Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
да се ко попне на амвон и да почне мирне и поштене људе проклетству и анатеми предавати, ако би вид'ли да му је мозак покварен, би га метнули у хоспитал; ако ли би пак познали да се он у некакве коже облачи да плаши и узнемирује људе, би га
учен, искусан и остроуман, а зао, пакостан и лажљив, он је подобан једном који види, чује и говори, али кад му је покварен мозак, све му је оно залуду.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Он ће је силом отети од Алексе... Он ће је натјерати да пође за Лазара... Али је видео, јасно видео да му је план покварен. Осећао је да већ више он неће мирити нити ће се ко њему обраћати...
Африка
„О ја немам илузија, знам колико је црнац бедан, покварен, и нижи створ, и ја га презирем исто колико и други бели; само што ја знам колико су и бели исти гад и поквареност.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
били су увређени тим лекцијама једног нешколованог, неквалификованог, у књижевности новог човека, тим упућивањем на »покварен србски« језик из »турских провинција«.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ЉУБА: Онда морам рукама да у<ј>дурисавам. СТАНИЈА: Видиш како је покварен свет. Која би паметна жена то натоварила? Па зашто тако широк фистан? ЉУБА: Него као твој, да се сапињем у њему.
Моја тетка никако ми није дала мира, него да додзем овамо. СТАНИЈА: Лепо девојче, шкода што ти је покварен језик. ПИЈАДА: Како покварен? СТАНИЈА: Тако, говориш оцу, нецу, ћовек.
СТАНИЈА: Лепо девојче, шкода што ти је покварен језик. ПИЈАДА: Како покварен? СТАНИЈА: Тако, говориш оцу, нецу, ћовек. ПИЈАДА: Тако сам се науцила измалена, знате, била сам врло размазена.
ЉУБА: Е, то је време прошло. Сад је свака госпођа, па макар била и мумџиница. СТАНИЈА (тресе главом): Пуст свет, покварен свет. Мора Бог да вас кара. ЉУБА: Зато што жена није ропкиња.
СТАНИЈА: Што ћу да је питам? Ако је не даш, сама ће отићи. Не видиш ли да је свет покварен? НЕША: Немој тако, мајка. Ако су мало слободни, опет нису покварени.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Шта ти знаш, као мало детенце !... Ти мислиш сваки те воли, ко год те љубазно погледа... А оно није ... свет је покварен, сваки хоће да уништи туђу срећу, ма немао сам никакве користи отуда. Тек само онако: »како сме он да буде срећан ?«...
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
и стану се о свачему разговарати, запита Међедовић домаћина шта му је било ономе зубу, те је онако мимо све остале покварен. А домаћин му стане овако приповиједати: „Једном пођемо нас десетак су тридесет коња у Дубровник по со.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Не, не, не може. — Лепо, ти то кажеш, али то је лудо. Онда добро, узми трећу категорију овако: до брака рђав, покварен, свакојак живот, а у браку светао.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
сам и о томе, и питао се: Јеси ли ти баш наиван, као што си увијек и доста искрено о себи држао, или си радије покварен?
Петровић, Растко - АФРИКА
„О ја немам илузија, знам колико је црнац бедан, покварен, и нижи створ, и ја га презирем исто колико и други бели; само што ја знам колико су и бели исти гад и поквареност.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Ја не знам и шта сте га окупили са тим питањима па само збуњујете човека. АЛЕКСА: Пробудим се ја јутрос рано. Покварен ми сат, па не знам колико је било, ал' биће да је било пет, пола шест. Може бити више, ал' више од шест није било.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
У латинском тексту Луіћеве Љекаруше м. д. је лек за покварен желудац — немање апетита (ЗНЖОЈС, 14, 73). МАЈОРАН Мајоран (оріганум маіорана). Мајоран, мажуран, самсег (Шулек).
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Чини ми се да сам поменуо како је народ злобан и покварен, да упире очи у властелу и њихове поступке па умножава све вишеструко, измишља ствари, да ће од тога што она посећује
Станковић, Борисав - ТАШАНА
се за чело, пије): Пих, пих, па бар да се потукох са слугама, да поломих, начиних какав русвај пијан, него, него покварен, фукара! Пих! (Пије): Ја сам мислио на њу, хтео њу, и тиме да им вратим све добро. Ба! Ово се не може више!
Их, их, колико си покварен, Мироне, и то душа ти покварена! И сад куда? У цркву не, пред распеће не, са амвона придике не!
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
На грудима је носила један покварен брош, из којега је испао камен, а у коси уденуту једну стаклену перлу. И по тоалети и по изразу лица, личила је на
бити и прљав, али пушка мора бити чиста; теби слободно може да се окрњи нос, уво, прст, али на пушци не сме бити покварен ни један шраф; ти можеш и да се изгубиш, можеш чак и да погинеш, ако ти то чини задовољство, једном речи: можеш не