Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Град није ником ништа побио; готово га није ни било тога лета... Сељаци почеше увиђати да и поп покашто може млатити глогиње. Симица опет вози на својим »кочијама« путнике и другу кирију. Све ствари иду својим редом.
Милићевић, Вук - Беспуће
Чинило му се да је прегорио и ту жељу, заједно са осталима којих се био одрекао. Тек покашто га нешто запече у срцу једним оштрим и јетким болом, и он само осјећа како пролази нечујним кораком кроз године,
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
неких поњава, торба, или по две вреће преко самара, па се сирото поводи под теретом, а опет се држи у сили, па зарже покашто; неки, опет, натоварили магаре; дечурлија вуку псе о ланцима.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Бродови, који иду из Европе за Антиле, пролазе поред те области, покашто и кроз њу саму. Често се каже да се јегуља рађа у Саргаском Мору, што није погрешно ако се под тиме подразумева
биљака, јаја, ларви и најсићушнијих микроскопских животињица што слободно лебде у површинским слојевима океана. Покашто су та сићушна бића толико нагомилана на површини мора да образују по 1—2 сантиметра дебео слој слузи.
И то извлачење, према дубини на којој се ради, траје покашто који сат. Кад је мрежа извучена на површину мора, њена конусна кеса, од трећине њене дужине, издиже се чекрком у вис,
да на мањим дубинама од ове на којој смо, на беломе песковитом морском дну видим предмете и на 400 метара одстојања, покашто и више.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Поноћ је одавно пала и месец на небу светли, А поморанџа слатка мирише у самоћи, И Рим почива мирно. Покашто бахат се чује: То стража ликтора блуди, и кличе по тавној ноћи.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
”, добацује он — није много умесно: човек XВИИИ века, правио је Кант покашто и стихове, а било би чудно да није. Рајковићева злурада јер највероватније свесна погрешка имала је и свој нелеп
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Све грли мир и сан. Покашто заурла само Суседов стари пас, ил' позно дошавши с рада, Испреже ратар плуг и стоку уморну поји, И ђерам шкрипи све и
Поноћ је одавно пала и месец на небу светли, А поморанџа слатка мирише у самоћи И Рим почива мирно. Покашто бахат се чује, То стража ликтора блуди и кличе по тавној ноћи.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Својим сународницима је говорио покашто тешке истине о богатству, и теже о емиграцијама. „Виљушка са свега два зуба: или се претопити, свеједно да ли богат