Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Војислав Илић је дискретан дух и отмена душа, он мрзи на позу, реторику и причања о себи, хоће поезију отмену, дискретну, уметничку.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— А, ако не пристане? — Шта неће?... Мора, санитет захтева! — говори убедљиво Александар, узимајући већ позу лекара. Кад изиђе наредник, Александар баци капу и подскочи, трљајући руке. — Слушај, ти си мој помоћник...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Да мој брајко, споменик од туча или пентеликонског мермера“. Он прекиде свој смех, уозбиљи се и заузе свечану позу да Хипократу предочи како ће изгледати његов будући споменик. „Јест, јест, такав један споменик!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Каже ти Нана: певај и свирај, сине, волим кад си уз песму и свирку весео — предаје Јулица кроз прозор. Срба заузима позу свирача под прозором, пољуби тамбурицу, и по тамбурици и окинутом једном звеку посла пољубац Јулици.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
На кога би пала последња реч: буф, тај би морао заузети Турску позу а ми га остали прескакали, изговарајући при сваком скоку опет неке неразумљиве речи, које су, колико их се сећам,