Употреба речи поиграм у књижевним делима


Попа, Васко - КОРА

седиш Само да ме твоја сенка утеши И степениште сам дрвено Којим из собе на улицу силазиш Само да се са сенком твојом поиграм Лишће сам суво Дуж улица којим пролазиш Да твоју сенку чујем И стена сам нага крај друма Којим се удаљујеш Да ме

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Дај ми вранца Вуче џенерала, што га јаше једном у години, када иде у Текију цркви, опреми га како г' Вуча спрема, да поиграм преко Њемадије; и дај мене од злата каруце, и у њима дванаест вранаца, што их преже Вуча џенерале када иде од Беча

на ноге устаде, па се своме он поклања краљу: „Крању Ћурђу, родитељу красни, пусти мене међ' Маџаре, бабо, да се мало поиграм с Маџари!

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Ја зграбим кромпир, поиграм и таман да ћу с њим у уста, а дјед прутом — швиц, швиц по ногама! — Богами ћу и ја потражити прут, јер ти ћеш тако,

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

’Ајде, па ће ти поиграм у свадбу! Хахаха!“ смеје се чорбаџија, па је уштине за оне њене једре и румене образе, или је потапка по гојним

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности