Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Па... шта ћемо сад? — рече. Лазар онемио. Станков га поглед окаменио. Станку дође воља да се поигра са њим као мачка с мишем. — Па, јаране, што ми не одговараш?... Што ти је?... Што си се скаменио?...
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Но ако опет буде бал у У., онда ће доћи да мало поигра котиљон са „фишкалом”. Госпођа Матилда на ове задње речи насмеши се, погледа на фрајла-Лујзу и Шамику.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Крцун дочека Јанка с пуцњавом и још поигра сâм по кући. Мати му, Стане, бјеше још млада, прикладна и весела жена. Она од прве рече Јанку: — Ево вас као два
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Кад се, међутим, са стварима поигра на старији, познатији начин, утисак је кудикамо пунији, лепши: Шутну лопту Јовица, лопта скочи као птица из
Он је лиричар старог кова, кога извесна вербална понесеност и приклањање утицају нове дечје песме наводе да се и сам поигра стварима и лексиком, иако му таква игра најчешће не одговара.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
После подне би, чим кашику из уста баци, хитао, да се све батргао, да што пре стигне у кафану, да поигра мало »жандара« до два часа.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
година и у њој Божић један, па ево дође и други, мину и Ђурђевдан, наша лијепа слава, а гусле не загуђеше нити се орô поигра нигдје у пламену, као да је из сваке куће по мртвац!“ „Нити ће, стрина, док се под овијем шљеменом нешто не измијени!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Дјевер се ондје с невјестом поклања пред старјешинама и с њоме поигра, па онда невјеста дохвати чешљем људе до косе а попа до браде, те је дарују новцима, и од овога свега они послије
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ „Господине!“ одговори она, „сад ћу вам право казати; ја сам из Леген града.“ Пошто царев син мало поигра с њоме, опет се она некако украде, па отишавши у своју собу свуче сребрне хаљине, а обуче оне од мишје коже.
„Е сад ћу вам“ рече она „право казати: ја сам из Сабље града.“ Пошто царев син поигра с њом, скине прстен с руке и да јој, а она се по том опет некако украде.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Кад би се бар однекуд појавио неки миш, из зида изашао патуљак! Имао би с ким да се поигра, с ким да поприча: доста му је да прича сам са собом, мајко рођена! Окрете се дечак зиду, и од чуда протрља очи.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Луњо, је ли тебе учитељ тукао? — Није. — Е, онда не можеш с нама. Луња се трже, поигра обрвама и намрштено рече: — Нека знате, и мене ће истући. Доћи ћу ја овамо.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Калину како је срећна и како се заруменила и ознојила, па се брише јаглуком, кад се пустила игра, дође и њој воља да поигра, па иако је чорбаџијска ћерка, па макар и отрпела резилак кад оде кући.