Црњански, Милош - Сеобе 2
Кикотала се. Њен муж, који је иначе псовао жену, и пред светом, био је сад питом, па је почео и да поиграва, па је и рзао. Исакович јој, ћутке, узе бич из руке и погледа је мрко.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Узнемирих се: ко се то поиграва са мном, и са мојом опсесијом? Написах писмо уреднику. Какав је то начин, зашто ми подмећете оно што нисам написао?
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Дај сад зини и запјевај, мајчин сине, у овој тјескоби, кад се пред тобом, надохват руке, изазивачки поиграва Веселичина кумовска напаст! Гром га убио и Веселицу!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Ишли би натраг кући. Она носи тепсију на глави. Једном руком води дете, које, исплакано и умирено, сада весело поиграва око ње, а она још сва врела. Уплакано јој лице зажарило се, букнуло, а и цела јој снага као набрекла. Хаљине јој тесне.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Пред њом, на коњу који поиграва, мој друг из детињства. Он ми довикује, смешећи се, нешто. Одлази преко моста. Никад га више нисам видео.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
“ Обрадовала се жена Јаћимова, сунце је озарило, те све поиграва и помаже Јаћима да одело празнично одене, маншете му намести, и „машлију“ му празничну завеже.
планети, тежак као гвожђе, непомичан као укопан, напуштен, беспомоћан, сасвим сам, док се опет све не почне да врти, поиграва и враћа на своје старо место. И понова стоји црква онде где је била, онако исто.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Примјећивао сам како је ономе што се у говору поиграва привјеском на ланцу сата пала на врх фризуре над челом некаква ситна пахуљица, и како је он неопазице подноси,
Укратко, ви мене уопће не можете да схватите! — А он буљи и буљи очи, под лалоком му поиграва мала жица из које се сваког часа очекује да прасне кап — и не схваћа. Човјек фактично не схваћа!
Или се појави лагано мрешкање коже, те поиграва негдје на крилцима носница, негдје око уста. Ето: ту је сад усредоточен он, ту је сад читав он.
Ћипико, Иво - Приповетке
Море је још усколебано, премда је вјетар пао, па лађа граби и љуља се на валовима, а мјесечева свјетлост поиграва по пучини и, у одмацима, захваћа веслачеве главе.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
На древесах птице појут сказујући премјену, међу собом љубов славут мушко с женским презјелну; зец у гори поиграва, славуј дично поцвркава: О златоје пролеће!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
И то је последица безваздушног простора. Посматране са Земље, звезде трепере само зато што се ваздух поиграва њиховим зрацима. Свиће. Сунчеви зраци улазе опет у наше одељење, али је небо остало тамно.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
/…“) и наглашавање радости и весеља које свако показује на свој начин („зец у гори поиграва/ славуј дично поцркава…“), са рефренским ускликом „О златоје пролеће!“.
На древесах птице појут сказујући промјену, међу собом љубав славут мушко с женским презјелну, зец у гори поиграва, славуј дично поцвркава: О златоје пролеће!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
је Милић у тренутку кад је добио лепотицу Љепосаву и раскошне дарове: А кад Милић дара приватио, коња јаше, коњ му поиграва, а звекеће сабља о бедрици, а жуборе пуца на прсима, на калпаку трепеће му перје.
Што је момак јандал од сватова на дорату коњу од мејдана, гарила га мрка наусница, све му доро зечки поиграва, а јунака пјеном пребацује. Па да видиш, мој брате Мујага!
Што је јунак јандал од сватова, гарила га мрка наусница, на дорату коњу од мејдана, па му дорат зечки поиграва, господара пјеном пребацује, оно ти је од курве копиле, оно ти је цури ђувегија, а на име од Задра Тодоре; три године
Кад су били низ поље широко, сви сватови шемно и весело; који има коња од мејдана, поиграва пољем широкијем; ко имаде грло поуздано, попијева пјесне од јунака.
), своју секу шуре зету дају, баш сестрицу цуру Љепосаву. А кад Милић дара приватио, коња јаше, коњ му поиграва, а звекеће сабља о бедрици, а жуборе пуца на прсима, на калпаку трепеће му перје. Није шала, онака ђевојка!