Употреба речи познаје у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Од наших свећеника редак је који познаје Данилове иконе а да не виче на њега — мој отац га је обожавао. Биографијâ великих живописаца толико је прочитао

А пријатељ Макса шнајдер још ми је и то казао да га познаје; па вели да је и он од оних што су палили Кекенду... Но већ то је међу нама речено!...

Марко је разумео његову бољу; он намаче шешир дубље на очи, па онда тихо приђе доктору и дохвати га за раме (ко не познаје Банат и Бачку, рекао би да му је нежно прислонио руку на раме), па му танким гласом рече: „Господине, ви сте Чивут!...

Аа!...“ По тој самој речи, по самоме звуку, видео сам да је познаје — и то да је добро познаје. Ја сам то приметио, али мој побратим, занет својим мислима, то није видео.

Аа!...“ По тој самој речи, по самоме звуку, видео сам да је познаје — и то да је добро познаје. Ја сам то приметио, али мој побратим, занет својим мислима, то није видео. „Е, џанум, добро кад сте дошли!

— Да није тутор? — питаше учитељ, а Милисав се трже и зачуђено погледа у свога учитеља; као откуд учитељ да познаје његове тајне мисли, које он досада ником није поверавао?

дубоко уздахне, после погледи кроз прозор у сиву даљину, па онда на далеким планинским врховима удубе јој се мисли. Познаје она сва места куда јој је драги овце и козе проводио, па га онде у мислима својим и слика у разноме виду: час јој се

Ти би могао тамо отићи, па, како год знаш, гледај да га доведеш до школе... Он познаје конопац, а ионако ће и он сутра у Јагодину на мађистрат ради суочења.

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Правда, није лепо да је човек без узрока и преко разлога нити подозритељан нити неувјеритељан, но с онима које познаје.

А оне које не познаје, не мислећи о њима никакво зло, дозвољено је не наглити се, но чекати за моћи по њиховом поступку и начину живљења о

Упита га, пливајући, одакле је и ко је. Ови каже да је из Атине и пода племенита. Упита га делфин познаје ли Пиреј (овако се зове пристаниште атинејско). Мајмун, мислећи да је то некакав човек: „Како га ја не бих знао?

Сад већ сваки познаје и види да: ко год на ови прекрасни божји свет и на ови наш (ако ће и маловременан бити) жи|вот виче и дарове божје

друга, комшију илити сосједа, и како благодјетеља свога, могао је и богу се за њега молити: из овога се толико више познаје доброта срца његова.

о мудрости и о благости бога творца уверен бити, као кад премудра дела божја у натури размишљава; и колико боље ова познаје, толико у веће богопознанство и просвештеније долази и бољи бива.

ласно закључити да онај који ни на чему другоме него на јелу и на пићу, на покоју и на сласти богу благодари, не познаје како надлежи ни себе ни бога, јер му не захваљује него на чему и сва проча животиња да зна би му захваљивала.

Подобним образом разумни чловек, који познаје све преимуштество словеснога ума илити душе, он се стара за тело своје колико нужда и благопристојност изискује да је

Просвештени и правдољубиви владјетељи желе поштеним и просвештеним људма да владају и управљају; зашто такови народ познаје и почитује у свештеној персони цара свога праведнога судију и чадољубива оца, к којему му је у свакој невољи пут

Беда онде добрим гди сва власт злим у шаке | дође! Ко бога познаје и љуби, он то с своји добри дели засведочава и искреном љубовију к свим добрим и поштеним људма, од којих ни на који

Ко неће добар, праведан и поштен бити ко ову чувствителну и очевидну истину чувствује и добро познаје? Ко се не би неправде и злобе удаља|вао кад би како надлежи познавао да оне времено и вечно чловека несрећним чине?

Ко управ познаје и љуби божју премудрост и доброту, он никојем добру у натури не може завидити, знајући да је свако добро од бога.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Кличевац је брдо од северне стране више Ваљева, где се и сада познаје место онога шанца. Ту је било официра из Срема све сами̓ Срба: мајор Лукић, капетан [Ђорђе] Кљуновић и капетан [Јован]

Ове челенке дају везири ономе који каурску главу донесе. То му је на глави носити као неки орден, и по том се познаје колико је глава непријатељски̓ осекао и који је бољи јунак. И ово сам заборавио.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— додаде Илија. — Ено, све стара потра — готово иструнули они струкови... Познаје се, брате, што је скоро потрвено. — Вала ионако ми већ досади та потра сваки час — рећи ће на то Стеван, али оваке

Робијаш узе неку дугачку флашу пива, па пође. Смотри га наш дугајлија, па се загледа у њ као да га познаје; загледа се још боље, па га зовну: — Јес' ти, Радане?! Робијаш стаде, погледа га, па узвикну: — Аха, Ђуко!

Уђоше у једну јаругу, истина, прилично је крива, али нигде бреста, и не познаје се да је ту могло бити какво дрво. Није то! Пређоше у другу.

— Свеједно. Бошко ми неће зар одрећи. Па онда, знаш, боље је потражити мало подаље... Овуда већ свако познаје Вују какав је. Тамо у Лајковцима не зна га нико.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

По кратком ћутању проговори: — Имам ја пуно поузданих људи. — Знам — рече Јаков — али треба ту човек што познаје стазе и богазе. — Зар има бољих од Зекиних људи? Шта смета Ногићу! — Њега можеш! Познајем га! — рече Јаков.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

— Видиш! Још као да се познаје! Он се добро загледа у прозор, а мени између обрва метну прст. — Мама ми је причала, — рекох ја, а око ми оде за

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Поједине певаче већ познаје сав комшилук по гласу. Тако, на пример, један се жабац већ неколико година дере колико га грло доноси; има гласину к’о

Јер он не познаје још то женско створење које је у стању да му се одупре, само кад је он онако обешењачки, онако по његовски, погледа.

— Ама, Спиро, како то још говориш!? Ко те не познаје, мислио би само да је све то истина! — вели гђа Сида. — Е, није него није!

А сутра ћу вам код вас на јаузни све потанко исприповедати! Боже, познаје се да је већ јесен... дан краћа! Док опереш судове и поспремаш, а оно се већ смркло! А имам још седам кућа да обиђем.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Све их по имену зове. Сваку познаје и од сваке проси. Чак кад нека њему не пружи, већ до њега коме другоме просјаку, он се издиже, граби јој из руку и

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Путем се разговарају. — Како ти се допада тај фишкал, Јефто? — Добро. Већ се на челу наука познаје. Сад волим што смо њега узели. — Мени се баш тако не допада. Па гадно име има, Бабоња, и за њега никад нисам чула.

— Чуо сам ја, и он је на гласу фишкал. — Па ми се не допада што познаје Марка. Могу заједно шуровати, — рече као брижљиво Алка.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

ама јел'те ко сте ви? Ви лажете! Ви уносите забуну! Ко је овај тип? — Ко ти зна ко је! — Зар га баш нико овде не познаје? — Нико. — Јел'те имате ли ви доказа ко сте? — Ама људи, ама ја вам... ама ја сам чуо.

Африка

Не, Дакар није још Африка, није сасвим, није никако за мога пријатеља, који је познаје дивљу, какву ми је обећава, али за мене ово је ипак оно што нисам никада раније видео и што је блиско ономе о чему сам

Жув ми преводи: Њамкоро се врло добро сећа команданта Вуијеа, који је носио браду и био пријатељ с њим. Он познаје и његову жену, која је још увек ту у селу. Реч је о црнкињи о којој ми је Вуије причао.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Јахао је, каже, тим путем, у рату, пре седам година, кад су францески хусари били допрли до Прага. Познаје, каже, сваку оријентациону тачку на видику, свако брдо, сваки газ.

Да је ни та несретница, коју је љубавник био те ноћи истукао, ваљда, не познаје – иако је реч о истом театру. Ко зна, да ли је његова швалерка и жива, ко зна да ли је у Бечу.

Волков га упита онда: зар никог нема у Бечу? Павле онда рече да познаје само банкара Копшу, а затим, као досетивши се, додаде да је на путу у Беч упознао, једног сународника, и две своје

Волков је срдито понављао да капетан не познаје Еинласс у Грацу. Не зна да је, само на изглед, запуштен, али зидан за унакрсну ватру, кроз коју још нико није продро.

Павла нису ни погледали. Костјурин онда нареди Павлу да устане, па га упита, да каже, да ли познаје ту господу? Исакович рече, мирно: и те како! Исакович је рекао: Ну! Что же? Хорошо! Хорошо!

Кад је пришао Павлу, показа му неки медаљон, који је био донео у џепу, и запита Павла да ли познаје, ту слику, да ли је видео, икад, у животу, ону, коју види, кад погледа ту слику?

Теодосије - ЖИТИЈА

И штавише, Бог хотећи нас присвојити својој љубави, преко својих светих чудеса међу нама чини да разумемо да Бог познаје свачију љубав према њему, и ако ко њега ради што добро чини, од његових свевидећих очију неће се сакрити и добрима је

његови трудови за њу, него изиђоше у богоугодно дело, и као од апостола, изнад свакога приноса, прими их једини који познаје срца.

Али Бог који је велики у милости и неизменљив у доброти, који познаје и чува оне који га увек љубе, и као што својим ученицима повика „Ја сам са вама и нико против вас!

А лице моје неће ти се јавити, јер не може човек, видевши лице моје, жив бити“. На томе камену и до сада се познаје положење моћне деснице Господње.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Кад се познаје целина једнога народа, јасније се запази веза између особина разних група које чине тај народ и успе се проценити

Има једна песма, слична оној из Вукове збирке, у којој Марко Краљевић познаје очину сабљу, свог оца, „Вукашине од широко Скопље“, али су у њој зачудо измешани догађаји Косовске и Маричке битке.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

срдита жена само ме погледа и викну: — Па то је неки стари препредени мачор, лопов од главе до пете, по носу му се познаје! Кладим се да ће тај читаву ноћ висити горе на нашој сланини. Тај ти не лови мишеве! — Не бој се ти ништа за сланину!

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

СПАСОЈЕ: Уопште, нисте довршени. Уосталом, и шта ће вам, за вас је најбоља квалификација то што вас познаје госпођа Рина. МИЛЕ: То је, знате, једно случајно познанство. СПАСОЈЕ: Па да, случајно, тако сам и мислио.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

И то је оно. То је оно, не схваташ? - Не, шта ти имаш с тим? Она њега воли. - Ти си глупа, Рашида. Она њега не познаје. Он је ја, заправо оно што ја пишем, а то значи опет ја!

- То није смешно, молодој человјек! - прекинуо ме је. - Да би човек познавао човека, претходно мора да познаје мачке! Друштво је већ излазило на одмор и Неда ме је повукла за рукав рекавши нешто као: „Пусти тог човека, Бодо,

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Једно је свршено. — Ја ћу се разговарати са Кречарем, па ће и Чамча ићи с нами у Кракову; све познаје у прсте онде. Тако се сврши „совјет“. Разиђу се. Господар Софра прегледа дућан, па оде Кречару, да се договара.

Одма’ сам познô да је ствар добро испала. Из очију девојке не познаје се ни жалост ни радост. — Добар дан, госпођо Татијана, ево мене, хоће л’ бити штогод?

Кад држи наџак у руци, то је као са неким поносом, добива сасвим други изглед, да не изгледа више као Грк, познаје се да је био табак. Сад већ седају. Све ваљани, јаки кочијаши.

Господар Софра дâ му дувана, па га мери; али и њега голаћ мери. И бирташ је променио лице; забринут је, познаје се. Сад су већ били начисто. Један другоме дâ знак, па оду у собу. И Чамча се поплашио, премда је био предострожан.

Он је стари вашарџија, па познаје муштерије. У певању ужасна дисхармонија. Лопови мисле да се друштво изопијало, па држе да је сад време послу.

Сад се торњај и гледај твој посао! Пера се удаљи. По ходу му се познаје да је равнодушан; није ни чуо све што отац говори. Господар Софра је чуо како се јако картао Пера у његовој отсутности.

Пера, кад има времена, ту је и дању и ноћу. Кад није код куће око живади, он је ту. Лађаре све у око познаје. Како који коњ обангави, ослепи, или је јако озлеђен, да се њиме више даље не може, онда Пера све то покупује.

Лујза кад и кад лагано уздахне, и тај уздисај, који је иначе дубок, хоће да загуши, али по прсима и дугачким темпо познаје се. Дође време ручку. Сви су ту. Ручак као у једног богатог касапина.

Најпре, наравно, господар Софра претстави Кречара Полачековима, но Полачек га већ познаје и без тога; имао је већ с њим посла. — Него знаш, Софро, какву је комедију опет изредио Чамча? — Какву комедију?

Читао је новине, „Тхеатерзеітунг”, „Дамензеітунг”, друго ништа. Цорпус јуріс, то тек по имену познаје! А што да га познаје? Онда не би био „галантом”.

Читао је новине, „Тхеатерзеітунг”, „Дамензеітунг”, друго ништа. Цорпус јуріс, то тек по имену познаје! А што да га познаје? Онда не би био „галантом”.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Иначе му саветује да иде епископу Ненадовичу, кога и онако познаје, па да с њим разговара о тој његовој важној ствари, о којој хоће да говори.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

(Вук, 1019) — Ђе нема маленог нема ни големог (детета). (Вук, бр. 1212) — За рана се познаје у којој води може сир бити. (Вук, бр. 1389) — Из јутра се види какав ће дан бити. (Вук, бр.

(Вук, бр. 6249) — Добро се прољеће из рана познаје. (Вук, бр. 976) — Види се у младости какав ће ко бити у старости. (ЛМС, 1861, књ. 103, бр.

(Вук, бр. 976) — Види се у младости какав ће ко бити у старости. (ЛМС, 1861, књ. 103, бр. 41) — У јунцу се во познаје. (Љубушак, НБ, 1888, бр. 46) — За рана се види што ће коприва бити. (ЛМС, 1858, књ. 98, бр.

(Вук, бр. 2048) — Што отац тврдоглави, то син јогунастији. (ЛМС, 1862, књ. 105, бр. 356) — По оцу се познаје син, а по мајци шћи. (Вук, бр. 4355) — Што чине ђеца? — Што виде од оца. (Вук, бр.

изузетно лепо обликованих пословица („Младо се дрво савија“; „Из јутра се види какав ће дан бити“; „У јунцу се во познаје“).

од највећег су значаја родитељи, њихове црте личности, њихово понашање („Каква мајка, онака и ћерка“; „По оцу се познаје син, а по мајци шћи“). Пословице често истичу и значај васпитања за развој појединих особина детета.

Када га жена „превари“, муж има право да јој откине нос тако „да остане за уклин свјету и да се познаје по грдилу“, пише Медаковић.

Оно нема ни права ни обавеза, ни угледа, знања ни потребне културне вештине. Речју, оно не познаје културну традицију и не учествује ни у породичном ни у друштвеном животу.

Родитеље не послушати није само рђаво, већ је и тежак грех: „Ко мајку не слуша, ни Бога не познаје“; „Грехота је мајку не послушати“.⁵² За материну клетву каже се да је „страшнија од Божије“.

За развој детета пресудно је најраније детињство („Док је шиба танка, треба је исправљати“; „Добро се пролеће из рана познаје“) када се формирају темељи личности, док се одрастао човек више не може битно мењати („Матора дрва не даду се

„По оцу се познаје син, а по мајци кћи, кажу људи. Да ли је то тачно?“ итд.). 7. Народна периодизација развоја детета обухвата схватања

Матавуљ, Симо - УСКОК

То си се добро сјетио, мој вриједни Иво!... Него, познаје ли то дијете много главара? Јосиф одговори: — То је паметар, каквога, да-ти, нема у Црној Гори и Брдима!

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

Девојка ми је у образу лепа, лако ће му се допасти, а нога се и не познаје. — Куд ми се деде човек? Нисмо се ни договорили како ћемо лагати. (Уређује столице.) Морамо свршити, макар како било.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Дечја књижевност не познаје вапај за немогућим и недостижним; она се с немогућим понекад ведро игра,чешће га превиђа; трагично засењена њиме никад

О тим се стварима код Ћопића говори лако, као узгред, надмоћно; сељачку работу песник и познаје и осећа. Стриц Ниџо, светски човек, причалица и врдалама, добија наступ вредноће; деда Раде одлично зна да од тог,

Овај васпитач говори необичним језиком, познаје тајну економичног писања, и, кад је реч о васпитној тенденцији, има нешто више, суптилније циљеве од оних којима

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Он познаје српски народ и у Банату, и у Бачкој, и у Срему, и у Славонији, и у Хрватској, и у Далмацији, и у Црној Гори, и у Србији

Он познаје живот, јер је њиме обилно живео, и као писац он ће бити од оних који живот уносе у књиге а не књиге у живот.

Он боле но ико познаје српски народ, јер је живео у њему, и то у свима крајевима његовим, и оно што је проповедао одговарало је лично

Али поред тога Мушкатировић познаје народни живот и народне потребе и најзанимљивији и најоригиналнији је када даје практичне разлоге против празновања,

Али он има књижевно образовање као нико пре њега у српској књижевности, он познаје велике узоре страних књижевности и има их на уму, нарочито Молијера (његов Тврдица подсећа, по замисли, на Молијерова

Хаџић је велики поштовалац »древне вештине«, класичне поезије. Иако познаје и цени српску народну поезију, и каткада пише по узору народне песме, иако је Вергилија и Хорација преводио у размеру

Осећајући да недовољно познаје народни језик, који је за његово доба увелико постајао књижевни језик, Змај је, као и Бранко Радичевић, у пуном смислу

Он је прави позоришни човек, више но ико пре њега он разуме сценску вештину и познаје позоришни занат. Као позоришни писац показао је нарочито инвентивних особина, да нађе предмете и типове, да ситуацију

Милићевић, Вук - Беспуће

Сједи он кадгод читаве сате и гледа у њу. Тако је добро познаје, зна сваки вир у њој, зна пругу којом се ваља матица. Или иде дуж обале, дерући ципеле о оштро камење, запињући и

Сремац, Стеван - ПРОЗА

— брани се госпоја Каја. — Ниси, кад ти кажем — дрекну Јова — ето су од зејтина. Гледај, и не познаје се да је било вина у њима! Гледај! — Е, теби је све до шале! — Хехехе! — смеје се Јова задовољно.

Испричао је све знаке по којима се познаје коза, и оставио је — да би се самостално развијало мишљење у деце — да она сама кажу какву све имамо корист од јарца,

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Ал' залуд пита, нико г' не познаје. И један само одговори на то: Да лице то му није непознато, Негде га виде, али де — не знаде.

није, Само један крстић мали, Али и он мучке жали, Баш ни словца најмањега, Да ти каже ко ту легâ, Али Урош познаје га.

своју главу, Не што он не зна бољетице род, Јер он је, као што сам рекô, стар, Младости дане протрчô је већ, Познаје добро сваки њиов јао; Времена она истина су прошла, Ал' још му јечи њиово звонашце, Па ако не може по њим' да игра,

Пут га води кроз један шљивик2 (више Ауерове куће, — Стева3 га познаје), он (певац) пева: Ја доле с брега саде лазим, Но какво место саде газим!

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— Е, е, жалости моја — заклима главом сељак. — Ево мене моје рођено кумче не познаје. Гледа, а не познаје. Пантелија растужено опусти руке, а онда уздахну, прекорачи рампу и пребаци руку преко сељакова

— Е, е, жалости моја — заклима главом сељак. — Ево мене моје рођено кумче не познаје. Гледа, а не познаје. Пантелија растужено опусти руке, а онда уздахну, прекорачи рампу и пребаци руку преко сељакова рамена.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Дете на то пошло. Друго неће ништа... Мучимо се — одговорила она. — А не, не! Добро је пошло оно. Не пометај га... Познаје се чија је крв! — рекао он.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Братија ћути и була је нема, окови јој ћуте на рукама двема, нема је була, ал' у срцу стрепи, познаје ћуди свога господара, како се страшно ономе свети њега што дира, њега што вара!

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

идући за говедима прела је колико је могла, а кад на подне говеда полијежу у пландишту, она видећи да се на куђељи не познаје што је опрела, стане плакати.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

У кућевној регименти жена је полковник. Генерал муж издаје истина заповести, али тек жена командира, и цео полк познаје полковника за господара. МАКСИМ: Зато ми тако и пева срећа. Од кад је она у кући, слуга мора да добије вина кад руча.

Зато свуда иду комисије, да виде, како је која у кући, а особито како је обучена, јер, веле, из аљина се најбоље познаје жена. да видите, како се моја нацифрала; ама није жена него лутка: утегла образе белилом, велиш, шкрипили би под руком.

СВЕТОЗАР: Сваки муж треба да дâ од своје стране написмено, каква му је жена; јер ју он најбоље познаје. МАКСИМ: Но, то је лепо. СВЕТОЗАР: Заиста, одбор у свему мудро поступа.

Мора Бог да вас кара. ЉУБА: Зато што жена није ропкиња. СТАНИЈА: И ропкиња познаје свога господара, а ви немате ни Бога ни старијега. ЉУБА: Кад жена оће на бал, муж лепо мора, баш да му се и неће.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

ТРИФИЋ (Пели): Молим те, извести ме управо. ПЕЛА (покаже му руке): Ево, милостиви господине, по овим се познаје да сам ја Пела. СРЕТА: Да ти ђаво носи и такав посô и такав ред. (Пели.) Чекај ти, вештицо!

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Био је нешто као крунски сведок свих мојих љубакања пред капијом, њега су питали да ли ме познаје и где станујем када изгубе адресу и број телефона, а знају да сам ту негде, он је показивао прозор пред којим треба да

Друга ствар — на таквим журкама нико никог под милим богом не познаје, то јест познају се само оних неколико главних који се стално опаљују по раменима и говоре у скраћеницама и шифрама, а

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

Јелица: Јесте ли и ви били с њиме у Месецу? Мита: Свуда сам га ја пратити морао, јер нико не познаје његову нарав тако као ја. Марко: Пак шта сте видили у Месецу?

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Док вјетар водом бразда и рије, над малом барком галеб се вије, познаје бурне дане, види Мачак у пропаст лети, па, оштро виче: „Потоп ти пријети, врати се, капетане!

„Далеко је моја кућа, ја сам главом овчар Жућа, ноћни стражар као ћук, познаје ме сваки вук.

Табан-точкови много значе, с њима се шуња, силази, пење, с њима се чак и скаче, ништа не смета стење. Познаје деда и стара кола и њихов мотор, два спора вола, ти су га вукли, куне се брком, пужевим трком.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Можда је дошао због бацања нових младица у језеро. — Како сте га довели? — Мислим да га мој муж већ давно познаје: ваљда из Толеда. — Хоћете ли да видите собу, господине? Ми тек треба да вам је спремимо.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Јеси ли невидљивом сличан? Сродан бићима што се виде само у духу? Или те господар свемира познаје по телу и по тлу од којег си саздан? Да ли си предодређен знању?

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Чобанин не умеде да ми каже да ли је то увек тако. А шта и он зна?... Као да живи на неком другом свету. Он познаје своје овце у главу, са псима разговара, по цео дан слуша мелодичне звуке меденица, и мисли ваљда да је тако и доле

Његови пси-стражари спавају, курјаци су по јазбинама, овце његове мирују. Ван тога света, он и не познаје други. Наби кабаницу на главу и уђе у колибу, а за њим и ја. Ћутали смо... Чобани мало говоре.

Тешим је ја да се не плаши. Али како је она испред мене, то ни ја не Видим, али знам да „Ескило“ познаје пут, и осећам како земља пршти под његовим ногама. Сјурисмо се у поток.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

И као да га сад тек добро познаје, и оно јој се чини тако обично, као да је многе године провела гледајући у њега. Љубица му пружи руку, гледајући у

да, то је жена, врло млада жена, али такве лепоте, каква се веома ретко виђа. Он се загледа у њу... Како то да је не познаје, ако је из овога села!... Али је лепотица, права лепотица!... — Шта сте се, море, ви учитељи, данас проскитали!

Прођоше јој трнци кроз цело тело... Гле, па и лице говори !... мртво, мртво лице, а говори !... Јест она добро познаје то лице, научила је читати сваки израз на њему, и ево сад види... јасно види... »О, ала ми је добро ! «...

Јест, познаје добро његов глас... Шапуће, али до њена слуха долази читава грмљавина. Да ли је то истина, Боже, да ли је не варају

Црњански, Милош - Лирика Итаке

” Није га се стидео. У Галицији се изгубио и онај Биримац, кога читалац познаје из коментара, у Бечу, а који је добио куршум у ногу и предао се Русима.

Ја седим међу слушаоцима и слушам то, без икакве зависти, још увек у похабаном оделу бившег официра и нико ме не познаје и нико не зна. Самоћа непознатог песника је један од најдубљих доживљаја песника.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

— шапће и стрепи... Ал каква оно утвара бледа Међ народ ступа? Народ се згледа: Ко је и шта је? Нико је не зна нити познаје.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Него, кажите ви мени који познаје онога путника тамо што још од јутрос седи у хладу крај пута?... Настаде тишина, сви се окретоше непознатоме и узеше

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

свршено!«... — помисли он и осети како му се пење нешто уз грло, па застаде баш под вратом и поче да га дражи. Он познаје ту појаву. Сећа је се из свога детињства, али није мислио да се може у овим његовим годинама јавити..

оне стигоше до куће где их ч’а Глиша весео очекиваше, јер и он беше чуо ту вест од самог телеграфисте, који добро познаје новог капетана, зна да лане није био ожењен, а сигурно није ни сад; а Милош Ђукин вели, да му је он и неки род, и

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Пробудио сам заинтересованост у вама; и сад ће ићи лакше. Дакле, слушајте! Свак зна и познаје у селу Мићу »Официра«. Има он и друго презиме, али под овим је много познатији.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

КАКО ЈЕ ДЕДА ПОБЕГАО У СВЕТ Деда је стар: осма декада! Снага издала, памћење ветри, А бабе добро познаје: некада Био је верен с њима, са све три!

„Предуго се нови човјек порађа”, Мисли Лаза, док неко пита: „Пошто?” Он бабе познаје из Подграђа: „Здраво да сте Вуко, Магдо и Јошко! Ма... шта се с овим старцем догађа? Па... није ваљда...

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

излази у чаршију, пре изласка прво морао ићи на огледало, да се огледа и види да му се случајно по лицу и очима што не познаје. А међутим толико је имало да се чује, види и прича!

Чула се час зурла, час ћемане, и варошка, и сељачка свирка. Ускоро се поче да познаје у среди њих Марко, свекар. Испред њега момци на моткама носе фењере, те се види како око њега иду његови, већином све

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Онај живот лош У коме знанци, родбина остају, Невиност нашег не познаје света; Животно вино, срж недостају Њима, а глава њихова им смета.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

“ рече сердар, па се саже и потра га по челу. „Једнога већ познаје!“ рече Озринић, сагнувши се и љубећи се с њим. „А како си?“ „Добро!“ одговори Јанко. „Црногорац! Богами!

„Ја знам све што би ти могао одговорити. Прије свега рећи ћеш: да то не иде одмах тако, да те дјевојка не познаје. Може бити да ћеш ми примјетити да си од проста рода, а она властелинка ... Ситнице! Ја те познајем добро.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Жив ће човек све учинити. — Човек без заната као кућа без хајата. — По делу се човек познаје. — Човек без порока није човек. — Ко људе не слуша, ни човек није. — Тешко је човека наћи, а лако познати.

О ПРИЈАТЕЉСТВУ — Пријатељ се хита у вољи, а кума у невољи. — Пријатељ се у невољи познаје као злато у ватри. — Боље је и пријатељ наблизу, нег’ брат надалеко. — Добро је у паклу имат’ пријатеља.

— Приповиједа се како је Циганин био сведок за неку пушку, па да би боље осведочио и потврдио да он познаје ту пушку рекао је: „Та познајем ју још кад беше пиштољ“. Шкакљив сам око врата.

ћела казати, јер би то било по српски а она је ћела да говори као Туркиња; а тако му је и Влаше рекла као да га не познаје. Радојица, и Грујица, и јошт тројица. — Казала некаква ђевојка кад су је питали који јој је момак у селу најмилији.

(Пламен на огњишту) 63 — Где нам је вранац лане лежао, и данас му се место познаје? (Ватра и ватриште) 64 — Говори без уста и језика?

(Књига) 98 — Криво дрво земљу држи? (Обрамица с крчазима) 99 — Лани зец лежô и сад му се место познаје? (Ватриште — место где се ложи ватра) 100 — Мајка мршави, а дијете дебља?

и мркоња Јутро, вече боду се: Јутром надбоде бјелоња, Увече мркоња, Те на једно мјесто лијежу, А мјесто им се не познаје? (Дан и ноћ) 230 — Никад нити га је било, нити ће га бити, а сад је?

(На коју репом крене) 387 — Чији се траг познаје, а по земљи не иде? (Онај од кртице) 388 — Шта мање веће премеће? (Мрав зрно) 389 — Шта ради петао кад скочи на плот?

, а уза сваку напосљетку мора казати: „Себи на глас, а свој браћи на част!“ (тј. донио). Б) НЕВЕСТИНСКЕ ДАРОВЕ 1 Ево познаје млада кума свога лиепим даром, кошуљом усниваном, невезеном, приплетеном и састављеном, на вјетру би полетила, (кад би

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

идући за говедима прела је колико је могла, а кад на подне говеда полијежу у пландишту, она видећи да се на куђељи не познаје што је опрела, стане плакати.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

А пљусак! Ко из кабла! Ево, још пада! Стиго ме. Стего за руку. Страшно. Ко да је клештима. Ево. Још ми се познаје. Погледајте. Гледа ме. Ево овако! Избечено! ЦМИЉА: Немоте да ме препадате! ЈАГОДА: Види се лудило, ненормалан!

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

напуни, тим се и напоји; од свију, с којима се опходи, младост прима, ма навластито од родитеља које пре него бога познаје.

Само сам ја то хотео рећи, да онде гди прост човек ништа не види, него смеј и игру, онде разуман види и познаје превисока намеренија јестества и неисказану бога творца милост.

Природна је души человеческој благодарност како год телу диханије; и ово се одовуд познаје. Кад год ми читамо историје неки[х] велики[х] и блажени[х] лица, који нам се чисто чине да ни за што друго нису на ови

Ала је јадан човек, ништа на свету, него | магла, сен и сујета! — мора овако мислити и говорити који не познаје и не чувствује у себи моралну и духовну част себе.

| Молим га да ме се прође: „Што ћу ја с богом говорити? Зар је бог као човек? Он боље види и познаје што је у срцу моме него ја исти. П[релат]: „А није ли ти жао да те рибе изеду?

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Бакоња се чудио гдје толики народ познаје стрица, а ето су одмакли богзна колико од Зврљева! Кад у њекој продолини хтједоше пријећи цесту, два коња летијаху пут

Боже опрости, човјек би могао бити чак захвалан. — А ко, најзад, познаје тајне божје путове о којима нам говори богословска наука!

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

је побио неколико среских капетана и официра, побегао са стрељања и склонио се код радикала, у крај у којем га нико не познаје, и постао ,,бајаги слуга''.

Неће да умре као председник паланачког суда! Погледа: све је исто, куће, зима, и оног познаје, и жену познаје, не, то је беда, сиротиња...

Неће да умре као председник паланачког суда! Погледа: све је исто, куће, зима, и оног познаје, и жену познаје, не, то је беда, сиротиња... Шта се то променило, шта се то догодило за неколико година откако није долазио у село?

Ђорђа, да и ова ноћ не буде као прошла, иако је он ушао у двориште као да је туђе и поздравио се с њом као да је не познаје.

— Где ти је човек? Скрила си Ђорђа, а ја... а мој, а мој... — Удри је вилама! Ђорђе познаје жене по гласовима и тако сазнаје ко је погинуо.

по канцеларијама српским и аустроугарским, он не би силазио из воза, ишао би даље, свеједно куда, тамо где га нико не познаје.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Без речи, као да је не познаје, принц поче довлачити грађу за кућу. Од тешких борових облица крварили су му дланови. — Је ли то принц или привиђење?

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

3акони који владају речима постали су му занимљивији од закона који владају људима и чинило му се да што боље познаје понашање речи, то више зна и о понашању људи.

Очекивала је његово лице, које лице? Више није сумњала да их Милош има многа. Да ли ће угледати неко које познаје или неко које не познаје?

Више није сумњала да их Милош има многа. Да ли ће угледати неко које познаје или неко које не познаје? Још се није ни сасвим приближио а она је одахнула: долазио је онај Милош кога је и познавала и препознавала.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Овдје вас свако познаје и воли, А тамо нико познати вас неће; Боли су своји и кршеви голи Но цв'јетна поља куд се туђин креће.

Ал' каква оно утвара бледа Међ' народ ступа? Народ се згледа: Ко је и шта је? Нико је не зна, нити познаје. К'о дух, к'о авет поноћних снова, Ил' из пророчких да је гробова; Брада се вије, прамење бело, Занесен поглед, дуго

Наш живот овде светао је трен, Срдачан, кротак. Онај живот лош У коме знаци, родбина остају, Невиност нашег не познаје света; Животно вино, срж недостају Њима; а глава њихова им смета.

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

Роб глупости, враг поретка општег, свемогућства важност не познаје. Мене ли се стиди чествовати којино сам могућијем словом шар велики неба блаженога утврдио на лаком воздуху?

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Нисам се преварио. Вратар ми рече да врло добро познаје Ота, племенитог Герика, студента права, финог, галантног младића који уме добро да живи, али, при свем том, посећује

се госпођи Лавоазије, кажем јој: „Ваш господин супруг ми је малочас на врло духовит начин објаснио по чему се познаје једна добра идеја. Она личи груди снега која, стављена у котрљање, постаје све дебља и већа.

Он ме погледа уплашено. „Зар хоћете већ да идете?“”, упита ме. „Морам. Сутра стиже у Лондон мој рођак; не познаје варош и не зна енглески, морам га дочекати на железничкој станици.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

у мојим очима, није био пониженији и мекуштво одвратније, никад дотле моје презирање за сваки млитав живот, који не познаје борбе и искушење, није било потпуније.

па га тапшао по рамену и пустио га да седне и пије воде,; а он одобравао, све одобравао и говорио за њим и казао да познаје, него шта, све оне бестидне учеснике, а да је оног означеног дана био негде око парламента скривен и очекивао резултат

И док је он журно брисао влажне очи, усиљено и збуњено развлачио усне у осмејак, она је шапутала: — Ти си плакао. О познаје се, познајем; богами, познајем, плакао си. Он се претварао да га то љути. — Плакао? Та шта говориш, зашто бих плакао?

момената насмрт важних у животу човека кад он, гоњен мрачним и слепим неким нагоном, потмулим радом неких сила које не познаје, ни сам не знајући шта се то с њим догађа, везује и одлучује своју судбину за некога, за личност коју први пут види.

Познаје она добро Јаћима и зна да га је у сами живац дирнула, па би он сад развезао о рату да би се и сама светковина завршила,

међу тим вођством истинских јунака и ратника, нема говора, али много више оне такозване дебеле позадине, која боље познаје пудер од барута и много боље паркет-патос од ледине.

Ко не познаје Љуму, тај не зна шта је гадан терен. Ох... Оне реке и воде, чији задах, чини ми се, још осећам, оне планине суре и

топовима и митраљезима, утолико пре што је тако рећи буквално цео целцат народ играо оно крваво кокоњеште, па зна и познаје бар то шта је тај рат и сва та гнојава и знојава и мрска гњаважа.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

И ко зна шта ли све ја несвјесно не радим (с оном рафинираном лукавошћу коју познаје само подсвијест) да бих постигао да моје искрено увјерење не пређе на друге, да увјерљивост мог увјеравања ипак буде

Навикла на болеснике, ваљда их добро познаје. Зна како се круг њиховог реалног свијета сузи, сведе на најмање: за њих плес двију бијелих руку упослених над

Свак од нас ко има неке фамилијарности с умјетничким стварима добро познаје непрестано мијешање, испреплетање, укрштавање тих двају момената, вјечито балансирање међу њима.

Ту нема отимачине ни пресизања. Можда тек изузетно нека нова, неваспитана болест, која још не познаје правила игре, залети се преко реда са својом виљушком. Али је одмах клопну по надланици.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Очи се приковале за ту лепоту, коју проста сеоска душа не разуме, али је тако осећа и љуби, да не познаје веће насладе од милога јој завичаја...

— Ја знам да ти је Јово најпоузданији. Ако те сви оставе, он неће. А он боље познаје те људе, па се са њим разговори. Само се чувај Матове браће, они ти много прете. — Ја, истина... шта му ради жена...

— Ех, побро, кад би ми дао да пробудим Марушку само да нам испече по једну каву. Не бој се, она те не познаје, а зна да ја имам посла с таким људима... — Не бојим се код тебе ничега. Буди снаху!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

идући за говедима, прела је колико је могла, а кад на подне говеда полијежу у пландишту, она видећи да се на куђељи не познаје што је опрела, стане плакати.

Турчин га је упитао откле је. Циго му рече да је из села гдје је његов хат. Турчин упита Цигу да ли познаје његова хата, а Циго каже да га познаје и да се подмладио и побашкарио. Турчин га упита: — Како се је побашкарио?

Циго му рече да је из села гдје је његов хат. Турчин упита Цигу да ли познаје његова хата, а Циго каже да га познаје и да се подмладио и побашкарио. Турчин га упита: — Како се је побашкарио?

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

НА ОЧЕВОМ ГРОБУ Госпођици Р. Г. Оче, ево опет мене. Твоја цура тражи тебе: Сад је болна, нагло вене: Не познаје данас себе. Откад нисам била овде! Светло цвеће већ мраз дене! Ја сам једва дошла довде. Твоја цура нагло вене.

Могила расте и никада соко Дићи се неће са хладног трзања, С јунака, које не познаје око, С пира топова, с пресвислог рзања, С крвавог кљуна што жури високо.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Естèпхе” из 1801. и дошао је до закључка да не познаје ниједну особу која би више заслужила да попије то пиће од мене. Ово је, могу да кажем, један од незаборавних догађаја

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

А шта може пружити млади досељеник који нема пара у џепу, није вичан било каквом послу, нема занат и не познаје језик земље у коју је дошао? Очигледно ништа.

А шта би друго и могао размишљати онај ко познаје историју Хамилтоновог живота када види Хамилтонов Хол у Медисон авенији, а да се не подсети колико су биле велике

Вратар Михајло, који је знао сваког студента, као што пастир познаје своје овце, није знао тачно ко сам ја. Када ме је упитао да ли сам бруцош и када сам му одговорио потврдно, упитао ме

Никола ме је уверавао да познаје лично неке од њих, јер су му били муштерије, а тврдио је да су као људи питоми као голубови.

глас опомиње ме да богословље не дозвољава такво тумачење речи из књиге “генезе” које не разуме народ, који науку познаје онолико колико и Асирци или Халдејци пре неколико хиљада година.

Елементи микрокосмоса, електрони и атом су, колико нам је познато, такође непроменљиви бесмртни, јер човек не познаје природни процес којим би се изменили електрони и закони којима се они покоравају.

Ћипико, Иво - Приповетке

На тлеху, по учеоцима, разбацана је слама и стручје бухача и два стара гуњца. На среди ложи се, што се и познаје по разасутом лугу у округу и по недогорелим поцрнелим угарцима.

—Ради како знаш, — одговори млађи. Али часком смисли се: — Знаш што? Прото добро нас познаје; да га замолимо да Митра с радње отјера, да друге не брка. —Тражиће разлога, — замишљен одговара старији.

Учини јој се да пред собом види кућицу откуд су је понијели, и инстинктивно осјети да то мјесто лијепо познаје; гледа чељад што тамо живе и озго у град силази. И као да јој брдо снаге даје, гледа у њ.

погледавши на море прама другоме крају, па надода: — Није оно његов брод што је у по пута од краја; његов се по једру познаје. У разговору дјевојка истрже своју руку из његове и, мимоишавши га, одмаче од њега. — Не браним ти да идеш...

Нема већ разлога да се отимаш. . жено моја! — и, говорећи, вуче је к себи. Антица се чуди његову заносу: она га познаје као млакоњу.

Антица познаје ову увалицу, чије су кршевите стране наријетко обрасле игластим жбуновима, из чијих се огранака цједи мирисава смола,

нагон, једини што јој је био вјеран, да се није обазирала на свијет и његове навике: зар да свијет боље од ње саме познаје њену вољу? Тако дуго стоји и забавља се са својим мислима, а што би од ње било да њих нема?...

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Говор који нас не познаје, па траве, ноћи и воде које гледају уместо нас, и на крају оне чудновате очи у последњој квинти, то очигледно није

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

странац, него познаник, сусед, понекад је и у родбинским односима с ликовима, што значи да их изблиза, чак и интимно познаје.

А он делује као да је цео призор снимило - попут тајне камере - нечије око, уз то око које добро познаје Тодору и запажа сваки њен покрет, повезан са скривеном слутњом и помишљу.

правом у пчињској сеоској заједници, али зато противрече схватањима туђе, управо Софкине средине, која то право не познаје и не признаје. Изазвана противречност, а изазвала ју је и Софкина неодољива лепота, однела је Марка као жртву.

га није хтео примити, али му је преко калуђера поручено да сврати до фрушкогорског епископа Ненадовича, кога иначе познаје. И, кад се с Ненадовичем састао, он је, уз помоћ дуката, почео да му се поверава и моли помоћ.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Дај ти, Боже, добру срећу! — Благослов ти отац даје, А мали те братац гледи Као да те не познаје. Дај ти, Боже, добру срећу И закриље од свих зала — Ал’ да ј’ жива твоја мајка, Грозно би се заплакала.

шта ли круна кобна (Па још кад је гледам са гледишта гробна), И шта је порфир, та румена чоја На којој се ни крв не познаје твоја, Јер је једна боја; И шта је скиптар, ма над пȍлом света, И онда кад му ни мравак не смета?

— То нек’ други каже, који то познаје, А песник знаде само човек шта је. Химне и блесак, Муње и тресак, Алеми, топази, смарагди, рубини, Којима се

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

Срам да ти буде, каквог си момка изабрала? Гледај, пропали му лактови! ЕВИЦА: Он има новаца, мајко. ФЕМА: Познаје се на њему, ваљда је био гдигод кочијаш. Коми фо, крмачо, ноблес, то се сад гледи, а не којекакво ђубре.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Ватра која те види биће скупља Од злата које себе не познаје. Оста само име: доста да се роди Песма у лету сјај далеке зоре.

ПЕСНИК Он познаје све путеве и ветрове, ветрове и њихове вртове, вртове у којима расту речи и путеве од речи до наде. Однесе га пут низ

Краков, Станислав - КРИЛА

— Гарцон, још вискија, пијмо пријатељу, гледајте је... гледајте колена и чланке... сваки крвни створ се по томе познаје.

Опет је један обријани пришао Душку, и пошто је дуго грдио Врховну команду, упитао га да ли познаје Аписа. Душко је одговорио да он не познаје ни благајника од кога треба да прими дневницу.

Душко је одговорио да он не познаје ни благајника од кога треба да прими дневницу. У чекаоници кашљали су и пљували рањени војници.

Петровић, Растко - АФРИКА

Не, Дакар није још Африка, није сасвим, није никако за мога пријатеља, који је познаје дивљу, какву ми је обећава, али за мене ово је ипак оно што нисам никада раније видео и што је блиско ономе о чему сам

Жув ми преводи: Њамкоро се врло добро сећа команданта Вуијеа, који је носио браду и био пријатељ с њим. Он познаје и његову жену, која је још увек ту у селу. Реч је о црнкињи о којој ми је Вуије причао.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

ИСАК: Сад нећу с гробом, сад ћу са тобом! Јаче је срце и од старости, А за осветом жŷди страхотне Познаје онај што је слушао Рођеног брата ропот самртни У немо доба ноћи јесење, Када и ваздух тугом уздише, На кољу живе

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Колико ли их овде лежи? Ништа се не познаје, ни главе, ни руке, ни ноге; ужасне гранате направиле су од све га грозну, крваву кашу.

оштар, скоро циничан одзив о главном штабу, и то од једнога руског вишег официра, и то пред човеком кога он цкопо и не познаје — све то јако ме зачуди, и ја погледах пуковника са недоумевањем.

Она увек иде као авангарда пред главном турском војском, а траг јој се познаје по рекама дима које за собом оставља, јеп успут све пали.

Ала ће да закука кад дође па угледа како му се од ограде ни траг не познаје; све разнела војска. — И ако је. Шта ми га ту жалиш? Разносе и моје код куће. Бајаги ти је тамо нама у Шумадији боље.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

А ровови су још далеко, испод оних облака. Наишао сам на неке заклоне. Познаје се да су копани на брзу руку. Свуда наоколо налазиле су се испаљене чауре.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

неизлечиво вулгарно, а у језику који се просто распада од периферијских дијалекталних унакажења; његова љубавна лирика познаје пре љубавни јед но јад; то песништво је без крупнијих мисаоних и осећајних доживљаја и идеала, приземно и неозвездано,

Је ли то живот, је л’ то право биће? Кад свет не видиш, видиш ли сам себе? Отац у теби себе не познаје, Кћер мати тражи, ту јој вид не даје! Зашто си боље оставио дане, Да пут нов овај ти свршиш у ноћи?

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

И ту је текла крв!... Братска крв. Ви’ш оно онде!... И то је српска крв! И то!... И то!... Гле и проливену Познаје Србин свакад своју крв... А то је турска!... И то!... И то! И то! О, крви моје капљо нечиста!

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Кад се све старо измакло, кад је сасвим осиромашио и опотребио, кренуо би у доње крајеве, доле гдје га нико не познаје, па би радио на надницу.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

На њему је бивша официрска блуза са распараним знацима и чојицама од којих се траг још познаје. Он је војнички кратко ошишан, а панталоне му затегнуте ластишем под ципелом.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Али пошто он већ толико време не излази у свет, не познаје га, позаборављао, то моли њега да им он, ако га зна или се распита, и каже, посаветује их.

Бели се постеља му. Чак, Младен познаје како је брижно, угађајући му, она лепо намештена, као да знају за његов бол, муку, па хоће бар постељом, лепо,

Она престала да плаче. Зинула и гледала. Скаменила се готово од његова изгледа, гласа. Ништа да у њему дрхти, да се познаје. А зна да је воли, да и њему срце пуца, али за њега то ништа није што он осећа, трпи.

Пресукана, понизно дочека баба-Стану. Поздрави се. Баба-Стану није изненађивало што је она познаје, то се већ зна. Још откопчавајући колију, као да се расхлади [она рече зашто је дошла]... — Зашто не »фираје«?

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Од животиња можемо добити и »земаљски кључ«, који има исту моћ као и расковник; ту травку познаје тица жуња. Када она излети из гнезда, треба затворити излаз и подметнути црвену мараму, па кад жуња види да не може

Ту травку познаје змија, која је ,лукава мимо све звери пољске̓. Ако једну змију убију, лако се може десити да њена другарица донесе

Ћипико, Иво - Пауци

Газда познаје добро браћу Смиљаниће; чуо је и за оца им, покојнога Раду, који се био, убивши ради преорања земље некога комшију,

По његовој смрти, браћа се не слагаху задуго и набрзо раздијелише имање у три дијела. Познаје и земље и ливаде: срце земље, сучељују се са земљама Ружића и Вујића, које су сада с малим све у његовим рукама.

гдје улазе као свједоци на самртноме часу Крило и Ждрале. Сигурно покојни Нико није опоручио никоме ништа. Познаје он сељаке ушће, а познаје и Илију: похлепан је за земљом, потурчио би се за њу.

Сигурно покојни Нико није опоручио никоме ништа. Познаје он сељаке ушће, а познаје и Илију: похлепан је за земљом, потурчио би се за њу.

Божица га се клони: одлучила је тврдо прије вјенчања не упасти у гријех... А чисто жао јој је Раде, познаје га, и у очима види пламен жеље за њеним животом; тешко јој је, али поп—Вранину налогу треба се покорити.

У граду Раде се лако снашао. Упитао за бискупову палачу, а кад му показаше, сјети се да он понешто бискупа и познаје, ако је то онај исти што је отраг пет—шест година, док је он још клапцем био, обилазио цркве ради кризме.

Док се дохватио планине чини му се да је већ у приморју, да разговара са Марином. Дуго је што се с њиме познаје и што од њега божићње вино купује, још од земана кад му се отац одметнуо у хајдуке.

А и познаје своје сумјештане. Премда он није ни каматар, ни правдач, а поштене је бесједе, ипак биће их који ће се у себи наслађива

Раде се загледао у одбљесак висова планине у ријеци. Познаје тачно нека мјеста, и сину му пред очима Маша, пећина, одгојак и — замисли се...

Иво се прислони уз зид. Поред њега пролази чељад: младо и старо. Он их све познаје, и жао му је што не види мојих врсника, који су у свијет пошли.

гледа доље код мора осамљеног старца Мрса, гледа Крњу, у чијим рукама тешки је криж; иза балдахина вуче му се отац; познаје људе и њихов живот; зна за њихово милосрђе, зна из чијих уста диже се вапај. Све му се то мијеша у глави.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Поклаће све живо. Опљачкати и попалити. Изгледа да Дадара не познаје довољно Брзана па га прецењује. Ко је у ствари тај Андрија Ковалић звани Брзан?

Човека који је отргао из руку смрти господара, стрела, као шумску дивљач, његов слуга. Охолост која не познаје обзире. Сировост, крвожедност, дивљаштво. Светина: Дадара је гађао свога супарника.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

своме жару, Ал' и она сад се диже, И удари у гитару: „У Севиљи цвета ружа, Удовица дона Клара, Ал' ту ружу не познаје Дон Нунец од Алкантара. Он је слушô о лепоти, Ал' јој није видô лица: О, хидалго, о хидалго, Ја сам њена собарица.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Студирао је у Атини, говори течно грчки, влада француски, познаје Цариград и све његове улице, а и подземне ходнике. Слагаћемо се, надам се, врло добро, а већ сада смо поделили улоге и

По цени се ваљда познаје и вредност робе.“ „Али Галилеја хвале!“ успротиви се онај други. „Хвале! Хвали га фукара, зато што говори и пише

Постао је шеф-инжењер познате Шкодине фабрике топова у Плзену. Сваком који познаје историју парне машине, познато је и његово презиме Радовановић, по којем је названо његово кормило парне машине.

Та породица била је још многобројнија, и историја познаје њених 5000 разноврсних чланова. И они су, као и наутилиде, по свом изгледу, слични пужевима.

Ми смо при нашем путовању смели да само малко завиримо у свет Венерин, јер га наука само мало познаје. Она зна да је та планета обавијена дебелом атмосфером, пуном облака који нам спречавају изглед до саме планетске

Станковић, Борисав - ТАШАНА

И гробови су добри. Само деда-хаџи-Стеванов гроб мало напукао, улегао, али мрамор још не попушта, те се још не познаје да се искварио. ТАШАНА (пролази поред Јована ка Парапутиној кућици.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

А стари му је паметно одговорио: да он често седи у авлији на сунцу, и познаје сенке свих укућана, и да је сенка, по њему, гора још од огледала.

Сабијали смо у њега труд, рад, бриге, неке наде, и одједаред: новац тај нас не познаје, потпуно је независан од наших смрти. Злато, бесмртно, бездушно, без рођака, без обавеза. Ко сам му ја? ко си му ти?

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Он се к мени приближује, даје ми разумети да ме познаје, да га познајем. »Ах, ви сте, г. циникер, откуд тако у ово време; шта вас је приволело да из вашег мирног бурета

Магарац Санхо Панзин јест трећи предмет наше историје. Који је год Дон Кишота читао, знам да га добро познаје, а тко није читао, нека се стиди што га није читао, и Србљи нека се сраме што га на свом језику немају, како њега тако

Младожења је у Вршцу, а господична с 15.000 у Бечеју. Они се нису нигда видили, али зато опет младожења њу познаје, јер су у његовом дневнику све девојке и удовице пописане које новаца имају.

Ова је љубов Петрарке, и други њему подобни лептирова који често за онаком девојком умиру која ји и не познаје. »Та оће ли тај ваш Роман једанпут своју љубов почети?« — вичу ми моје читатељке.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Професор, рецимо, прилази момку који дува у фрулу коју је сам градио па јој познаје не само сваки усек већ и саму душу, приђе му и вели: — Слушај, на твојој свирали лонгитудиналан талас не рефлектује

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— Зар нам је било мало пуцњаве? — Познаје се да си сељак... Прангија... Кипислцауф! — А где сте ви одређени, господине капетане?

Устао сам. У мени је нешто навирало... Она као да опази, јер познаје добро људе. Онда скочи хитро са кревета и дохвати хаљину. Ја за њом, али она истрча из собе.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Моје је да заиграм страшну игру... — осмехну се Варалица у себи: у картању је он код своје куће, познаје карту с леђа, по мирису јој вредност зна. — Почињи! — развали орлушина кљун, а Варалица се насмеја.

— Чекао сам те дуго! — рече Старац. — Чекао? — понови младић, и зачуди се, јер му се чинило да Старца однекуд познаје. Али, кад погледа мало боле он схвати да познаје једино старчев глас.

— понови младић, и зачуди се, јер му се чинило да Старца однекуд познаје. Али, кад погледа мало боле он схвати да познаје једино старчев глас. Био је то исти онај глас који му је поверио тајну Заборављеног Града. — Па, реци сада и остатак!

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Овдје вас свако познаје и воли, А тамо нико познати вас неће; Бољи су своји и кршеви голи Но цвјетна поља куд се туђин креће.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

(ОБИЛИЋА) 286 23 КОСОВКА ДЕВОЈКА 290 24 СМРТ МАЈКЕ ЈУГОВИЋА 296 25 МАРКО КРАЉЕВИЋ И ОРАО 300 26 МАРКО КРАЉЕВИЋ ПОЗНАЈЕ ОЧИНУ САБЉУ 303 27 МАРКО КРАЉЕВИЋ И АЛИЛ-АГА 310 28 МАРКО КРАЉЕВИЋ И МИНА ОД КОСТУРА 317 29 МАРКО КРАЉЕВИЋ И

убија на мегдану краљевог заточника, стреља кроз прстен јабуку, прескаче три коња и на њима три пламена мача, познаје по браћи Роксанду, побеђује троглавог Балачка војводу и уништава латинске катане.

У неким песмама — као што су Марко Краљевић познаје очину сабљу, Марко Краљевић и Мина од Костура, Марко Краљевић и Муса Кесеџија, Марко пије уз рамазан вино — сачувана

У песмама она се назива „проклета“; међутим, историја не познаје никаква њена дела по којима би она заслуживала тај назив.

Али, као у накнаду за то што га историја недовољно познаје, песме га представљају као једног од највећих наших јунака. Он је неустрашив и страшан Турцима, сталожен, повучен,

Од његове руке гине знаменити турски јунак Тале од Орашца. Као и главне ускочке јунаке, историја познаје и њихове главне противнике.

Он познаје границу на којој се губи част и оправдање живота. Бирати се не може, бољи је гроб од срамоте. И Пејо зове у борбу за од

она кад исти јунак чобанском мудрошћу збуњује цара; или она — врло занимљива и као психолошки проблем — кад исти јунак познаје Роксанду; или она врло оригинална — кад се Косовац направио слаботиња и преварио Секулу; или она — набрекла од обести

убија на мегдану краљевог заточника, стреља кроз прстен јабуку, прескаче три коња витеза и на њима три пламена мача, познаје по браћи Роксанду, побеђује троглавог Балачка војводу и уништава латинске катане.

Ја га знадем и он ме познаје. Краљ га рани седам годин' дана да рашћера кићене сватове и да отме Роксанду ђевојку: сад ће њега за нама послати.

Ал' говори Балачко војвода: „Није оно црни Бугарине, већ је оно Милош Војиновић; ни цар Стјепан њега не познаје, ал' ја њега одавна познајем“.

То је мени учинио Марко!“ Спомиње се Краљевићу Марко као добар данак у години. 26 МАРКО КРАЉЕВИЋ ПОЗНАЈЕ ОЧИНУ САБЉУ Рано рани Туркиња ђевојка, прије зоре и бијела дала, на Марицу бијелити платно.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

А он је запита: — А зна ли, рече, тебе цар? И она му рече: — И врло ме познаје. И кад се пробуди, не може да се домисли какав му је то сан био дошао, и што ли од тога хоће да изађе, на смрт ли, на

Човек се у беди и бризи кали. Не заборављај се Бога, који те храни и ода зла брани. Познаје се у коме суду вино има по куцању и по мирису. Напасти ће ти сиромаштво кано зао путник.

Тојага што зна, што ли смрди, што ли мирише. Где је, ту је. Да се од воћке добре и плод лепо слатковит познаје. Ако ли дела не буду снела, с какотањем, ништа нам нејма јела. Свако зло злом се и враћа.

се: цара се не боји а ни кога мучитеља, патријарха ни владике не почитује, старце не штеди, дечицу и младеж не познаје, удовице ни сироте не жали, лепоте и красоте личне не милује, блага ни камења драга за искуп не гледа.

Мотре се како што овде у сну ко се с ким састаје, те га види и познаје и беседи ш њим. Како богослов Григорије у надгробному слову к Ћесарију говори: »Онда ћу, рече, ја видети мога брата

него је напре излечи и опра је и оми, те је учини младом, хубавом девојком, и одевеном невестом, тако да се ништа не познаје на њој а је ли кад она била груба и матора, није ли. И тадар већ и брез изма је обљуби.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности