Матавуљ, Симо - УСКОК
Е, моја банино, давно није било, ђе и кад се познадосмо и састасмо, ђе и кад се ево опет нађосмо! Али човјек мисли једно, а бог друго, а божја је најпреча!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Са нескривеном завишћу говоре о животу у позадини. — Имадосмо, не знадосмо. Изгубисмо, познадосмо — вели са извесном тугом наредник ђак Тасић. — Да ме нешто сада пусте кући, знао бих да живим.
Наиђе и друга, и ми познадосмо војнике. Машу нам рукама, вичу из вагона, а поручник Бранко нагнуо се кроз прозор и довикује нам, смејући се: —