Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Оне су се јадне узмучиле; сједе Јела брату више главе, рони сузе низ бијело лице, те је брату лице покалала. Тад се јадан Дојчин разабрао, па бесједи болани Дојчине: „Двори моји, — огњем сагорели! — а каде ми брже прокапасте?