Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” А она одговори: „Јесам.” „Добро,” каже ала, „сад ме мало поишти.” Девојка седне, ала јој метне главу на крило и почне да је поиште, кад тамо, али глава пуна црви, па смрди као буба.
” А она јој одговори: „Нисам ни код своје куће чистила.” „Добро, добро,” каже ала, „а ти ме мало поишти. Тек девојка завири у главу, стане пљувати: „Пи! чудна смрада! ја те богме не могу поискати.” „Добро, добро!