Употреба речи поклада у књижевним делима


Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Повичемо војску и скупимо, пошљемо у оближња села да брже сви дођу, и тек сад видим какву сам погрешку учинио за љубав поклада, а с друге стране чудио сам се: ко удари на Ваљево, и ко га пали.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Милун узе уговор у џеп. Још мало се продиванише, па се разиђоше. Уочи петровских поклада беше големо весеље код Срдана Мишића у Р.

Али ћир Трпко никако није хтео признати да се тако грдно преварио. ЗЛОСЛУТНИ БРОЈ Баш уочи самих белих поклада, 25. фебруара хиљаду осам стотина седамдесет неке године, био је у Смедереву у новој газда-Николиној кафани као неки

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Време у току године када се највише приповеда у нашој сеоској култури јесте зимски период, „од Божића до завршних поклада“. Доба дана најпогодније за слушање прича и песама јесте вечерње време, када је читава породица на окупу.

Матавуљ, Симо - УСКОК

али је, због крви што леже међу та два браства, не могаше још испросити, него се надаше да ће се то моћи свршити до поклада, ако се о Васиљеву дне учини умир на Цетињу, као што се надаху.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Пљушти ко зна Где, откада, Пре Поклада. Јеца олук, Плаче стреха, И гргољи Стабла шљива Смолу слузе, Поноћ рони Тамне сузе.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

“ рече неки. „Богме, дијете, бреме, ама мило бреме. Сви су ти били у манастиру божићнијех поклада. Договарасмо се — залуду — да дођемо сви амо о овоме дану, али удари божије вријеме; амо је Талија према како је тамо,

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Праве профане сценске имитативне приказе имамо највише за време поклада („Беле недеље“), када се јављају „машкаре“ („маске“), кад се воде сватови са невестом (мушко обучено у женско), „баба

(Пошто се захвали на дару, Губи одлази за царевима). В) ПОКЛАДНА ВОДЕНИЧАР На Златибору, између Божића и поклада, једно се лице преруши као воденичар, завије чалму и набрашњави се, па седи и „меље“.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

хајд̓мо сваки оклен је ко и дошао, те причајмо по свијету; па ко не вјерује — попасите му сву меницу прије меснијех поклада.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Сто поклада прође, ево двадес'т лета Како сам познала овог белог света: Нико не запроси. Мати плаче бедна: „Тужна, јадна ћерко, ти

колико) поклада прође...). В. Стајић је, додуше са резервом (в. Јован Авакумовић, ГИД у Новом Саду 1937, Х, 339; Великокикиндски

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

шипке на које су набодене љуске од јаја са ускршњих поклада (ибид., 270). У Лесковачкој Морави — то је занимљива појединост — »кад спровод иде кроз махале, излазе жене на капије

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

мање — — Збиља, Роман нас чека у Египту, ајдете брже, док није оладио, пак ћемо га после теже наћи него девојка од 200 поклада свога суђеника.

Ага је имао једну кћер, која је године удадбе у нешто већој мери него што се код нас броји, навршила, јер 120 поклада врло добро памти. (Од ње је и онај термометер који се у Винка Лозића трећеј части налази).

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности