Матавуљ, Симо - УСКОК
Прекиде их кнез, викнув: — Ха, ђаво ве позобао и са вашијем принципом, е не видите е мрче и снијег замете! Ха, попе Марко, соколе, шени!
Милица држаше братанића. Кнез, раздраган, обазрије се и гракну: — А-ну! А-ну! Види их само! А вечера! Ђаво ви вечеру позобао! Мислите ли да се ријечима и здравицама може глад утолити! А, бабо! Не чудим се, најзад, никоме као теби!