Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
је то истина, Ја бих моје павте расковала, Па бих твоју узду оковала, У чисто бих сребро оковала, А ђерданом мојим позлатила.“ 167. Акшам ђелди — мрак на земљу паде; Драги драгој под пенџере дође.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
БЛАГОЈЕ: Домазета? СИМКА: Ону рђу? ГИНА: Ко га је убио? ДАРА: Ко је да је, рука му се позлатила! ТОМАНИЈА: Са њим су убили и Анђу... СИМКА: Карамарковић? ДАРА: Акција је одлично изведена!
МАЈЦЕН: Не дајте му да побегне! ПРВА ГРАЂАНКА: Па зар је то убица? ДРУГА ГРАЂАНКА: Рука ти се позлатила! ЧЕТВРТА ГРАЂАНКА: Због оваквих невини страдају! ТРЕЋА ГРАЂАНКА: Ништа не видим од тог шешира!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Узор био чојства и јунаштва! У сребро ти се оковала! — (кад ко мудру реч рекне). Уста ти се позлатила! Хиљадили се такви јунаци!