Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Најпре даде Фочић на српски једно писмо пред свима прочитати, које гласи овако: „Поздравље теби, господине мајору Митезеру у Земуну, од мене кнеза Алексе и од проте.
Сутра дођу они опет к нама. Кажемо ми, да смо ударали на Харков и донели аманет и поздравље од народа српскога да Теодор Филиповић с нама у Петробург иде, и да нам буде толмач и писар.
Сад Теодор пун радости рече: „Добро ће бити”, пак он написа писмо овако: „Поздравље теби, брате Теодоре, од мене Црнога Ђорђа и од Јакова твога ујака и од све сиротиње.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Идите у Баново Поље. Нађите Бановца и кажите му: у недељу, која прва дође, доћи ће му човек и донети од мене поздравље. Што будем поручио нека уради. — Добро, харамбашо! — Ногићу!... Ти ћеш остати овде и вескаћеш се око своје куће.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Јављај се што чешће. Послато ћемо употребити доцније, за сада још не можемо због нагомиланог материјала. Братско поздравље!« А њему је толико и требало. Тек нека се зна »да у том и у том месту живи Петар Ивановић Бопчински«.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Високи душе, незаборављен, поздравље наше прими у спомен, не реци да ти дође изненад! та над је све што народ има млад, у наду том и твоја нам је сен.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
у * * * Хвала на послатом. Јављај се чешће. Што си заћутао? Ми рачунамо на тебе. Братско поздравље«. А још милије би му било кад му изађе какав његов рад. Тај дан је био свечан дан за Срету.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
мајку, стару моју мајку Анђелију, ал̓ њој немој право казивати, да сам се ја на смрт разбољео, већ јој кажи од мене поздравље — да се ја сад на војску опремам преко мора за девет година, па је зовем да ме благосови.
Што ли те је оправио Јанко?“ Вели њему Јанковић Стојане: „Мене јесте оправио бабо да ти кажем од њега поздравље: да изведеш твојега Алила на биљегу њему, на мегдана, да сабљама мегдан подијеле“.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Он ме и пушти саг при теб’... Ја те видо’ како прође, па те чекам одамно... Имам један абер за теб’ и поздравље... Мане се тихо искашља, па се крене и пође полако, а за њим пође и Васка, млада женица, која се силно пролепшала
размишљајући како да отпочне, проговори женица: — Мори, зашто ме не нитујеш, бата-Мане, од кога си је, ете, абер и поздравље? — Па тој си је твоје знање. — Па питуј ме, де! — Па од кога? — Поздравила ти се Зоне...