Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
призивље к себе јазиџију, па довати један табак књиге, искидаше књигу на комате, па пустише по књизи јазију, те позивље кићене сватове.
мора ломној Гори Црној на сестрића Јован-капетана: „Бре, сестрићу, Јован-калетане, виђи књигу, часа не почаси, позивље те ујак у сватове, да си ђевер уз танку Латинку, ти, сестрићу, Јован-капетане; Но ми немој инокосан поћи, купи свате
зеленој; а вила се начини ђевојка, па се вије Грку око грла, и тура му руке у њедарца, док је Грку очи засјенила, па позивље Старину Новака: „Побратиме, Старино Новаче, сад погуби слијепа јунака!
Кад Мустафа оде своме двору, купи свате да води ђевојку, и позивље од Удбиње Зука да му носи барјак пред сватов’ма. Скупише се кићени сватови, и одоше по л’јепу ђевојку.