Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Он погледа жалостиво за њом... И што је она више одмицала, њему све жалије... А кад је неста с очију, он се покаја и хтеде је викнути. Али се уздржа...
Црњански, Милош - Сеобе 2
Да је био на месту Дрекова, он је не би напустио! Тек што то рече, покаја се, јер виде, како јој лице покрива неко самртничко бледило. Њене очи су га гледале, сад, мутно.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
ли га више, опет ћеш се покајати, па тај човек узе мало, а када изиђе из пећине виђе да у рукама држи драго камење и покаја се што није узео још!
Милићевић, Вук - Беспуће
Послије се покаја. Биће узнемирен, Можда има још неко с њим кад је узео двије собе. Уосталом, и онако су му новци били на измаку; они ће
Па кад она сврши и кад нађе његов празан и разбијен поглед, она се збуни и покаја, пуна сумње да је њезина искреност и повјерење било можда непотребно, излишно, неумјесно.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Чека те тамо... — Не, Пасо! Жив ми Господ, не! Такав ми посао! — Прекиде је он тако искрено да се Паса трже и као покаја што га је толико дирнула. Али она опет окрете на шалу: — Јест. Такав ти посао. Само да си по механама.
— Не бој се, Мито, ништа није! ... — почех да га тешим. Али он као да се брзо покаја за ту своју малодушност и ућута. Опет обори главу и само што прошапта: — Не бојим се ја.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ал' не чујем оног звука, звонке јеке, мамна гука, што у светлиј' њених друга: Гласи мука и покаја, шапат јада, сузни бризи, неодољних уздисаја бројанички, свети низи; старе славе сетна хвала, а скорањих срамних
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Али кад огладње, радост му пређе у жалост, јер му оклопници не могоше набавити, пошто то није у њиховој сили. Покаја се готово, али се досјети те заповједи једном оклопнику: Иди па убиј тога и тога човјека, и донеси ми везену мараму.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
мишљаше он. Зар је то баш тако страшно, да човек мора оволико трпети? Толики се свет жени, па се нико не покаја. И зашто баш и он да се каје? Зар то није његова заветна жеља, његов идеал од најраније младости?
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Софка поче осећати јак, тежак бол. Чисто се покаја. Да је само знала, не би она ни покушавала да се противи, а камо ли да га онако у очи, силно, чисто испитујући гледа и
Понова натеже тестиче и опет се не покаја, јер још јаче осети снаге и врелине. Кроз ноздрве јој допире ноћни хладан ваздух.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Чоек му се поклони, захвали и у руку га пољуби па оде дома и покаја се и као прави Хришћанин до дубоке старости живље. И Бог с нама! 21. КАЛУЂЕР И ЧЕТИРИ ГРЈЕШНИКА.
По том га примише у своје друштво, и оженише га, те стече силно благо и има лијеп пород. Али кад већ остари, покаја се господу Богу, поврати се своме дому, и једва жива затече свога родитеља, те се с њим опрости и укопа га, те до
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
(И она је о томе бунцала!) Ти би то учинија, али би се покаја посли николико мисеци. Не знаш ти како је тешко живити! А шта ће фалити ако ти њу липо удаш, кâ што смо и ми чинили,
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Тада му одузе коња и најури га. Али се убрзо, и кад се уверио да је казна била претерана, умири и покаја, па кад му Секула обећа да ће све десетоструко накнадити, он га врати и предаде ствар забораву.
Тада срећан, што их беше пронашао, претвори се он у старца просјака, те ти наједанпут сиђе међу њих. Али се брзо покаја св. Петар што је то учинио, јер Му се душа стаде стезати од бола, видећи их како јадни и жалосни изгледају.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Откуд ти то знаш ? — одговори он, и одмах се покаја што овако лакомислено запита. — Шта имам да ти казујем... ти знаш какво је моје друштво, а где они иду, тамо има
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
У тај час прикаже се страшна смрт, па завиче: — Ево ме, ко ме оно зваше? Баба се препане и покаја се што рече, па проговори: — Ено оно моје најстарије унуче!
Ћипико, Иво - Приповетке
И осети у души слачину, као кад би окисао журио кући да се огрије и осуши код отвореног камина. Али присети се и покаја што је прекинуо молитву, па с јачим заносом преда се молитви.
Ћипико, Иво - Пауци
—Што? —...Био боље за ме. Бих, да се мајком назовем, све учинила! Раде је зачуђен погледа. — Опрости, Раде, — покаја се Маша — опрости! Бог са мном! Што ми паде на ум!... Гдје је то? Залуду, не волим му...
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Но кмет се отрже снажно, И затим покуша одмах да лице направи важно, Али се покаја за то, мада је кајање крио, Јер му је пољубац, ипак, топао и сладак био.