Употреба речи покисне у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— Море, да нам не преседне!... Јер кад окупи, може се отегнути... — Па? — Па?! А пушке, а барут? Кад то покисне, шта онда мислиш? Мислиш ваљда с врљикама на Турке? — Неће, зар? — тешкао се један на другом крају.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Може и мени да се заглави нож! Може и коњ да ми се повреди! Може и да ми покисне барут! Што да не може? Киша је природна појава! Могу, напросто, да назебем пред битку!

Ћипико, Иво - Приповетке

Дјевојка брише стакла, лагано и одмјерено, као што је монотоно падање кише, и погледа доље на чељад што се жури да не покисне. Она то ради свакога дана, и то јој је један од најмилијих посала: бар није увијек у тмици! —Брзо, па постави трпезу!

па, полажући на тле своју кошарицу, рече, као да се хоће ради нечега да оправда: — Дошла сам доље да ми ово робе не покисне...

Ћипико, Иво - Пауци

Уре удараху одмјерено, подмукло; из натуштена неба поче да сипи, а он пожури кући, да не покисне ... * Неколико дана иза тога, Иво наљеже увече на два тежака пред Јуриним двором.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности