Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Дођем ја. Он до Бога љутит; само што се поздрависмо, пак опет ћути. Мало после пита за војску. Кажем: како горњи крај опази где Хаџи-бег пали куће, а они отрчаше да робље
Матавуљ, Симо - УСКОК
Кад онамо, човјек мало прозебао и лешкари. Чим се поздрависмо, Саво ће: „А за вашег Јанка дошле синоћ паре и књига. Донио их нарочит човјек из града, а дошле су на име Жутковића,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Тешим се ипак да је то само његова дужност. На путу сретох поднаредника Траила. Поздрависмо се срдачно, као да се нисмо видели богзна колико.
Ред је да вас почастим. Хајде, натегните ову ракију, да се мало загрејете. Опет се поздрависмо и остависмо несрећног командира да се мучи, извлачећи батерију узбрдо. Стигли смо пред зору.
— Наредниче, ниси рекао, него си наредио у име моје. Предадосмо му писмена извешћа. — Можете ићи. Ми поздрависмо и окретосмо се налевокруг. Када одмакосмо, проговори Душан: — Јеси ли видео што је псето од човека! Не да се...
— Ваше извиђање почиње од села Барошевца. Сматрам да вам је служба релеја позната и зато одмах на извршене! Поздрависмо и ћутећи изиђосмо. Појахасмо, и кретосмо низбрдо ка селу Барошевцу.
Обојица су били моји школски другови. Поздрависмо се срдачно. Кажу да су и они из оне ђачке чете у Скопљу, па су их пред офанзиву разместили по разним пешачким пуковима.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Сад се зачу из даљине како хучи и наша граната. Она прејури високо преко наших глава, а ми је поздрависмо са бурним »ура,« праћеним живом пушчаном ватром и опет потрчасмо напред.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Зато пазите.“ При поласку поздрависмо се. „Хвала вам, браћо!“ — узвикује раздрагани командант, као да смо ми дошли по нашој личној вољи да му помогнемо.
Онда се обрати мени: — Шта има... догађај је јасан. Ми смо своју дужност извршили... Можемо ићи. При поласку поздрависмо мртве. Ишли смо ћутећи. Код првога топа командир застаде. — Збогом, наредниче!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Нешто сам промуцао, јер чисто не верујем да је Танасије жив. Па још и у енглеској униформи. Јест, Танасије. Поздрависмо се срдачно. Смеје се и Таса, показујући своје беле зубе. Али ми никако не иде у главу, откуд он испаде енглески војник.
— Цамараде, поур бон воyаге. Захвалио сам се и срдачно се поздрависмо. Пришли су још неки наши официри на коњима и звали момка да им принесе пиво.