Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Она је непрестано у њега гледала. На моје питање врћаше главом у знак да ми га не поклања. — Зар ни цигло један прст нећете да ми поклоните? Нисам се надао.
Африка
Црни данас купује обућу а сутра је већ уморан што мора да мисли на њу, и поклања је. Новац који заради или прокоцка или остави, при проласку кроз своје село, породици и пријатељима.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
МИШИЋ: Без који се не могу дукати повратити. ЈАЊА: Оћите да ми отмите са сила? МИШИЋ: Што један поклања, други, кој прима, не отима. ЈАЊА: Знајте што, господин нотариус? Та ми смо род; ајде да делимо. МИШИЋ: Боже сохрани!
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Колевци, у којој дете у току прве године проводи највише времена, поклања се велика пажња. Ако се купује, њу онда треба да купи свекар, стриц или отац.
Мајка, пак, куму поклања кошуљу, а отац неко оружје (сабљу, пушку или велики нож) или лепу доламу. На крају обредног шишања, коса се пажљиво
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Та ствар апсолутно нема цене! — Однеси јој ово... — поклања хаљину царинику, коме свила потече у слапу низ крупне шаке. — Она ће ти рећи чим се бавим!
»Волиш ли тату? Реци тети, како се зовеш, срце? Шта ти лепо рецитујеш! Најбоље на свету, кеве ми!« Нела јој поклања пар минђуша од ћилибара — поклон неког давно заборављеног грчког трговца стоком на велико. Љиљана је одушевљена.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Онамо је опис стегнут, овамо се не зазире од лепе опширности. Дечја песма не поклања превелику пажњу самој себи; сложена, одвећ тражена форма била би у супротности са њеном природом.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
на науку, нарочито на националне науке, српску историју, историју српске књижевности, као што се и књижевној критици поклања релативно већа пажња. Тада је Отаџбина била огледало српске књижевности.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ЉУБА: Па да је воде као слепицу. СТАНИЈА: Ако је воде, не води је туђин, него девер. ЉУБА: И да се свакоме поклања до земље. СТАНИЈА: Ка млада невеста. ЉУБА: И да Цигани напред иду. СТАНИЈА: Зато је свадба.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
« Сви расположени, па и сам ћир Ђорђе. Свечано је изјавио пред свима да она бурад поклања. — Презентирујем ги пријатељству. Не тражим ни пару ћар!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Шта то чух? Озбиљни старци, имају и браду, — Ух, ух... — А понекад краду! Ако ми ко од вас не поклања вере, Мислећи да се бавим интригама, Нек буде! Од таквог не треба ми плата!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Дјевер се ондје с невјестом поклања пред старјешинама и с њоме поигра, па онда невјеста дохвати чешљем људе до косе а попа до браде, те је дарују новцима,
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Једно је извесно: постоји Плава пећина и у њој вила која најхрабријима поклања богатство и вечну младост, а њени гласници су три лептира. Један је златан, други румен, трећи плав.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И тако узима Икета три гроша од сељанке, коју никад очима није видео, али јој поклања огледалце, белило, шећерлеме или ђинђувице које вреде ни пару мање од три гроша, и сељанка прима онај поклон и заклања
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Чини ми се да се сувише мало пажње поклања овој интересантној појави у модерној поезији, чак се не зна тачно ни какве је размере узела.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
200 Пажња која се поклања овим и њима сличним, једва ухватљивим доживљајима, већ је сама по себи занимљива и не може бити случајна.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
САРА: Она је богата. РУЖИЧИЋ: Шта је друго богатство Нег на чизми штикле? Које срећа поклања Маленима људма, Да велики издају, Да познати бивају.
Петровић, Растко - АФРИКА
Црни данас купује обућу а сутра је већ уморан што мора да мисли на њу, и поклања је. Новац који заради или прокоцка или остави, при проласку кроз своје село, породици и пријатељима.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
„Тиче л’ се роба то? И роб да зна? Ха, ха, ха!“ Грозно се смеје он. А мени, своме робу, поклања Два века бола, јада, чемера: На оштар колац поред Пајсија Братову главу бесно удара; Па да је гавран не би кљувао,
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Свемогућега светим именом, Заклињем ти се оним престолом Са кога свемилостивна рука Безбројном свету светлост поклања, Да ћу те служит за једно само — Не смем ти никад ни споменути Рањене душе болан уздисај — Пољубац један, поглед,
Ропкињама се равна азијским, Да не повреди ону светињу Којој се земља дичне слободе — Од прастарина можда поклања... (Маша се да пољуби Станишу у руку.) СТАНИША: Не, снахо, — не треба!
ЂУРАШКО: Давно те мушка браћа чекају — Да ти покажу оне дивоте Што после смрти правовернима У рајском врту пророк поклања; Радуј се, море, и спреми душу Да је хурија поглед небески Са изненадом свога пламена Не збуни како...
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Ј. има извесну улогу у љубавној символици. На дан 1. мај момак га поклања својој драгани (ЗНЖОЈС, 10, 51). У народној поезији испод ј. налази се н остеља за младенце (СЕ3, 16, 280; 316).
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Они, пак, мислиће да су торбе нешто што им поклања манастир за опроштај. Никада неће сазнати да сам ја за њих крао. Али зар је то важно?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Цркву воли, попове не воли, и зачас им добаци неки прекор, али цркву гледа и поклања јој обема рукама. „Да дате оправити оне рипиде! Зар је проти свеједно што носате по цркви оне мотке!
Мати му је те ноћи занемогла много. Живела је још толико да види како син њен растура и поклања намештај, посуђе, чак и одело. — И твоју ћу бунду поклонити, биће ти одмах лакше.
Лако корача, смеши се, љубазно отпоздравља, пријатељски пита људе и децу: како су, деци поклања нешто шарено што вади из џепова — сиромашне мајке су децу тешиле да има то и то у чика Спидином џепу, — скине
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
У шевара три су листа: један црвен, један плав, Један од злата. Шевар се на све стране поклања, Један лист вели: пољуби; други вели: загризи; Трећи најзад: поједи. Девојче потрча да их узбере.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кад изиђе Краљевићу Марко, пошта капу под мишицу баци, поклања се до земљице Марку, па му даде лист књиге танане. Када Марко ситну књигу прими, стојећи је књигу проучио.
дана, Окан бише, узет не могоше; Марко с'јече арапске јунаке, па све главе пред цара износи, а цар Марку бакшише поклања.
“ Девојка се до земље поклања: „Здраво да си, делијо незнана!“ Ал’ јој Марко поче беседити: „Драга сестро, Косовко девојко, лепа ти си, секо, млађа
Кад се трипут обредише вином. Кајица ти на ноге устаде, па се своме он поклања краљу: „Крању Ћурђу, родитељу красни, пусти мене међ' Маџаре, бабо, да се мало поиграм с Маџари!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
несмештен, свега урадилац и владалац Господ, когано од страха стрепи небо и земља и воде, и свако му се колено поклања на небу и на земљи, и оно што је доле, под земљом, — не кроз које анђеле, серафиме ли, или преко које друге му