Употреба речи покаткада у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

понашању нешто необично, тајанствено; ни с ким се није пријатељио, нико га није призивао, а никоме није одлазио, само покаткада покојноме Богдану и староме учитељу... Живљаше сам за себе са својом јединицом.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Поједини називи који се покаткада дају сонету, као немачко Клинггедицхт или наше сагласница, звоњелица (А. Б. Шимић, на пример, хотимично употребљава

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

је у чаршији, међу трговцима био доста уважен, поштован, на своме месту, као што треба, ипак од те своје уважености покаткада попуштао. Заборављао се. Покаткад, запио би се. Истина, и то ретко, кришом.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

ХАЏИ РИСТА (пола увређен): Грешиш, дедо. Треба покаткада и то, да овако с нама, заједно, као и ми сви... Бога ми, сећам се, са покојним деда-Митром, Бог да га прости, док

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности