поздрави сестру. Твој Драгослав.“ Ноћ се била спустила... На фронту су блештале разнобојне ракетле...

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Мила му постаде чак и чађава греда над довратком, али се, ипак, поздрави с мајком и крете.. Ко зна колико језа птицама и облацима путовао!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

златн̓јех дуката, ку је везла махраму јединица ћерца твоја; дукате ми понеси ти милосној ћери својој, од мене је поздрави, од тебе јој драго реци, мојој вјереници: Л̓јепо те поздравља Милошу Драгиловићу, и л̓јепо те поздрављам Милошу

Марко сићан ферман прими, и кад виђе шта с' у њему пише, он говори царском татарину: „Иди збогом, царев татарине! Поздрави ми цара поочима: ја не смијем на Арапа доћи, Арапин је јунак на мејдану; кад ми узме са рамена главу, што ће мене Три

маши, те извади дванаест дуката, те их даде младу књигоноши, па му ’вако Мујо говораше: „Чујеш мене, млади каурине! Поздрави ми од Котара Јанка: нек ме чека под Кунар-планином, довешћу му мојега Алила у неђељу која прва дође нек сабљама мегдан

се мало рахат учинише, Јанко зове нејака Стојана: „О мој сине, дијете Стојане, иди, сине, у турску ордију, те поздрави од Кладуше Муја: нек изведе нејака Алила, нек изведе пољу на биљегу, да сабљама мегдан под’јелимо, нека виде војске

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Дан-два послије Мачка и Потрка, Стриц је у логор довео новог друга, Ник Ћулибрка. Овај војнички салутира и поздрави на енглеском: — Хало, бојсови! (Здраво, момци!

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Уђе у соби к девојки Марији те је поздрави. То јој рече:) Радуј се обрадована Марије, господ с тобоју! Тебе злокобник с несрећом неће сусрести, ни пачариза може

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

“, али не пуштају одмах руку: држе га дуже за руку и све нађу понекога да поздраве. „Па поздрави се на мајку ти Јевду!“ па га пољубе у чело или у образ.

И Мане пољуби у руку, и таман да пође, а њега опет задрже, опет се рукују и веле: „Па поздрави се на стринку Кеву!“ па опет руковање и љубљење; и он опет љуби их у руку и извлачи своју руку, а оне опет: „Па

“ па опет руковање и љубљење; и он опет љуби их у руку и извлачи своју руку, а оне опет: „Па поздрави се, ете, и на тетку Доку!“ па га опет љубе у образ, тако да мора формално да се отме и да бежи.

— Јевдокијо, црна друшке Јевдо, твојега ти Манчу, ете, турише у новине!... — тим речима је поздрави једно јутро комшика њена, Таска. — Туго-о-о! — викну Јевда преплашено. — А зашто га турише?

— Па поздрави се на даду Костадинку. Ако ли да гу понесеш малко пешкеш од мен’?... Амет! Деде сеци за два гроша од кетену алвицу...

— Хе, ’ај иди си, — вели јој — па се поздрави на мајку... Рекни гу: поздравија, ти се хаџи Замфир... Познавам гу, како да гу не познавам!... Беше добра аргатка..

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности