Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ПОЗНАНСТВО Када је познах, небо беше мутно, Врти су мрели с болним нестрпљењем; Јесење воде шумиле злослутно, И све очајно журило за мрењем.
Прођох све своје страшне путање Звезде и мрава; с тобом ходећи, Сав круг обиђох; познах ћутање Ствари у њиној сјајној одећи.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
вих се по поду, црв сам не ви се, тако кад, у орању; И Сунца, ме точак згњечи, и одваљује огањ ил точи Жар своју, ја познах млаз што крвљу облива очи; Као олујином тако Сунцем затутњаше простори, Од Њега браних стан; но, крвави су сад прозори.
видех све то; куках, урлах небу, у патњи, очајању; О Сунца ме точак згњечи, и одваливши огањ точи Жар своју - ја познах млаз што крвљу облива очи; Као олујином, тако Сунцем затутњаше простори, Од њега браних стан, но крвави су сад