Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Побратим ме је једва дочекао... Сиромах, није знао какав му горак напитак доносим... Ижљубимо се и поздравимо, као што давно невиђена браћа чине... Приђе и Стана, да ме, као девера у руку пољуби.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” — Возе наши возари побрзо, и угледамо Живковића на Дунаву и сустигнемо — јербо његови не возе. Кад близу будемо, поздравимо једни друге срећним путем. Запита нас Живковић: „Ако Бог да?” Кажемо да хоћемо у немачку Оршаву.
Прођемо две собе и у трећу, где нас дочека министер инострани̓ дела Чарторински. Поклонимо му се, и поздравимо како смо умели; и он нас поздрави срећним пришествијем и посади сва четири на столице, а он сам седе на канапе.
Пређем на крај турске војске. Дођем више Уба на брдо Вучјак, гди нађем око 30 Срба у скупу; плачући се поздравимо. Замолим ја некога Глишића Милована из Паљува, да ме послуша и однесе моје молебно писмо у турску војску.
Африка
Смемо да играмо, смемо да га поздравимо, здраво, здраво! Играјте, играјте, дајте нам ватре!“ Познато је да црни, у највише случајева, импровизују речи својих
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Кад ме виде, она скочи, збуни се, ушепртљи. А онај се једва диже да се поздравимо. „Откуда ти?“ — вели ми. — „Шта ради Бата?“ — А, ’оће јест!
Петровић, Растко - АФРИКА
Смемо да играмо, смемо да га поздравимо, здраво, здраво! Играјте, играјте, дајте нам ватре!“ Познато је да црни, у највише случајева, импровизују речи својих
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Међу војницима угледах и поручника Косту „Турчина“. — Жељо жива! — узвикну кад ме угледа и приђе да се поздравимо. — Откуд ти залута овамо? А ја чуо да си ти умро. — А ја сам чуо да си ти погинуо... — Ај, до врага!
Био је у војничкој униформи и шетао са неком дамом. Пришао ми је да се поздравимо. Питао ме кад сам дошао, где се храним. Онда се извинио како мора да отпрати даму, али је обећао да ћемо се на ручку
— Француско гробље — објашњавао је наш пратилац. Хтели бисмо бар још једним погледом да поздравимо вечно одмориште тих мученика. Али ауто занесе, и пред нашим очима указа се непрегледно поље. Мисли се невољно намећу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Моја команда је одмакла далеко, те се дигох. Војници приђоше да се поздравимо. Запитах за Танасија, јер га не видим међу живима. — Не знамо шта је с њим — вели ми.