Употреба речи познô у књижевним делима


Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Једва дочека’. Одем тамо, ал’ девојка лепо ал’ не скупоцено обучена, ал’ тек ипак мало парадно. Одма’ сам познô да је ствар добро испала. Из очију девојке не познаје се ни жалост ни радост.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Шта, Руварац? је ли, звери? Ха! по том сам те познô, блудна кћери: Ти жено, ти си стара година; а ти, аждахо, ти си душа јој, издахнула те умирући сад, па, блудница, у

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

У сну, дабогме у сну, Деца ми стигла мила, И одмах сам их познô, Ма да им никла крила. Па свако руку стави На једну моју рану, А то је било као Да мелем на њу кану.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

1886. СУМЊА У раној младости познô сам је лепо, Њено бледо лице, замишљено чело; Ја још љубљах тада и веровах слепо, И у свему видех савршено дело.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности