Употреба речи позорје у књижевним делима


Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

Разумиш што сум казо? Да си не макниш од твоја соба. Сад ћим ја да дођим. ПОЗОРЈЕ 6. МИШИЋ и БИВШИ ЈАЊА: (У! Проклето посла! Сад не смим да идим!) МИШИЋ: Слуга сам, кир Јања! Како се находите?

ЈАЊА: Велико чест за моју Јуцу. (Тргне жену која је пошла Мишића испратити.) Ашаге! (При врати.) Слуга понизну! ПОЗОРЈЕ 7. ЈАЊА и ЈУЦА ЈАЊА: Анатемата, анатемата!⁷ Оћиш да ми изиш глава! ЈУЦА: Шта вам је сад? ЈАЊА: Ти си му мигнула.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

и 1855), поред тога неколико пригодних спевова, од којих су најважнији »позорје духова у једном дјејству« Споменикъ Лукіяну Мушицкомъ (Београд, 1845) и Апотеоза великомъ Карађорђу (Београд, 1850).

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

ПЕЛА: Али ако ме познаду? СУЛАТАНА (лупи ногом): Опет почињеш? Оћеш и ја да почнем? Ниси чула ко сам ја? ПОЗОРЈЕ 7. ПЕРСИДА, ПРЕЂАШНЕ ПЕРСИДА: Ево лимунаде, милостива госпођа.

Ако кога и куга нападне, нека пусти на њу злу жену, пак ће и њу у море отерати. Али мир, ето нам господина! ПОЗОРЈЕ 5. ТРИФИЋ, ПРЕЂАШНИ ТРИФИЋ. Је л’ вам устала госпоја? ПЕРСИДА: Ах, милостиви господине!

Господине, само женама не верујте: та ви знате, сви вилозови да устану, опет не могу њине лукавштине описати. ПОЗОРЈЕ 4. ПЕРСИДА, ПРЕЂАШЊИ ТРИФИЋ: Девојко, гледај добро ову жену. ПЕРСИДА: (Иста наша госпођа).

СРЕТА: Ја сам моју изровашио, те ће памтити док је год жива. СУЛТАНА (пипа се по леђи): Ах! ПОЗОРЈЕ 5. ПЕЛА (с валом преко шешира, ступи), ПРЕЂАШЊИ ТРИФИЋ: Оди, сунце моје, оће мајстор Сретиница силом да ти преотме

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

На Дорт-јолу, на пример, позорје смрти почињало је у само подне а збивања су се смењивала по реду који се могао предвидети.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Такво поетско позорје замисливо је, дакако, и оправдано, али то може бити само песникова конструкција/илустрација параболичкога реда.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Мимо чамца лете смејућа се весела брда, Брегови грдни лете, дивно позорје оку. Али каква страхота! Злобно с’ испречиле горе, Пропашћу чамцу грозе, исход препречен сваки.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности