Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” — Ја отворим књигу, видим и познам слова, и кажем да сам то учио, и да знам. Но кад почнем да му читам, каже ми он одма, да ја ништа не знам, јер у
Ја видим те ватре и познам да бегају. Одем одма у Котешицу нашем куму и добром кмету, старцу Сави Савковићу, и нађем га с неколико Кутишана на
Он полако одговори: „Бог вам добро дао, и добро дошли моји сопутници!” — Ја по томе познам да је то Јова Протић, и одговорим: „Бољим дошли, ако си ти онај кога ми тражимо”. — Каже „Ја сам”, и пољубимо се.
Пођем право за Турцима. Веће чујем пушке и познам да је бој. Мало, сретнем Весу из Љубинића са 7 момака. Каже ми: „Не иди, Турци све растераше; ја отрча̓ да робље
Чујем гди много пушака и плотуна пуца. Док једанпут окрете се глас од пушака уз Уб. Познам да једна војска бега, али је наша, али турска.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— упита поп. — Није... Знаш, богу хвала, он је у Парашници. Дође, буде по неколико дана, па опет оде. Ја му свакад познам кад ће отићи. Тек само обори главу, набере чело и заћути... Научило на гору, па не може под кров...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
страсна, и светла, и плодна, Моје друго биће и други вид; јетка, Брани коју чашу да испијем до дна, И да коју срећу познам до свршетка.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ја му прискочим у помоћ: — Каже ми мама.. Али ме он одмах прекиде: — Та ти си, Јанко! Гле! А како да те познам? Била је сека-Сока, и надао сам ти се. Али... пиха, кад је то себе било!
Али... пиха, кад је то себе било! А, после, он ме руком поглади по бради — како да те познам? Пуштате, брате, те браде као попови, па не може човек ни да вас позна.
Од ње нешто блешти, и гора се раставља и гиба, и све мирише; и она се гиба и све се више упија у мене. Тада ја познам њу, познам Ђорђеву ћерку, и крепко, и дуго и значајно јој стегнем руку.
Тада ја познам њу, познам Ђорђеву ћерку, и крепко, и дуго и значајно јој стегнем руку. Али она има нешто у руци што смета да се моја рука сљуби
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А ја не могу к’о одма’ да га познам, а он се заплак’о па каже: »Хе, ко је оданде одакле ја долазим, тог тешко познаду.
Отвори се, земљо, реко’ у себи. — Уф, уф, уф! Ал’ како ниси позн’о да је већи зуб? — А како и да познам! И ту су ми доскочили, обешењаци једни!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Зашто си ме додирнуо? Зашто нисам остала спокојна, блажена, невина девојчица да никад не познам ову бесомучну узбуну крви, сав овај ужас? Зашто сам те толико заволела па сад не могу без тебе?...
Африка
Понеке, с поквареним зеницама, чак и познам. Враћајући се, чујемо ларму у једној од колиба. Кроз прозор се виде црни парови да играју.
Групе људи и жена пролазе у разговору. Ја сам савршено срећан. Проналазе ме ипак неки старци, које у мраку не могу да познам; са њима је један стари гријон (бард), кажу сасвим слеп. Око нас се скупљају лагано сељани.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ала красно челе зузукаше! Познам да сам код матице наше, Уставим се, ко ту кликтат неће? Куд погледиш, свуда красно цвеће, Цвета, мири, сву ливаду
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Кад се повратим у собу, мајку не могу да познам. Обукла се у стајаће руво, опрала главу, забрадила се лепо шамијом, те јој образи одскочили.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Најсмешнија ми је била моја газдарица, иначе богињава и ружна; али данас, мој брате, гледам жену, а не могу да је познам. Тек она мени: „Добро јутро, господине.“ Газдарице, зар си ти? „Ја сам“. О, убиле те силе! чисти, глатки образи.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Стављен сам сада у прилику да и ту из виђачку страну познам. Капетан Станојчић као да протестује: — А шта каже: најкраћим путем...
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
И нису они криви што ти то не знаш! ГИНА: Не треба мени неко велико знање да познам ко је курва, а ко лопужа! БЛАГОЈЕ: Ниси видела ништа даље од Забучја, а хтела би о целом свету да судиш!
Немаш ни велики нос... а без великог носа нема Спрана! Ко си ти? Лире, ако си Лир, где ти је лудило? По чему да те познам, Фортинбрасе, ако долазиш без бубњева и застава? Не знам где сам... По чему да се оријентишем?
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Као човек странац имао сам могућности да се одмах познам са виђеним личностима и министрима и да се брзо посветим свима државним тајнама.
Одмах се решим да првом приликом одем мудром оцу, главару цркве, те да изближе познам тог великог Страђанина. ВОЂА Браћо и другови, саслушао сам све говоре, па вас молим да и ви мене чујете.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
И хоћу да оног часа, кад на мене Падну косе твоје и пољубац један, Будем као некад безазлен и чедан, Да први пут познам чар љубљене жене; И да сав у твојој бесконачној моћи.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
А ја не могу, мори, да те познам. | И вођен Магдом пође. Мати брзо, сва радосна што их он никако не оставља, никако не заборавља да прво њих не
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Сам је реко не пије, има јетру. ЈАГОДА: Шта сад, црнā, да радим? По чему да га познам? АНЂЕЛКО: Кажеш, убица ушо преко крова? ИСЛЕДНИК: Од гараже. Па после уз олук, па на веранду.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Два или три коракљаја измакнем се и тада познам да оно на врху накривљено, то је зла змија окренула била главу к мени, чекајући ме да ближе дођем.
у разговору чујући куд намеравам, рече ми [и]талијански да ако хоћу да ме одведе да прегледам греческу велику школу и познам се с учитељем Јеротејем.
Нама[х] се познам с једним око седам година старијим од мене, но у јелинском језику и наукам совершеним учитељем, зовомим Андрејем
Зовну нас на кафу; и ту се познам с мојим будуштим домаћином, честним старцем од 74 године, јоште при снаги и здрављу, зовомим Мисе Маноли
Моји Хиоци водили су ме свуда по Цариграду, по мору и по суву; али ко ће ту ужасну величину града обићи! Познам се у патријаршији.
Овде се најпре познам с епископом романским, господином Леоном Ђиуком, који ми је потом велики пријатељ био. По неколико дана пођем с мојим
У комшилуку познам се с једним купцем, зовомим Јанзоном, који не само латински лепо говораше, но доста добро и јелински, и чисто
Чрез овога познам се с једним благородним Греком, родом из Ципра, од древне фамилије, Лузињана зовоме, која је у неко време с тим
Зато, како и друга три месеца прођу, познам изговор језика инглескога и видим себе у состојанију да могу и сâм о себи у напредак напредовати, јавим мојим
Сад управ познам да ми са свим срцем обед дају и тако целу фтору годину никад нисам помислио гди ћу ручати. Али, ко би се надао од
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Загледам боље и познам своју нову машну на завезивање, искривљену, развезану, пијану. Погледао око себе или у огледало, свеједно: свуд се
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
— Мама! — ускликнуо бих трзајући је за рукав. — Ја те не познам! Ја те не познам!... Она би се осмјехнула, али је и тај осмијех остајао ограничен на сама уста и трептао око њих, тек
— Мама! — ускликнуо бих трзајући је за рукав. — Ја те не познам! Ја те не познам!... Она би се осмјехнула, али је и тај осмијех остајао ограничен на сама уста и трептао око њих, тек блиједо и мутно
Очевидно се опет гноји. Мислим да имам нешто огњице. Све то већ добро познам! Најприје мали немир, мало узбуђење. Нелагодност у властитој кожи, жудња да се изиђе из себе, некуд напоље, као
Знам је кад, клонула, пуста, бије челом о хладни праг безнађа. Душа дише у патњи као море у плимама и осекама. Познам спечену сухоћу кад пресуше сузе, кад се у прсима згруне тврда ледена гваља. Познам клонућа у пустош бешћутности.
Познам спечену сухоћу кад пресуше сузе, кад се у прсима згруне тврда ледена гваља. Познам клонућа у пустош бешћутности. Познам часове кад је душа празна као пресушен бунар.
Познам клонућа у пустош бешћутности. Познам часове кад је душа празна као пресушен бунар. То је кратак предах истрапљеном месу.
То је кратак предах истрапљеном месу. А онда, у дну бунара, загргољи опет врутак црних вода. О, добро познам механику бола!
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Гледам себе када видим тебе, Живи израз свију мојих снова, Једва могу и да познам себе, Моја прошлост и за ме је нова.
Ћипико, Иво - Приповетке
— Не, Марко, —моли стара Стана. — Ја их познам, старија сам... Љути су као љути пси... Лако кавгу заметну... — Бојим се ја њих!.. . Што?!
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Лако ћу ја без вас живити, али како ћете ви без мене? Доћи ће време, љубићете ви мене у руку и молићете да вас познам. Марш, такво ђубре мени не треба! САРА: Шармант, шармант! ФЕМА: Шта вам се чини, јесам ли га лепо испратила?
Петровић, Растко - АФРИКА
Понеке, с поквареним зеницама, чак и познам. Враћајући се, чујемо ларму у једној од колиба. Кроз прозор се виде црни парови да играју.
Групе људи и жена пролазе у разговору. Ја сам савршено срећан. Проналазе ме ипак неки старци, које у мраку не могу да познам; са њима је један стари гријон (бард), кажу сасвим слеп. Око нас се скупљају лагано сељани.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
себи): Погрешила сам Што одмах нисам пошла за њима; П’ ако и не бих очи склопила, Промотрила бих барем улазак, Да познам стазу куда пролази На гласу хајдук са својом невестом. (Звера око себе.) Ха, добро!... Ено их!... Видим их још!...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Прексутра изјутра, када сам се обукао и погледао у огледалу... самог себе нисам могао да познам. Био сам као из „базара“. — Кипислцауф! — додаде Лука. — Вала, како хоћеш...
— Францускиње су елегантне и лепе. — Ако би то била ваша жеља, постараћу се да их познам... — Не говорим ништа — изговорила је са извесном стрепњом. — Уосталом, то ће зависити од вас. Она се стресе.
Ћипико, Иво - Пауци
— Опростите, ви сте још млад... Имате још времена да их упознате. Видјећете!... — Па настави поносито: Ја их познам, с њима ваља строго. Међутим, ја им и не праштам кад ми под руку дођу. — И ја сам најжешћи проти крађе! — рече судац.
А пуно сам жудила! И то ме мори. — А познајете ли га ви? — Познам, лијеп младић! — Носија је у себи ништо тешка; наоко бија је ка тромаст, — прослиједи Кате, с очитом вољом да о њему
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Загледам ли се ево у мирну бреговиту пољану, Једно тело већ издваја се и устаје, Познам тад његов лик, и линију његову знану, (док прилази) страх ме ипак да ли ће да истраје У несигурноме томе
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Кад то зачу Милош Војиновић, он отиде цару честитоме: „Је л' слободно, царе господине, да ја познам Роксанду ђевојку?
Гди си, душо, на ограшју била? Откуда ти клобук свиле беле? Дај ми, секо, клобук свиле беле, да га познам кога је војводе; а тако ми сретна пута мога, невере ти учинити нећу!