Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Е хе, па ти си ваљад' био код куће? — Ја, па ми рече господин појка да ударим на осоје, срешћеш га, вели, поздраво. — Е, па добро, да окренемо.... — А појка рече да пошљеш Султана кући; мора сутра зором у В.
Завара очи онима нође, па смота олбу у торбу. Ништа!... Сутрадан полази војска у бој. Распитује Дуле: да л' ће баш поздраво бити боја, па, кад виђе да нема шале, натеже и попи сву ону олбу, па је баци празну у коров.
— Не знам! — Очију ти, кажи ми. — Кажи ти мене. — Е, па 'оћу, ет'. Кажи сад ти мене. — Али поздраво? — Поздраво. — Е јесам, али ћути! — Је л' ту Миленија? зачу се шапат иза њихових леђа. — Ко си ти? пита Милица.
— Не знам! — Очију ти, кажи ми. — Кажи ти мене. — Е, па 'оћу, ет'. Кажи сад ти мене. — Али поздраво? — Поздраво. — Е јесам, али ћути! — Је л' ту Миленија? зачу се шапат иза њихових леђа. — Ко си ти? пита Милица. — Ја сам.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Сад да си ми поздраво здрав, каконо бих и сам себе рад! Писмо најпре у добри час, помого бог и добри час! Писмо другу и у бољи час, помого
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Један пут кад су седили пред кућом, пролети онуда велико јато ждралова, а један ждрал пред свима измакао поздраво. Гледајући жена ждралове рече мужу: „Види, човече, како онај ждрал напред лети, оно је баш мој!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Једанпут, кад су седели пред кућом, пролети онуда велико јато ждралова, а један ждрал пред свима измакао поздраво. Гледајући жена ждралове, рече мужу: — Види, човече, како онај ждрал напред лети, оно је баш мој!