Употреба речи покајник у књижевним делима


Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

безначајан разговор, Њутн је час бледео, час се зарумењавао и био наблизу до тога да пред њом падне на колена као покајник. Један неочекивани непозвани гост пресече ту душевну драму. Њутн се диже да пође. Она га погледа упитним погледом.

Сад поче да мисли, пун чежње, о својој несуђеној вереници. Хтеде већ да се као покајник врати у Грентем, али се не усуди. „Сад је већ касно! Испао бих смешан, непоуздан, неозбиљан“.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

а оно«... и, као убоден, скочи и разгледа око себе, па се наже над Станком, која га погледа као кривац покајник. — Стале, тако ти свега што ти је најмилије на овом свету, је л’ истина што си ми пре казала?

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Обећао је да ће ћутати. Отићи ћу госпи. Пресамитићу се као покајник. Гледаћу скрушено пред ноге. Рећи ћу јој да се не брине, да је видар њенога мужа здрав и жив, да му је пријатно.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности