Употреба речи поклика у књижевним делима


Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

“ Мирко заче: „Ноћас све бејаше — Баш се зора помолити шћаше, А зачу се цика од пушака, И поклика: ето нам Турака!

Све је тужно, ма гле чуда! Шта се чује одонуда, Баш поклика би весела, Ма откуд се то занела? Сад је неста, сад опета, Ал' се ори кроз ноћ клета! Каква радост, ко је, шта је?

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Рано мајчина... Ко ми те узе!“ Као одјек после оне страшне грмљавине топова и победничких поклика, разлеже се сада земљом лелек мајки, сестара, жена. — То ти је наличје рата — вели Милутин уча.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности