Употреба речи позеленио у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Сад знам. Ту и Узловић, ту сељаци, неки трговчићи сеоски укрутили се, па ходају испред ккуће. Сиромах Радан сав позеленио од муке. Жена му и деца као потучени...

Ћемане му се једва чује, пре би рекао да струже, него да свира. Среја већ позеленио од муке. Сватови се почели подсмевати његовој свирци; сваки час тек подвикне ко: — 'Ајд, Срејо, стругниде мало у ту

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Излази, чича! Викну Спасоје, а кошуља на њему задрхта к’о лист на јасици. Беше позеленио и дошао, што веле, ван себе од љутине.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

— Па ти га познајеш? — Знам, веле да је добошар. Него име му заборави. — Знам ја — вели командант, а сав позеленио. И те ноћи сваки батаљон даде по једну патролу, и патроле, без милости, претресоше цело село, сваку кућу, сваки

И тако лаж која беше глупа и дрско понашање Секулино разјари команданта у тој мери да га је, позеленио као јед, тукао до крајне малаксалости своје одмор не снаге. Тада му одузе коња и најури га.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности