Употреба речи покварености у књижевним делима


Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Оно што човјеку у очима других даје вид покварености, то су његове вањске алире и његове вербалне изјаве, дакле његов став према властитој покварености; а оно што њему

других даје вид покварености, то су његове вањске алире и његове вербалне изјаве, дакле његов став према властитој покварености; а оно што њему самоме даје свијест о тој покварености, то је баналност и типичност преступака и застрањења.

и његове вербалне изјаве, дакле његов став према властитој покварености; а оно што њему самоме даје свијест о тој покварености, то је баналност и типичност преступака и застрањења.

Њена безименост је оно што отежава да се спозна њен суштински карактер покварености, а одсуство остентације је оно што јој подаје привид несвјесности, спонтаности, готово чедности.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

И није погрешила онако од беса и од покварености, као што има персона, него, опет због науке. Молим дотичну персону да се не искашљује! ВАСА: Сојо, не искашљуј се!

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Ништа више. Али слика је, вичеш, отисак ђаволове опачине и покварености. Она руши наша најузвишенија чувства. Исмејава светога Ђорђа, а он је оваплоћење витештва, утаманитељ зла.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности