Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
„Ко се одвећ хвали, они се завали," — лепа пословица! Хоћеш ли да познаш, вели, ко је будала? Ко се хвали са својим истим будалаштинама. један Албанез јаничарин дође у Босну.
их из далека гледаш, неописано и непоњатно ти се чини њихово благополучије, а кад близо дођеш и внутрењаја срца њихова познаш, гди је право седалиште благополучија или злополучија, ужаснеш се шта ту нађеш, и молиш бога да ти ништа таково на
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Поздравља се она с нама — каква је, једва да је познаш! А кад коме од нас момака пружи руку, а он сав поцрвени. Искупи се доста свијета, па је као младу одведосмо поповој
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Онда је још добар био и тачно радио, а данас не можеш ни да га познаш, ни онај ни дај боже. Сад је оматорио па се прозлио, и полудио; па се или усићи и на крај срца је, па заћути као каква
Матавуљ, Симо - УСКОК
И одовуд, одонуд, након дуга кићења, заврши: „Ја бих желио, вели, да видиш мога Станоја само да га познаш, па да видиш би ли био према твојој Милици! А, валај, кад би хтио и да распиташ је ли ваљаст и чојски!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Не можеш да познаш ону стару Гизелу. А имала је више имена него каква шпанска принцеза. У Србији само променила је неких десет-једанаест.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Таа-ко! А ја ћу с њим натраг, ако не буде за то. — Зло је и да пође! — рече Рора. — Докле га познаш, може учинити што се већ неће моћи исправити! — вели Рдало.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
В. Илић ЦXXИИИ 4 Истина, гдје је?... Иди својом стазом... Ал' познај себе, па да познаш њу! Корачај мирно по ускоме путу, И буди скроман. - Истина је ту.
О Роде! Ти си мален, и све је у теби мâло, Растурен, - ни сам не знаш докле ти допиру међе; Ти брата свог не познаш, и мало ти је стало Што су међ' вама стазе све блеђе и ређе. О Роде!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
„Маја је већ читава дјевојчица, лијепо напредује у клавиру. Ти је готово и не познаш!“, јављала су писма. „Хоћемо ли и ми најзад доћи на зелену грану?
И дао бог да то никад и не сазнаш. Ја знам смрт у небројеним њеним лицима, у виду теме с бесконачним варијацијама. Ти познаш живот и смрт само у једном виду: живот — то је твоја „идеја”; а смрт, наличје, тамна страна тог жетона, којим се
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
палац точка гвозденог Осушена ти ребра премеће Све донде док се може слушати Крцкање тупо тврде коштури, Да силу познаш слуге царева!... СТАНА: Ха, ха, ха!... И то ће бити сила врапчија! Разорит само!... Али створити?...
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
XЛІВ Кад прво сунце Кроз гору сине, На роси видиш Где дршће свет; Цветак се прене, А по мирису Познаш да дршће У души цвет.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ЈЕЛИСАВЕТА: Мени? СТАНИША: Јест теби! Да познаш, снајко, свога девера! (Пружа јој ђердан алемов и још друге неке скупоцене дарове; — пружа јој и руку да га пољуби, а
ДРУГИ СЕРДАР: Хајд’ сад, Турчине! Ходи, скотино! ТРЕЋИ СЕРДАР: Дођи, да чујеш јеку планина! ЧЕТВРТИ СЕРДАР: Да познаш децу наших крајина! ПРВИ СЕРДАР: Ал’ је од плама стидан вук! ДРУГИ СЕРДАР: А још га више мрзи пук!
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
И како да познаш, мећу толиким лицима, које је сумњиво лице? Ето, 'ајд' кажите: је ли господин Жика сумњиво лице? (Жика се буни.) Није!
Не можеш да познаш ни која је поштена, а камоли која је непоштена? (Пауза, шета.) Е, па, де сад, кажите ви мени, господо, како мислите ви
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
ИВ Истина где је?... Иди својом стазом, Ал' познај себе, па да познаш њу; Корачај мирно по ускоме путу, И буди скроман - истина је ту.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
(Нота бене, ово је вопрос четрнајстогодишње девојке матери својеј управљени.) »Моја ћерко, моли се богу да нигда не познаш шта је то. Колико сам ја злопатила! — Љубов је најнесрећнија ствар на свету.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Вели њему српски цар Стјепане: „Иди, иди, моје драго д'јете! Ако бог да те познаш Роксанду, даћу тебе земљу Скендерију у државу за живота твога“. Оде Милош низ поље широко.
А то ли ме не познаш Милоша Драгиловића? Не познаш ли, Милице, л̓јепо лице, Милице, кад му лице с̓јеваше како цв̓јеће мјенделово, а сад му
А то ли ме не познаш Милоша Драгиловића? Не познаш ли, Милице, л̓јепо лице, Милице, кад му лице с̓јеваше како цв̓јеће мјенделово, а сад му је од рана и болести
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Жив ми Гмитраћ, — а Ниш да ми даваш, — не давам га! ... да гу видиш, твоје Зоне, па да гу не познаш! Никаква се напрајила! Еве, да видиш, колико гу мило за теб’ — таг ће гу зар верујеш.