Употреба речи покајах у књижевним делима


Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

— И хтеде да прођеш. — Ја те зовем, ја. Стани, куда ћеш? Ти стаде. — А што ти? — упита зачуђено. Покајах се. Дође ми тешко и неугодно. Хтедох да се удаљим, али нисам могао. Ти спази ту забуну.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

— прекиде ме министар у мислима. — Па и чуди ме! — рекох нехотично, иако се одмах покајах због те неразмишљености. — Нисте ви, драги мој, посвећени довољно у ствари.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Ево их Немци у винограду. — Пст!... Доста, знам!... Зови ми вође одељења... Осетих жмарце низ леђа. Покајах се што сам остао. Али наједном ми паде на памет да ме Немци могу срести на путу и кад сам сâм. Ипак...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности