Употреба речи покајем у књижевним делима


Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Она није плакала, већ ме је преплашено гледала као стрепећи да се не покајем и не вратим. — Хоћеш код њега? — питаше ме. — Лежи он. Болан је. Много нам је болан.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

В Језера сува - небо измакнуто. За тугин брег ми црно сунце седне. (Због сваке речи покајем се љуто.) У првој труби чујем фрулу седме и у ме има да се збије, зграца, аждајин тутањ, налет скакаваца.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

(Ову ријеч бјеше научио у манастиру.) Дајте ми вримена да се покајем, да постанем добар дијак!... А ако ли вра дозна све, пак ме истира, утопићу се, а кући нећу, вируј ми, мој липи свети

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

— Значи, свак има свога Бућка — насмијем се безазлено. — Свак се забавља како зна и умије. И смјеста се покајем: не знам како сам дошао на то да, из дуга времена и за властиту забавицу, без поштовања копкам по унутрашњости смирена

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности