Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
О овом самоубиству пок. мајора Велимировића говорило се тада много у нашим војничким кругоговима. Једни су кривили и осуђивали ђенерала за
колено наших академијских официра васпитано је тако да би сваки од њих у подобном случају исто тако поступио као и пок. Велимировић. То су људи нежна, осетљива срца, неспособни да поднесу и преживе тако сурове ударце.
академије и васпитачу тога осетљивога колена, али це тако исто сећам, како је у сличном случају, какав се десио са пок. Велимировићем, поступао пок. мајор Паја Ђорђевић — (шта га их је покојних!) — вршњак Велимировићев.
Велимировићем, поступао пок. мајор Паја Ђорђевић — (шта га их је покојних!) — вршњак Велимировићев. Место да мисли на самоубиство, он је тада
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
и пре Чурчићева чланка; узалуд сам покушавао да уђем у траг мађарској песми која би била узор — или оригинал — нашој. Пок. Милан Токин писао ми је, поводом мога распитивања о овој песми, 22. децембра 1953.
Не мање сам захвалан и свима онима који су писали о првом издању моје Антологије, а посебно пок. Станиславу Винаверу, Бориславу Михајловићу, Густаву Крклецу, Буру Гавели, др Миодрагу Поповићу, Живораду Стојковићу,
На првоме месту не могу пропустити да се и сада, за јавност на жалост већ прекасно, не захвалим пок. др Димитрију Кириловићу, вишем научном сараднику Библиотеке Матице српске, који ми је одмах у децембру 1953.
Задужили су ме најразноврснијим обавештењима и помоћи сем тога: пок. Милан Токин, књижевник и библиотекар Филозофског факултета из Новог Сада; академик др Никола Радојчић из Београда; др