Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
мајку, Старој мајци тако говорио: “Оседлај ми мог коња дората, Оседлај га сребрним седлићем, А зауздај уздом позлаћеном.“ Мајка Иву коња оседлала, У томе се Иво наресио, Па отиде на воду студену, Кад на воду не находи Мару.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Била је то фотографија лијепа плава човјека у маринској гала-униформи, и с меком брадом à ла Максимилијан, у позлаћеном барокном оквирићу.
Ћипико, Иво - Приповетке
архитектуре снесене са разних страна света, проповедаоница са које хоџа чита Коран, ни према њој султанова трибина са позлаћеном решетком, ни заповеди Корана исписане златним словима на зеленим таблицама.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
величине преобразила се у сиви јоанносубботичевски култ хабзбуршког легитимизма (са самуровином украшеном атилом и позлаћеном поджупанском феудалном сабљетином), у торжественом конфесионалном тропарском самоиздовољавању.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Био сам спреман да уживам у предвечерју. Дан је умирао у пожару запада, у позлаћеном блеску лишћа, по тамним хрптима видика, у свечаној тишини коју нису реметили чак ни ови сулуди сметењаци што се
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
копље убојито, па се спушта у подруме Шарцу, те опреми Шарца од мејдана: притеже му седморе колане, заузда га уздом позлаћеном; па наточи тулумину вина, објеси је о ункаш Шарину, с десне стране тешку топузину, да не крива ни тамо ни амо; па се
обуче у рухо господско, а припаса сабљу оковану, па опреми сиву бедевију: потеже јој седмере колане, заузда је уздом позлаћеном, па привеза чадор у теркију, и са стране тешку топузину; кобили се на рамена баци, па упрти копље убојито, оде право
драги, о облучју господско оружје: с једне стране сабља окована, с друге стране шестопер позлаћен; зауздан је уздом позлаћеном; њиме зета свога дариваше. Најбољи му шуре пешкеш дају (најбољи је, најжешћијех јада!