Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
нејма ушто ни сабрати, не може к многом приспети, воли да му тамо у пољу све сагњије и стопи се, него ли неимуће да би поканио нека онај вишак сирота и удовице да би себи сабрале штоно је Бог заповедио да тако буде: обирак, заборавак ли житу,