Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Којим ми твоје сјајне одлике Преиспунише душу прерано, — Што те у име дужда, оца ти, Као Венеције први посланик, Поздравит могу, светла госпођо!... ЈЕЛИСАВЕТА: И није — и мило ми је.
“ Разумела сам све, — Леонардо, све! И овако ћеш дужда поздравит: „Кћи твоја, дужде, кћи крви твоје, Венецијански ваздух сисајућ Упозната је с срцем човечјим.