Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
зиму, рибе у Ибар, ласте у ветрове, кључ у катанац, воде у воденице, волове у плугове врати, и поцрнело црвенило позлати!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Та што год је на свету дивоте, Све то Цвета за себека оте. Ох узми је, нећеш се кајати, Она ће ти данке да позлати. А што мало потамне ми лице, Своје сам се сетио сестрице, Њу, кâ знадеш, земља већ покрива, Ја помислих: да је
Ох, узми је, нећеш се кајати, Она ће ти данке да позлати. А што сета довати ми лице, Своје сам се сетио сестрице Штоно лане, Бог јој душу прости, У гроб спусти своје
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
А бољку ову што ме слудила, позлати пчелом ружа Будима. Прогреј ми, звездо, љуштуру тела, сажет пакао, куд глува буја понор-травуља, што не лелуја но
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
ће да се врати хвала свакоме ко наше говоре прекине или скрати и ко нас у лепим пределима око срца помилује и позлати хвала глаголу који нас значењем проникне и потомству што нас троши и хвала длану што свој педаљ шири до великих
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
БОЖИЋНЕ ПЕСМЕ 18. Божић, Божић бата На обоја врата, Носи киту злата, Да позлати врата И обоја побоја. 19. Грану сунце иза брда, Весело, весело! Није сунце него Божо, Коледо, коледо!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Очи јој се овлажише. Она је себи мрва меса лудског у овој црвенкастој полутмини, раскрвављеној позлати крстова и кругова око строгих глава, јер сви држе мачеве и кантаре више њене главе, а она је поред камене гробнице у
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Све о њему мислим, пак у другом морам да фалим. (Придене сат.) Анчицкен, може и овако поднети, док се онај позлати, је ли, Анчицема? АНЧА: Јесте, милостива госпоја. (Забележи.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Примакни се, љубо моја, Баш до срца мог! ЛВИИИ Кад заруди зора, Она зора мила, И позлати вршак Анђелова крила, Од веље милине Анђô крилма мане, Из његова крила Једно перце пане.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Сама згажена биљка златан отвара цвет из ожиљка. БИЉКАМА Влижи се. Златна одора на њој. Смрћу позлати. Мирисне моје, топло ли умирете. Раскош је ово и у мени сете. Кропи у јесењи дан.
Ћипико, Иво - Пауци
се одбљескује од њих, а прије него ће да зађе, као за накнаду, разасу своје зраке пољем, а висове планине, над селом, позлати; на њима неко вријеме у сјају оклијева, али не могавши их загријати, — клоне ...
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
цвећу; С Акропола тврдог узвици се хоре, И јутарња стража кличе у даљини; Даљни исток пламти као рујно море, Да позлати главу царици, Атини. Све радошћу дише.