Употреба речи познаници у књижевним делима


Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

писма и никакве царске оправе, и ја се почнем сумњати, но опет поверим Ивану и Кићану, јербо су моји људи и стари познаници, а и мило ми буде да се час пре турског зулума избавимо, јер нам је био сасвим досадио.

Црњански, Милош - Сеобе 1

среће и задовољства, у нади да ће се све то ратовање свршити неким општим миром, у ком ће и он, и његови сродници и познаници, и сви његови војници бити одевени у неко нарочито свечано и гиздаво одело, па ће тако, у круг, обићи ратиште и

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

А можда је изгрицкана, са семенкама, на тротоару испред биоскопа »20. октобар«? Шта радиш? — питају ме познаници. Шта да им кажем? Да тражим неку реч, а не могу никако да је нађем?

Сатима сам гурао та стара олупана кола све док сам себи не почех да личим на неког аутомобилског Сизифа. Познаници који су ме виђали како гурам аутомобил у најразличитијим градовима по Обали, мислили су да је у питању нека нова

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

То су приповедачеви рођаци — стриц Ниџо, деда Раде, тетак, а затим кућни познаници и пријатељи, Петар Чобанин и Петрак Самарџија.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

(Београд, 1890), Од срца срцу (Београд, 1893), Рајске душе (Београд, 1894), Зелени вајати (Београд, 1895), Стари познаници (Београд, 1891 до 1896, три књижице), Мале приче, И—ИИ (Београд, 1902).

Отада су изишле 4 свеске збирке приповедака: У часовима одмора (1903, 1904, 1906, 1910), Моји познаници (1909) и Комшије (Сарајево, 1912), и одвећа приповетка Јарани (Нови Сад, 1913), [Дивљак (Београд, 1913)].

Милићевић, Вук - Беспуће

, изговорено тако као да је он већ морао то име стотину пута чути и чврсто му стисну руку као да су били стари познаници. — Мило ми је, мило ми је, - рече Гавре Ђаковић, прогунђавши своје име и питаше се: „Шта хоће овај човјек од мене?

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

бријања у животу, кад изиђоше на пашњак, изгребани и крвави, одједном осјетише да су они један другом нешто више него познаници и комшије. — Камарате, куда ћемо сад?

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Родбина, комшије, познаници, долазе они сваког дана и доносе поклоне, дарове и помажу. Мушки иду под вајате, хладњаке и ту пију и веселе се; а

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

„Тим боље — помисли — бар ћемо бити у друштву!“ Поздравише се и замало па заметнуше разговор ко да су стари познаници. Дуго се разговараху, док царев слуга не рече: — Ама ја сам баш добро гладан, па стога и сврнух да мало поједем, а и

Онда му домаћин дâ два јунца, а он му захвали па пође кући. Кад дође у свој завичај, стану га сретати познаници и питати: — Чија су ти то говеда? А он свакоме одговараше: — Браћо, Милице моје синовице.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Ни Циганке што се мењају за ћурке и јаја не куцају више на наша врата. Остали познаници су толико пакосни да само чекају да нас увате без кинте, па да се максимално проведу олајавајући нас на сва уста.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Ту су били сви моји другови и познаници. А овако, идем у непознато место, међу туђ свет. Сељаци су пристизали у масама. Пописана кола закрчила улице.

У локалима жмиркају лампе или свеће. Унутра жагор. Здраве се познаници и питају где је ко био. Распитују се за смрт друга или пријатеља.

Разуме се, крио сам та своја осећања, јер ако бих показао, још више бих бола нанео својима. Познаници су долазили. Још с врата би узвикивали: „Алал вам вера!... Нема шта, доказали смо да смо јунаци!

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Она му приђе слободно, као да су стари познаници, и смешећи се поздрави га: — Добро јутро! Како у новом стану? — Добро јутро желим. Тхе... кад није боље...

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Опет сам се дакле вратио. Зашто? То нема баш никаквог смисла. И познаници, и познанице, кажу ми да сам се много променио.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

И цар му дао, те тако и њега преварио). Ти ћеш свирати. — Кад је некакав човјек полазио некуд на пут, комшије и познаници навале око њега, па један вели: донеси ми ово, други вели: донеси ми оно, а ниједан не даје новаца; онда некакво

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Онда му домаћин да два јунца, а он му захвали па пође кући. Кад дође у свој завичај, стану 99 га сретати познаници и питати: „Чија су ти то | говеда?” А он свакоме одговараше: „Браћо, Милице моје синовице.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Моје тице лепе, једини другари, У новоме стану познаници стари, Срце вам је добро, песма вам је мед; Али моје срце, али моје груди, Леденом су злобом разбијали људи, Па се

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Младић се осети овде као код своје куће. „Есхило, Софокле, Еурипиде! Та ви сте моји добри познаници. Ваша дела сам небројено пута прочитао, разумео, осетио све њихове лепоте, схватио њихов смисао, а њихову трагику

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

То вече многобројни познаници господина Леђенског беху јако изненађени његовом изванредном, просто невиђеном срдачношћу, јер се он клањао лево и

дрхтавици она промуца нешто о мојој великој жељи да упознам, изговарајући моје име, кад некако пресекосмо пут њезиној познаници која се заустави. Онда, мало после, и још блеђа, остави нас она саме па ишчезе.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

— Хе, душу ли му, није то... она само проврти, а чутура удари клин. — Море чувај се да не заклиноше. — Стари смо познаници. Ха-ха-ха! ... — одговори Пантовац и стаде да савија цигару. Наста кратко ћутање.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Онда му домаћин да два јунца, а он му захвали па пође кући. Кад дође у свој завичај, стану га сретати познаници и питати: — Чија су ти то говеда? А он свакоме одговараше: — Браћо, Милице, моје синовице.

ТИ ЋЕШ СВИРАТИ Кад, је некакав чоек полазио некуд на пут, комшије и познаници навале око њега, па један вели: донеси ми ово, други вели: донеси ми оно, а ниједан не даје новаца; онда некакво

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Када дођосмо до Карловаца, моји познаници-богословци напустише брод и ја сам се осетио веома усамљен. Вратио сам се мојим шареним торбама, погледао их и сетио

да би радо био са мном када дођем својој мајци а, у исто време, и своју сумњу да ме она можда неће познати, моји млади познаници су сасвим озбиљно предложили да би радо пошли са мном у Идвор уколико бих им се ја пре тога придружио на њиховој

Ћипико, Иво - Приповетке

с прозорчића испружише вратове између крњастих лонаца у којима цвијеће расте, и искривише вратове гледајући за њима. Познаници и пријатељи, јављајући им се, некако се чудно осмехују.

живота му, врућ задах из уста и мушку вољу, али никако не може, ма да се сили, да се за њ загрије: једнако јој други познаници пред очи долазе; и како се ноћ спушта и захваћа и највеће висове, онако и она све јаче осјећа своју немоћ: чисто увиђа

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Када смо изишли из главне улице, њих двоје држали су се за руке, као да су стари познаници. Ја сам се правио као да их не видим, и као да је то што они раде нешто сасвим обично и безазлено, на шта и не треба

А услужно ће устати кад угледа странца... Познаници из паланке довикивали се преко улице, или свраћали пред кафану чији су столови закрчили половину улице.

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

Моје тице лепе, једини другари, У новоме стану познаници стари, Срце вам је добро, песма вам је мед; Али моје срце, али моје груди Леденом су злобом разбијали људи, Па се,

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Меркур, Венера, Земља и Марс, наши досадањи познаници, воде се у попису житеља нашег планетског система под заједничким насловом унутарњих планета; Јупитер, Сатурн, Уранус

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Задивљени смо... А кафане препуне официра, чиновника, војника, Црногораца. Пије се и пуши, ларма, познаници се поздрављају, препричавају новости и са усхићењем се говори како ћемо са првог морског пристаништа прећи на азурне

Војници су покупили своје ствари и настаде лагано померане. Срдачно су се здравили са морнарима као да су стари познаници, и разговарали су живом мимиком...

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Један за другим одлазили су под земљу познаници, рођаци, суседи. Све мање је било познатих лица у улици, у граду. Па и сама улица, сам град почео да се мења.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности