Употреба речи позлате у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Све што се у њену црну утробу баци, доноси богата плода. Лепа су њена поља кад озелене, а још лепша кад се позлате злаћеним влаћем... Она вам је као туђинка, не да се сваком познати!...

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Ал' онда, онда! — Ох, не сећај ме. Не спомињи ми славе ти срамне, позлате мамне рђе ти тамне, невоље сјајне! — Сва се племена стекоше света, те ти у накит уметне косе умења свога склопове

Под отим жигом? — Ох, не сећај ме! Не спомињи ми славе ти срамне, позлате мамне рђе ти тамне, невоље сјајне! Под отим жигом!

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Хладна црквена лађа била је слабо освијетљена. Уз дуваре струјао је влажан дашак и прожимао до костију. На остацима позлате по зидовима жмиркали су одсјеви петролејских лампа. Савлада ме умор, и неопазице закуњам. Тргне ме поклич.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Не постоји ниједна друга књижевна творевина код нас у којој су тако успешно разбијене лажне позлате и предрасуде које се плету око овога мита, а при томе ништа није изгубљено од његове универзалне људске мере.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

РАДОШ: Би л’ ишô, децо! Та ишао је!... С крви је њине панцир кошуља Изгубила му сјајност позлате; А на балчаку сабље убојне И не виде се зрна алемска Од њине крви, децо, делије!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности