Јакшић, Ђура - ПРОЗА
сир врло фино расечен изгледаше отприлике као коверта од какве депеше; — метну сир, скоро с неким решпектом, на сточе, поклони се учтиво и оде.
Ђаче се поклони и оде. — Е! Е! Е! — Хм! Хм! — Да! Да! После таких знакова разиђоше се господа стари пензионари и добри трговци.
Још за који дан, па ћу бити сам свој тутор, и онда нећу њих, него ћу твога оца молити да ми те поклони, ружице моја. — А како може мој отац без мене живети?... — питаше зачуђено девојче. — Сви ћемо заједно живети!
Он тешко уздахну: — Слободан!... А по измученоме лицу лебдео је израз гнева, бола и мучења... После се поклони и оде, а за њиме, весели учитељ и Сремац. — Милисаве, има још неко осим нас двојице, који те жељно ишчекује.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Приступи с великом учтивостију и слаткогледајућим очима, поклони се најпре петлу, пак онда свим кокошима, и с кротким гласом и веселим лицем начне им|говорити: „Та што је то?
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
’ Цар нешто рече немачки — а он се поклони па оде. „Потом цар Јосиф окрете се к мени и упита: ,Кад сте истерали Турке из Палежа, Уба, Чачка и Ваљева, куда сте
А ти, војвода поцерски, ако моје заповести не испуњаваш, овим ћеш трагом проћи.” Поклони се Милош и пође му руци; он не даде руке, но се у образ пољубише.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
То је Дева, чуо си за њега. — Јесам... То је, дакле? — То је. У тај пар приступи Дева, скрсти руке и поклони се. — Стиже ли? — упита Чупић. — Стигох. — Одакле идеш? — Од Бељине. — Крећу ли се Турци?
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Болесник докопа срдачно пружену руку обема рукама, поклони се онако седећи на кревету тако дубоко као да је хтео пољубити у руку лекара, па гледајући преко главе моме другу
— ту учитељ скиде капу и поклони се кум-Нинку. — А ја мислим и кажем да се дијете васпитава! — Шта то? — рече Мојсило Прокић.
Учитељ занесе објема ногама као рукуницама, па их спусти низ кревет. Тури кажипут у књигу, па је метну у крило. Поклони се мало пут попа, па оста сједећи на кревету. — А камо се ти, учитељу? — рече поп. — Ево ме! — Знам!
Она гледаше све то некаким равнодушним погледом. Кад сам био готов, она се лако поклони: — Хвала! — На малу. Опет заћутасмо. Она окрете левокруг и пође натраг, не говорећи ништа. — Вама је хладно?
Не говорећи ништа пођем даље и повучем је за руку. Поред нас прође један човек, скиде капу и поклони се. — А, ви сте, Хермане, — рече она као прибирајући се. — Шта ради гђица Ведел?
— Шта ради гђица Ведел? — Ја сам баш сад допратио госпођицу к вама — рече момак учтиво се смешећи. Опет се поклони, па оде низ степене. Ја бејах већ на горњем степену, она за три ниже. Беше извадила махраму и усекњиваше се.
Она мрдну главом, тури доњу усну у уста и гледаше ме питајући да л' се срдим. — А што ће ти, сешо? — Поклони ми је — рече она. — Сешо, све ти поклањам што хоћеш, и њену слику, ако хоћеш баш да је узмеш. Ал' што ће ти?
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Док прочита новине и попије тако сатљик вина и холбу воде, прође по два сахата, а затим се дигне, плати и поклони се кафеџији и овај њему, и изиђе из кафане трезан к’о што је и ушао.
Ушавши у цркву, поклони се свима редом по столовима, а није их баш много ни било — неколико стараца и баба које су снаје отпратиле у цркву
— рече путник и поклони се поп-Спири и пољуби га у руку, што се овоме јако допало, јер се до сада није баш најпохвалније изражавао о садашњој
— О молим! Каква пажња! Здраге воље! — рече г. Пера и поклони се учтиво. — Дакле, извол’те, да се кренемо! — вели поп Спира, и упутише се из порте.
Дошавши, поклони се госту, и овај њој. — Моја супруга... г. Петар Петровић, наш нов учитељ, — представи их поп Спира. — Мило ми је!
— Верујте, не могу више. Одмах осећам како штетно утиче на организам и конштрукцију тела. — А затим се диже и поклони учтиво. — Е, дакле, ја се клањам и молим да ме извините што сам вас задржао од послова.
— Клањам се. Љубим руку, милостива... љубим руку, госпођице, — рече г. Пера и мајку пољуби у руку а ћерци се учтиво поклони. — Службеница!
Пера и мајку пољуби у руку а ћерци се учтиво поклони. — Службеница! — одговори Јула и поклони му се онако како се обично фрајле са села клањају, то јест извуче мало врат к’о корњача.
Дакле... — Дакле, чујте! — рече Габриела и поклони се г. Кипри натарошу, који испушио беше лулу И кренуо се да прилегне мало, наредивши да се она лубеница не вади из
Африка
Кад је човек отац и муж, чак и кад је најобљубљенији, он треба да буде захвалан за сваку нежност коју му кућа поклони. Мати и деца су једно јединство, отац је само вечита чежња да се споји са њима.
Безброј пута ми је рекао да у ствари презире црне; требало је да међ њима нађе једног наказног дерана па да му поклони сва своја осећања. Одео гајена најчуднији начин. Требало је бити искасапљен као Н.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
МИШИЋ и БИВШИ ЈАЊА: (У! Проклето посла! Сад не смим да идим!) МИШИЋ: Слуга сам, кир Јања! Како се находите? ЈАЊА (поклони се): Фала бога, здрав сум; ама зло, зло! МИШИЋ: Зашто зло? ЈАЊА: Рђаву време, нема новци.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Он их, зато, својим писанијем, љубезно походи. И поздравља! Такви поклони, у то доба, у Срему, нису били чести, у фамилијама сербских официра, и трговинама, у Темишвару.
Ана га онда нападе да је под старост довео швалерку у кућу, крај матере своје деце. А Трифун се онда подиже и поклони Ани, па рече да је у њеној кући, тако рећи, а да нису, друкчије би са снајком разговарао.
Трифуну, међутим, клону глава, али се после исправи, а био је само прст, два нижи од Павла. Поклони се Павлу, по обичају Турака, и рече му: Ејвала!
Боље би било да се пред Вишњевским поклони. Ако се не поклони, неће бити први, кога је Вишњевски упропастио. Вишњевски, о њему, има мишљење, високо. Јако га цени!
Боље би било да се пред Вишњевским поклони. Ако се не поклони, неће бити први, кога је Вишњевски упропастио. Вишњевски, о њему, има мишљење, високо. Јако га цени!
Вишњевски је био пред путем у Санкт-Петерсбург, а поручивао је Павлу да ће га – ако не дође да му се поклони – стрпати у арест, за увреду Величества, у арест, из којег га нико жив неће моћи извући!
Тешко је дисао. Или нек се поклони Вишњевском, каже, или да се у Кијеву састану, па да га претуку. Иако је Вишњевски прељубазан према њему, Трифуну, он
Теодосије - ЖИТИЈА
И када је осетио да су заспали, божаствени младић, будно око, уставши од њих поклони се пред светим олтарем и даде своје обете Господу, пошто га благослови игуман, и узе једнога старца, одликована
И тако отидоше кући. А овај са куле сишавши благодари Бога и поклони се игуману и цвој братији. И сви га целоваше као новоукрашена анђелским образом.
од њих многе и корисне поуке, молитву и благослов, и стрелу ревности у срцу носећи, врати се у цвој манастир Ватопед. Поклони се и поздрави игумана и сву братију, равно до земље клањајући се свима.
Преподобни Симеон захте да прође Свету Гору и да се поклони у свима манастирима, и да види света места за којима је жудео.
А стигавши у Лавру у подножје Свете Горе Атона, и узишавши на њу срцем, вером и љубављу, и старац сагледавши је поклони се, јер ногама није могао узићи, пошто му од старости беху изнемогла колена.
савет није од змије него од Бога и анђелски, примивши га добро к срцу, Бога похвали, а старцу се као анђелу Божјем поклони, и овога љубазно угостивши отпусти кући. Одмах уђе к преподобноме својем оцу и рече му све што је старац рекао.
Стигавши у Свету Гору и нашавши свога преподобнога оца у Господу жива, поклони му се и целива га, и обавести га о љубави и пријему цареву, и рече да је сва њихова молба у Господу испуњења.
Јасно је, дакле, да Дух дише где хоће и на кога хоће. И тако са свима павши ничице, поклони му се, говорећи: — Бог молитвама вашим удостојивши нас да будемо слушаоци ваших светих речи, удостојиће нас да будемо
“ И када угледа светога, као што је према њему обично чинио када је био код самодршца Стефана, на земљу павши поклони се, а свети, љубазно га подигавши, целоваше.
Затим архиепископ рече да креће својој кући. А краљ се пред њим поклони, и држећи га за руку рече: — Шта ћу, дакле, ја недостојни вратити твојој светости за сва доора, о оче, којима си ме
Пошто је провео с њим мало времена, свети похита да стигне у свети град Јерусалим, камо је веома желео, и да се поклони спасном и животворном светом гробу Христа Бога нашега, и свима тако светим местима, а уједно и да раздели милостињу у
прикладно време, убрзо стиже до светога и жељенога града Јерусалима, и ушавши у свету божаствену цркву Васкрсења, поклони се.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Не би се, вели, више усудили да завире у кућу па да им неко поклони брдо од брашна и кулу од сланине. — У срећки број пет има мудар запис: „У страха су велике очи“ — рече Миш пророк.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Кад га узех у руке, учини ми се да се миче. Сигурно неки зец или мачка! Она је довољно луда да човеку поклони тако нешто. - Да није можда јеж, Рашида? - осетих како ми се суши језик, али она рече да није, нека погодим.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Поглед бацим још једаред на Софију, добро је измерим, па јој речем: „Збогом драга“, а девојка се смерно поклони, и тихим гласом отпоздрави: „Збогом”. Канда ме муња поразила, тако ми је то „збогом“ кроз срце прошло.
— Имамо. — Да видим. — Сад ће о’де бити. Чамча ослови Кречара да донесе запечаћену боцу. Кречар поклони се и оде. Разговарају се донде. Пита га гроф како му иду послови, како одавно није био у Пољској.
— Молим, господар Полачек, учините ми ту љубав. — Ако господин Кирић хоће, онда ћемо и ми. Господар Софра поклони се. Приволео се. — А у колико сати? — Опет у седам. — А могу и женске доћи? — пита млади Полачек.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Ананија се први смилова на њега и, на запрепашћење свих осталих, поклони му овцу. „Украдох ти је, рече му, во имја оца и сина и светога духа, и враћам ти је.“ И не само то.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
). Тко ме види — да ми завиди, тко ме срете — да ми се поклони; тко ме чује — да ми се зачуди.“¹⁶ У Шапцу девојке носе траву „златноглав“ да се допадну момцима.
⁴⁰ Неке нероткиње у околини Шапца оду на гроб труднице и тамо гризући траву зову умрлу по имену, молећи је да им поклони своје бреме. Затим узму мало земље с тог гроба и носе га под појасом.
узме три пиљка и метне их под десни пазух, па приликом венчања, док иде с попом око стола, трипут се пред олтаром поклони и у себи каже: „Како ова три пиљка порода имала, тако и ја!
дете, па га онда три пута прекрсти, повуче мало за нос — да не остане шопав — опет цвркне устима и рече: „Боже ми те поклони!
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
Где у село дође да му се поклони вера, да му се као госту указују части, да му се с пута склони трн и камен, да се преда њ не да разбојнику ни
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
облак провинцијског звука кроз који се пробијао према црном пуловеру и шишкама на челу спуштеним све до трепавица, поклони његовом кретању неочекивану елеганцију – а час касније зарони у неки чудан мирис, који сигурно није потицао из његовог
дана који неће донети ништа ново, Бел Ами напусти своју логу с осећањем да га од данас па све до смрти очекују сами поклони пребогатог непознатог дародавца, који је најзад увидео да он заслужује више од осталих у овој рупи од вароши.
На Каленића пијаци купи канаринца са кавезом, па после, не знајући ни сам шта ће с птицом, поклони све скупа некој старој госпођи и побеже смејући се после ко зна колико времена, као дечак. Одлазио је у нове четврти.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Кнез прели унакрст бадњак, па сркну и даде чашу госту. Овај се сјети шта треба учинити, окуси, поклони се и предаде чашу приставу. Све је то брзо било готово, све се свршило журно.
“... Сви главари весело заграјаше, те се чуло: „А глај сокола! А дође!“ Игуман се поклони и затутњи као из бадња: — Помози бог. Благосиљај, владико свети. — Добро нам дошао, оче игумане — прихвати владика.
Прије тога, ја ћу се прошетати, а ти можеш прочитати списе! Јанко се поклони и отиде с ђаконом у дворану, гдје нађе три службена писма на талијанском језику.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ЖУТИЛОВ: Не говори српски. СМРДИЋ: Ја мислим да је то посао фрајле Милчике. (МИЛЧИКА се поклони.) ШЕРБУЛИЋ: А Фрајла Милчи, за ово заслужујете белобунгс-декрет.
) Устај, устај, Србине.... (При концу сваке строфе вичу остали.) Живио!... 4. НАНЧИКА, ПРЕЂАШЊИ НАНЧИКА (поклони се): Господа се веселе, како ми се види. ЛЕПРШИЋ.: Ево, госпођа Нанчика биће тако добра да нам начини српске кокарде.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Јова, како га је бог дао шаљива, поклони се жени и рече: — Имам част представити вам мога колегу ћурана! На које се колега поклони и утрапи домаћици тепсију,
На које се колега поклони и утрапи домаћици тепсију, а ова му отпоздрави, поклони се и рукова се с њим тако смерно и стидљиво, управо млитаво,
На које се колега поклони и утрапи домаћици тепсију, а ова му отпоздрави, поклони се и рукова се с њим тако смерно и стидљиво, управо млитаво, како то само наше домаћице умеју.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Певај, мила, па ми данак буди, Јако збогом, тело санка жуди. Ово реко па одру потеко: Помоз', Боже, па санка поклони — А Бог чуо па ми душу склони.
Веће Гојко окрочи коњица Што поклони њему Жеравица: „Збогом, збогом!“ веће га ободе, Већ кâ муња пут горице оде, Већ замаче још се види мало — Но сад
Ево тебе пребелога стада, Осамдесет има му комада, Узми, побро, на сајам га гони, Све распродај, ништа не поклони, За овчицу сваку без разлике Ишти до две пребеле цванцике, А кад десет за белце растуриш, Ваља једну у тор свој да
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Зар праху да се душа поклони у самртни, у час напокони, те да га дигне собом узгори да опроштају час не ускори? Ил' тајне те што покрива твој
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Царевић помисли: „Сад два живота да ми поклони а трећи имам, то је чудо велико“, па узме маштраву те му даде, а овај попије.
рода, поздрави га лином муширом и потом даде му своју љубазну и прекрасну кћер за жену а уз њу много дара и блага му поклони.
Роб на беломе лебу свету проговори: — Да зна цар Петар кошто не зна, те да мене из затвора овога пусти, и живот ми поклони, ја би њему његову кћер нашао и у двор довео. Пронесе се та робова хвала и дође до самога цара.
га збиљски запита: — Би ли ти могао доиста моју кћер у свету наћи и к мени довести, да ти се кривица опрости и живот поклони? Роб му одговори: — Би ти знао наћи и довести кћер овамо, само да ми се овога тешкога гвожђа опростити.
Кад дође крсно име, домаћин убије најбољега јунца, и од онога часа марва се стане штркљати. После тога домаћин му поклони петоро говеда, а он му захвали и пође даље.
Па је онда запита хоће ли бити његова жена, и да друкчије не може бити него тако. Ђевојка се поклони и рече: — Честити царе, како ти хоћеш нека буде, само молим да ми напишеш на карти својом руком, ако би се кадгођ на
Дошавши пред кадију, учини селам и поклони му се до црне земље, те поче говори: — Кадија праведни! Мене је тај и тај ханџија преварио.
Видјевши цар и саслушавши то све, опрости Бекри-Мују, и поклони му живот. Послије тога чудећи се цар како вино таку силу има, и гледајући како пијанице за њим гину, намисли да га
а овога загрле цар и царица као свога сина, па га уведу у ризницу те га преобуку и даду за њега своју једину кћер, и поклони му цар пола царства свога.
“, а она не спазећи се да јој је каблић млијека на глави, поклони му се по обичају, а каблић и млијеко пред њом на земљу. Упита је кнез Јово: — Шта то би, дјевојко! Шта уради, бона?
Кад дође до аге, поклони му се по обичају и у руку пољуби, а ага тек што га види ђе носи пар пилади рече: — Еј, валај, рајо, како си?
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ДОКТОР: Ако и нисте учени, ви сте код човека гди се можете помоћи. ШАЉИВАЦ (поклони се): О томе не сумњам. ДОКТОР: Шта сте ми имали казати? ШАЉИВАЦ: Ја ћу вам соопштити, али молим, да се даље не чује.
ШАЉИВАЦ: Фамилија ова, која није учена, но која, као што сам казао, науке љуби, закључила је да ову чашу поклони ономе који је најученији, разумева се, ко је доктор философије. ДОКТОР: И ја сам тај.
ШАЉИВАЦ: Зато; но да видите, под каквим условијем. Фамилија је закључила — и ово је што нико не зна — да чашу ономе поклони који је тако великог духа и ума, да је лако и с малим трудом мудрост постигао; али, да видите чуда, сваки који се за
Него кажите ми, какве су то друге болести које карантини предупређавају. ДОКТОР (поклони се): Ја сам само доктор философије. ПУТНИК (устане): Ја вам благодарим на вашем толковању.
Мало сам се задоцнио данас. ЉУБА: Ништа, данас и тако нећемо моћи учити. (Показује Станију.) Моја баба. МИЛАН (поклони се): Драго ми је. ЉУБА: Мајка, ово је мој инструктор. СТАНИЈА: А шта је он?
АДВОКАТ (поклони се): Благодарим, благодарим. Хе, хе! ко не би такој персони учинио ако је само могуће. Хм! Qуод еѕт пунцтум еѕѕентіале?
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
ЈЕЛИЦА: Нашу препоруку на господина барона, ми ћемо то за чест примити. МИТА (поклони се и отиде). МАРКО: Бога ти, Јелице, шта је то? ЈЕЛИЦА: Визита, татице.
(Куцање на врати.) Херајн! 5. АЛЕКСА, ПРЕЂАШЊИ АЛЕКСА (поклони се): Ја молим за извиненије што сам се тако непознат усудио мојим присуствијем досађивати вам.
АЛЕКСА: То само онај може чувствовати који га разуме. ЈЕЛИЦА: Ви дакле морате бити особити гени. АЛЕКСА (поклони се): Ово је за мене комплимент, господична; но ја искрено исповједам да је највише моје воспитаније к тому
ЈЕЛИЦА: Ја би се усудила с једним писмом вас бешверовати за мој гујтар. АЛЕКСА (поклони се): То ја за велико шчастије примам.
АЛЕКСА: Потом немој заборавити што сам ти казао. МИТА: Ја ћу све по заповести извршити. (Поклони се и отиде.) АЛЕКСА: Добар младић. Он је мој бединтер, но ја га тако радо имам као да ми је од фамилије.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Журиш се, тата? Шта ли нам носи гвоздени коњиц твој? — Погледај, синко, поклони сами! Возим невиђен број! Рудари шаљу из црног окна поклон за снежне дане.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
(Софија иступи напред и поклони се) ЈЕЛИСАВЕТА: Поштеног, а подло превареног Карла, игра чувени Ромео, Хамлет, Пера Сегединац, и носилац многих
(Филип иступи напред и поклони се) ЈЕЛИСАВЕТА: Улогу подлог Карловог брата Франца играће вођа наше трупе, прослављени Василије Шòпаловић!
(Василије иступи напред и поклони се) ФИЛИП: У улози старог грофа, несрећног оца Францовог и Карловог, појављује се, овога пута изузетно у мушкој
(Јелисавета се поклони.) ВАСИЛИЈЕ: Због полицијског часа, представа почиње нешто раније него што је уобичајено! Вечерас у шест, у кафани
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
) Гле, хартија!... (разгледа је)... од некаквог пакета ваљда, у који су били умотани поклони за Материце... А ово је мој поклон... Дед да увијем у њу ноге па ми неће зепсти...
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Даровит кочијаш!“ — одговорио је пандур). Дакле, уђе човек с наочарима на носу, поклони се дубоко, — што и ја, разуме се, урадим, — и представи се као виши чиновник из министарства за спољне односе земаљске.
— Ви сте странац? — Странац. Он ме погледа с решпектом, понизно се поклони до земље, и таман да отпочне говорити, а ја га прекидох речима: — Молим вас, господине, реците ми како се зове ова
Момак се, чим чу реч „странац“, учтиво поклони и уђе у министров кабинет. Наједаред се отворише двокрилна врата и на њих се појави дежмекаст, пуначак, омален човек,
Наједаред се отворише двокрилна врата и на њих се појави дежмекаст, пуначак, омален човек, поклони се с осмехом и доста глупо, и позва ме лично унутра.
” Оваквих вести биле су препуне новине. Свуда су по земљи спремани лекару скупоцени поклони и путем телеграма исказивала захвалност овоме срећном лекару.
— скрену господин министар свој започети говор и зазвони у звонце за момка. Момак уђе и поклони се, а звекнуше му ордени на грудима.
— Ето, господине министре, справа за мерење топлоте показује осамнаест! — рече момак учтиво и поклони се. — Онда добро — рећи ће министар, задовољан одговором. — Можете сад ићи, ако је по вољи.
— Онда добро — рећи ће министар, задовољан одговором. — Можете сад ићи, ако је по вољи. Момак се опет дубоко поклони и изиђе. — Баш ми та проклета температура, верујте, задаје много бриге; а температура је за војску главна ствар.
Механџија изиђе и поклони се до земље, а онај човек у шареном оделу уђе у механу и седе за нарочито украшен сто. Онај у грађанском оделу остаде
Онај у грађанском оделу остаде пред механом чекајући. Механџија се и пред њим дубоко поклони. — Шта ово значи? — упитам механџију збуњено.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Ово је господин Николић, професор из XИX века, савременик нашег преузвишеног. Господин Милка поклони се грациозно и рече: Драго ми је особито. Ако је по вољи, извол’те. Нисам још све наместила, али ћете ви опростити.
Она леже у постељу и болова осам недеља, но опет је Бог не заборави, јер јој после поклони здравље и здрав разум. Чим се је предигла, прво што јој је било, рекла је мајци да је трпљењу њеном већ крај; више јој
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Кад је декламација свршена, ћата се поклони и ћир Ђорђе опомене госте да иду, а Зацу да очима знак да чини своју дужност.
! А ете дође си однекуд, па га не знаеш ни ко је ни што је, један такав из Јевропа со пућет, па ха пред домаћина се поклони, па збори: »Ели може, газда Ђорђе, да играм сас вашу домаћицу; да гу малко за кеф обрнем по јевропејски?
Свет пије, пева, весели се! Свршише игру. Ћата се елегантно понаша. Доведе Љубицу до ћир-Ђорђева стола, па се фино поклони; загребе у клањању десном ногом као највештији »тенцер« код господина Благоја у салону играња.
Чим дође у касарну, а он ћебе на раме, па право у апсу! Оданде пита само то колико дана има да одлежи. Кад се Мића поклони пред Љубицом, ова погледа у ћир-Ђорђа, а тај поглед је значио: могу ли?
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ока ни свједока, ни да каже како им је било, те под сабљу своју не метнусмо који ни се не кће покрстити; који ли се поклони Божићу, прекрсти се крстом христјанскијем, узесмо га за својега брата.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Нису по- | магали ни његови све љубазнији поздрави и обилатији поклони. И када једне вечери изненада гласник дође и у поверењу саопшти јој да му се надају, очекују га, јер ће он ноћас или
Чочеци скидоше чампаре, па и они пристојно стадоше. Ашчика брзо тада приђе Тодори, поклони јој се. — Срећно, бабо! И предаде јој сито, пуно шећера, леблебија и осталих шећерлема, које ће она уз игру другом
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
То је била пријемна соба Господарева. Ђакон скиде капу па стаде иза Владике. Владика се поклони и прекрсти три пута, па оста неколико тренутака молећи се шапатом.
Затијем се прекрсти и поклони, па пољуби јеванђеље и крст, што између двије запаљене свијеће бјеху наперени на вијенцу.
Ђакон се одвоји, па им оде у сусрет. Владика се устави. Жена се дубоко поклони три пута, кад угледа Владику, а онај човјек, скинувши капу, цјелива се с ђаконом, па с осмјехом на устима и гледајући
“ Човјек хитро сјаха и рече нешто странијем језиком ономе другоме. Онај се поклони сердару, не рекавши ништа, па сиђе с коња и он. „Држте, поведите коње!“ рече сердар својијема.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— У добру се не понеси, а у злу се не покуди. — Злу се уклони, добру се поклони. — Тешко је добро видети, а ласно га је познати. — Не би било добро, да је увек добро.
Архимандрит не познавши свога ждрепца, зафали човеку, почасти га лепо и поклони му талир. Пошто човек отиде, онда се тек позна да је ждребац манастирски, и да је поштени крадљивац преварио
Сад улазе три цара источна један за другим, свак са својим даром: Гашпар се поклони — и принесе Исусу на дар злато; тако и Валтазар — и принесе ливан (уље); тако и Мелхиор — и принесе измирну.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
а овога загрле цар и царица, као свога сина, па га уведу у ризницу, те га преобуку и даду за њега своју једину кћер, и поклони му цар пола царства свога!
На походу оданде поклони јој сунчева мајка златну преслицу са златном кудељом и са златним вретеном. Кад она отиде к месецу, нађе месечеву
” Кад она оданде пође, поклони јој месечева мајка златну квочку с пилићима. По томе она дође к ветровој мајци, те јој приповеди све како је страдала,
” И тако уђу унутра у једну собу, а у другој весеље. Кад уђу у собу и наместе се, поклони им се мати његова као господи, а они јој реку: „Благо теби кад имаш два весеља у један пут!
Кад дође крсно име, домаћин убије најбољега јунца, и од онога часа марва се стане штркљати. После тога домаћин му поклони петоро говеда, а он му захвали и пође даље.
” Чоек му се поклони, захвали и у руку га пољуби па оде дома и покаја се и као прави Хришћанин до дубоке старости живље. И Бог с нама! 21.
” Он се поклони цару и рече: „Евалај цару и тасте мој! кад је тако, она је моја. Она има златну звијезду на десноме кољену.
” Па је онда запита хоће ли бити његова жена, и да друкчије не може бити него тако. Ђевојка се поклони и рече: „Честити царе!
Теке виђе, поклони јој се, а она устаде на ноге и упита га: „Откуда си незнани јуначе?” А он муч'! Она га опет запита: „Који си?
загрле цар и царица као свога сина, па га уведу у ризницу, те га прео- | буку и даду за њега своју једину кћер, и поклони му цар пола царства свога.
„Дај ми и другу маштраву воде, па ћу ти поклонити и други живот.“ Царевић помисли: „Сад два живота да ми поклони, а трећи имам, то је чудо велико,“ па узме маштраву те му даде; а овај попије.
Слуге уљезу к цару и кажу му, да један старац жели к њему уљести. Цар допусти, и старац уљезавши поклони му се и пољуби му руку и метне му карту на кољено.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Ако ли се не покаје и затим по други пут не устане, нека се поклони шездесет пута. Ако ли и тако, не покоравајући се, остане и затим павши у очајање и по трећи пут не дође у цркву, нека
Ако ли и тако, не покоравајући се, остане и затим павши у очајање и по трећи пут не дође у цркву, нека се поклони сто пута. Ако ли се још не покорава и саблазан другој братији чини, да се изагна од игумана и све братије.
прву катизму, затим Алилуја три пута, затим „Свети Боже“, „Пресвета Тројице“, „Оче наш“, и, изговарајући Трисвето поклони се 9 пута. Затим покајна два, онда молитва која је на реду, затим „Господе помилуј“ 40 пута, ако ли је пост 50 пута.
Затим покајна два, онда молитва која је на реду, затим „Господе помилуј“ 40 пута, ако ли је пост 50 пута. И поклони се три пута говорећи „Приђите, поклонимо се“ три пута, затим другу катизму. Тако пој колико ти је могуће.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
ЈОВЧА (кад их смотри, палећи цигару показује им да приђу и седну). МИТА (поклони се, седне ближе). АНЂА (оборена погледа, спусти се подаље). ЈОВЧА (Анђи): А шта ти? Како твоји? Где си ти?
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Ови при језуитам слушаше философију и кад год не би имао свога дела, всегда би заједно били. Он ми поклони своју граматику (читати сам могао латински) и зада ми прву милу лекцију „хаец муса”.
Он знам да има, и радо у зајам даје откуд зна да ће му се вратити. Једно ме плашаше, бојим се да ми и[х] не поклони, а од онакова љубезна човека поклон одрећи се примити, то је невозможно. Невоља је јача од стида!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
ов...? — И опет му зијехање прекиде ријеч, али сви разумјеше, шта пита, јер је гледао Бакоњу. Осињача брзо устаде, поклони се, стави руке за појас, па рече: — Душе ми, вра-Брне, право да ти кажем, мало је бескаран, мало је своје главе, мало
— Јето јест... Ајд’ учини своју дужност! Бакоња пољуби редом седам руку, поклони се седам пута, пак се врати на пређашње мјесто обрћући капицу међу прстима. — А колико му је година, Брне? — Дванајс.
„Штиоц“ настави: „Блажени же слишав то от ангела, паде ниц на земју, и поклони се, и глагола...“ У томе се Бакоња поврати, блијед као крпа, и предаде убрус. Фратри га сви погледаше.
Бакоња, потресен, прекрсти се и поклони према сунцу, па се хитрим кораком врну натраг, мислећи о лијепим црквеним службама уз пост, замишљајући сама себе кад
бјеше свега два-три пута, Бујасовом бријачицом, ошурио „маовину“ с лица; али откад му букну честа длака, стриц му поклони бритву, а откад му Јелка рече да јој се прсти јеже кад га помилује, Бакоња се поче бријати свакога другога јутра.
Балеган је плакао и расторокао се у бескрајност. Бутре је једнако око њега скакутао и љубио му руке. Стриц поклони Бакоњи стотину талијера. Он дарива млађе, па се крену с оцем у Зврљево, гдје је одслужио прву мису.
Пировање је трајало три пуна дана и свршило се тијем да су се Кркотићи и Рорићи потукли. Бакоња поклони оцу и матери половину од онога што му претече пак, се врати у манастир.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Да му је да се вине у небо, да полети за облацима, за птицама! Талас се осмехну и поклони коралној грани мислећи да је цвет, затим намигну браћи таласима, па с поштовањем поздрави сунце: — Добар дан, Златна
Дубоко у мулу чешљао је зелене бркове. Угледавши га, мали шаран се престрашено поклони, и рече: — Ти си најстарији, морао би знати како да помогнемо реци? — Хм, хм! — промрмља сом кроз бркове.
риба се упути пећини на дну мора, где се ни усред бела дана не види прст пред носом, нађе корњачу Камена леђа, и поклони јој се: — Дошла сам до тебе, мајко!
— Опколите воћњак, војници! Стари цар једва још дише. Неко мора владати царством! — Царев изасланик поклони се пред принцем, али овај поче да узмиче. — Поздравите ми оца и мајку! — рече. — И реците им да се не враћам.
Пожели нешто за јело! Из тањира замириса печење, а дечак се дубоко поклони мајци. — Опрости што ћу отићи! — шапну. — Много је дрвећа у чијим стаблима чаме заробљени патуљци, птице и цвеће!
— шапну. — Много је дрвећа у чијим стаблима чаме заробљени патуљци, птице и цвеће! — дечак се још једном с поштовањем поклони мајци, узе свој резбарски нож и пође низ планину.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
У њиховом сусрету она му, уздржано, климне главом а Змај јој се, уздржано, поклони. И мимоиђу се. Упркос својој жељи, песник се не осећа близак Кнегињи, иако се доба у којима су живели додирују.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Но ипак не беше самац. Погружен у болу своме, Он звучној поклони лири све звуке младости вреле; Он је прстима својим, из њених сребрних жица, Извио чаробну песму у славу невине Хеле...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Вечни богови нека вам буду вазда у помоћи!“ Рекавши то, Хипократес се поклони дубоко пред абдерићанском господом и оде својим путем.
Корачајући, он се клатио, повлачећи за собом леву ногу, краћу од десне. Кад стиже на своје место поклони се пред краљевском породицом.
Аристархос ћуташе неко време, па се онда дубоко поклони пред својим владарем, и рече: „Хвала ти, краљу, на твојој заштити и бризи!
Чим начу име младог човека, он му приђе, поклони се церемонијално пред њим и рече: „Врло сам срећан, учени Архимеде, што те овде затекох!
И ја сам из Ломбардије и жељан да упознам свог великог земљака. Опростите ми, молим вас, моју насртљивост!“ Он се поклони преда мном учтиво и пријатељски. „Указујете ми особиту част својом посетом и причињавате ми велику радост.
“ „Господин беше толико предострожан, да се и за тебе побрине“, рече му син. Благодарећи, поклони се Герике преда мном, али кад му гостионичар донесе дивно печење, погледа ме таквим погледом као да сам му спасао
Он беше исповедник изборног кнеза, па му овај поклони целу збирку мојих справа. Са њом се добро упознао, па ће, како ми је ових дана писао, о мојим опитима известити научни
Кад он, напослетку, извуче, оклевајући из свог џепа мали омот, погледа га она радосно: „Аха, то су веренички поклони!“ Он размота омот. „Шта ти је то?“ запита она зачуђено.
Кад млађи посетилац разабра да се овај старији зове Њутн, скочи као опарен са свог седишта, приступи чичици, поклони се учтиво пред њим и рече: „Дозволите да вам се представим.
Добро дошли, драги мој!“ Пембертон се поклони пред њим са искреним поштовањем. Њутн му пружи руку. „Изволите и ви сести“, рече му он.
Кад пође, Адолф се поклони преда мном до земље. „Неописано сам“, настави Кивије „благодаран кнезу на његовој неизмерној доброти; испуњава ме
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И зато што човек који је био робијаш није могао остати го голцат, побринуше се у самом заводу. Надзорник-апсанџија поклони му први свој сасвим поабани, иза рата враћени војнички шињел који је, угужван и већ искаишан, са другим крпама чувао
Смерно и кротко св. Петар поклони се тада Господу, обећавши да ће тачно испунити ову Његову жељу, па се брзо спреми и наврат-нанос сиђе на Земљу.
Седео је тако Господ са св. Петром и са њим ћаскао о свачему, па ће тек наједанпут рећи: — Ама, Перо! А св. Петар поклони се и одговори: — Молим, Господе! — Ама, бога ти, упитао бих те нешто. — Да чујем, Господе! — Ево — настави Господ.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Неко се сјети да им поклони одбачену жељезну пећ, неко протруо мадрац дугогодишњег болесника. Људи су се великодушно ослобађали предмета везаних
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
На походу оданде поклони јој сунчева мајка златну преслицу са златном кудељом и са златним вретеном. Кад она отиде к месецу, нађе месечеву
Кад она оданде пође, поклони јој месечева мајка златну квочку с пилићима. По томе она дође к ветровој мајци, те јој приповеди све како је страдала,
Царевић помисли: „Сад два живота да ми поклони, а трећи имам, то је чудо велико!“ па узме маштраву те му даде, а овај попије.
Слуга оде, утргну је и донесе му је. Он с јабуком у џеп, поклони се и оде, узјаха на свог коња па бјеж̓ даље. Цар милује коња, пипај га, љуби, пита га њешто њемачки, а он му маше
рода, поздрави га лином муширом и потом даде му своју љубазну и прекрасну кћер за жену, а уз њу много дара и блага му поклони.
а овога загрле цар и царица као свога сина, па га уведу у ризницу те га преобуку, и даду за њега своју једину кћер, и поклони му цар пола царства свога.
Кад дође крсно име, домаћин убије најбољега јунца, и од онога часа марва се стане штркљати. После тога домаћин му поклони петоро говеда, а он му захвали и пође даље.
више вриједи оно мало у дервиша огледало него све двадесет и четири товара пара, па рекох дервишу да ми и оно огледало поклони. Он ми одговори да ће ми га дати, само, ако га узмем, да ћу се кајати.
Теке виђе, поклони јој се, а она устаде на ноге и упита га: — Откуда си, незнани јуначе? А он муч̓! Она га опет запита: „Који си?
Па је онда запита хоће ли бити његова жена, и да друкчије не може бити него тако. Ђевојка се поклони и рече: — Честити царе, како ти хоћеш нека буде, само молим да ми напишеш на карти својом руком, ако би се кадгођ на
Видјевши цар и саслушавши то све, опрости Бекри-Мују, и поклони му живот. Послије тога, чудећи се цар како вино таку силу има, и гледајући како пијанице за њим гину, намисли да га
није ласно хајдука надвладати, него од страха, кад га који мирни и поштени, овако као ја, срете на путу, овако му се поклони и скине капу — као ја теби, ефендија.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
најпознатијих људи ове земље, а резултат свега тога била је одлука повереника Карнеџијеве корпорације из Њујорка, да поклони Савету суму од пет милиона долара.
Ћипико, Иво - Приповетке
Између првих приступи Жижица и скрушено се поклони, попостане часом, па гледа у кип. У полусјени чини му се да је свечево лице млађе и умиљатије, и жао му је што одсле
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
] И поклони ми Њега, Сунце, и с Њиме завист и стид“). Синовљев однос сасвим је антитетичан: он би да се поистовети са сунцем („Сунц
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
(Узима мало ружичасто писмо и мирише га, те јој се задовољство изражава на лицу.) Хвала! МОМАК (поклони се и одлази). XВИИ ЖИВКА, затим СВИ УКУЋАНИ ЖИВКА (најпре се слатко и детињасто смеје, отвори писмо, седа у фотељу
ЧЕДА (поклони се званично на вратима и оде). ЖИВКА (падне уморна и узбуђена у наслоњачу, па кад се мало поврати, скочи и оде левим
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Старац по обичају помаче мало капу с чела у знак да је скинуо, па се смерно и дубоко поклони: — Помози Бог, господине!
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
“ Уметник је саслушао речи, Поклони се краљу господару, У духу му већ се нешто рађа — Нови пламен на старом олтару.
“ Старац риби поклони се: „Рибо-госпођо, Не даде ми бака мира, прости досаду! Ето видиш, њојзи треба ново корито, — Оно старо јуче нам се
Старац гледи из далека па се поклони: „Помози Вам Бог небески, госпо бољарко! Сад се ваљда жеље ваше већ умириле.“ — Али жена, ал’ бољарка кâ да не
Било срце лепоте девојке, — Одох к њојзи молит’ да ме прими, Слушкиња се за час тили врати, Поклони се и одговори ми: „Молим лепо, срце ћемо данас Ставит’ овде на ово сиџаде.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
САРА: Аа, ништа, ништа, доста су воспитани, јошт су млади; прекрасно, прекрасно, то ми је драго. (Поклони се.) Јуче сам била код госпоје Мирковичке на ручку, то је штогод прекрасно, од свега доста, али сарму што је имала,
ФЕМА: (поклони се): Коми фо! САРА: (Ружичићу): Госпоја од Мирич, за коју сам вам казивала да је врло нобл, особито што се јела тиче;
Самосендер паметно владајдер. Шпректе писли француз, мамзел, шпректе писли француз. (Ружичићу.) Коми фо! РУЖИЧИЋ (поклони се). ПОЗОРИЈЕ 5.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Изнеси благо из лажних остава, Из измишљеног пакла лековит јед руде. Поклони своју биљну мудрост дану. Отвори пут у речи, у ризницу гоље. Око заходи са сунцем, не срце.
Петровић, Растко - АФРИКА
Кад је човек отац и муж, чак и кад је најобљубљенији, он треба да буде захвалан за сваку нежност коју му кућа поклони. Мати и деца су једно јединство, отац је само вечита чежња да се споји са њима.
Безброј пута ми је рекао да у ствари презире црне; требало је да међ њима нађе једног наказног дерана па да му поклони сва своја осећања. Одео гајена најчуднији начин. Требало је бити искасапљен као Н.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
“ ГЛАВАШ (смеје се): „Прими од њега!“... То тако звони Кô да сам неком ја поручио: Да брже дође, скупи поклони У Главаша га давно чекају! Јесте, чекају!... Па нека дође!... ХАСАН: Немој претити!
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ ЂУЛИЋИ РАЗГОВОР СА СРЦЕМ Какви тебе, срце, Тајни јади ломе, Те ме често молиш: Поклони ме коме! Та у мојим грудма Пакост те не слама, У вину те купам, Лежиш на песмама.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— дотрча „Ђеврек“, дохвати магарца за једну предњу и задњу ногу, обори га и из места прескочи. Онда се поклони, бацајући масним рукама пољупце. — Господа!
Зовем га „Гроф“. Чуо женски глас, па изишао. Мој ти се „Гроф“ поклони пред Енглескињом, скиде шлем, пољуби је у руку и поче: кви, гуа, кве, о јес... кингири мингири.
До кревета је тоалетни сточић, са великим бројем укусно израђених стакала од разноврсних мириса. Сигурно су поклони — размишљао сам. Једна бомбонијера и стона лампа са плавим штитом. А на средини собе округао сто и две фотеље.
— запита Арлета. Тома скочи и стаде поред мене. Показујући широким покретом руке на себе и мене, он се поклони пред Арлетом. — Изволте! — Браво! — тапшала је Полета.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
И баш стога она није анахронизам: у овој Антологији диже се читаво једно столеће српских песника да се поклони првом радосном победнику тако дуго невеселе српске песме.
Слети, растри тавна сврху мене крила; Дај ми покој, снит од драге ми поклони: Сновиђења теб’ у руку слатка јесу. Тек у сну ми љуба наклоњена била. Сне!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
које душмани не разумију, а народ разумије, да се исплачем и изјадикујем над црним удесом свога Народа и 3емље своје. Поклони ми ријечи, Господе, крупне и замашне кô брда хималајска, силне и моћне кô небески громови, оштре и језиве кô свјетлице
“ — Да теби, Гавро, није почем тешко? — пита га Симеун, па на сваком ћошку застану. Брадара се кукавни поклони, а он га дрмне штуцом међу плећи. — Е, не мереш, брате, друкчије. Ово је јерусалимско вјенчавање.
Кад уђеш у наш мали, сељачки суд, викни: Добар дан, главати господини! А кад уђеш у велики, округли суд, дубоко се поклони...“ „Нијесам ја, жено, млада, па да се поклањам. Шта је теби? Да ти нећеш прећерати с том твојом науком!
“ — велим јој ја. „Шути, сунце те небеско спржило, кад ништа не знаш! Слушај: кад уђеш у округли суд, дубоко се поклони и одма', с врата, 'нако из дубљине подвикни: Добар дан, велевлажни господини!
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Тихим ходом прође кроз дворану стару, Поклони се трипут светоме олтару, Па ишчезне опет у поноћном мраку... Тако царе Лазо доходи Горњаку. 7 Подгорцу 1857.
Ћипико, Иво - Пауци
Животом му заструји силан осјећај саучешћа и туге прама снази и младости, и добар дио ноћи поклони његовој успомени. Није прошло дуго времена и Иво буде наименован судским вјежбеником, код ц. к.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
“ 1887. ПЛАЧ АФРОДИТЕ НАД АДОНИДОМ О звезде на висини. Чујете л' моју тугу? Ја плачем у тишини... О Ехо, по даљини, Поклони гласак другу, Што блед и мртав лежи У суморној долини. Кô кедар оборени, Кô цветак миришљави, Он ћути... Тешко мени!
Ви звезде на висини, Видите л' моју тугу? Ја плачем у тишини... О, Ехо, по даљини, Поклони гласак другу, Што блед и мртав лежи У суморној долини... 1888.
Но ипак не беше самац. Погружен у болу своме, Он звучној поклони лири све звуке младости вреле. Он је прстима својим из њених сребрних жица Извио чаробну песму у славу невине Хеле И
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Све су то били поклони које сам наменио својим пријатељима, међу које убрајам и самога себе. И гомила сваковрсног дувана, попуњавала је овај
“ Овај разговор слушао је један задригао плавокоси младић, па се и он умеша. Поклони се са удешеном грацијом, па онда поче тосканским диалектом, својим дубоким, но веселим гласом: „Имате право, велеучени!
Цар му поклони дворац Бенатек и даде му две хиљаде дуката за уређење звездаре. Тихо седи, дубоко замишљен. Изненадно, као из сна
Ђаци се дигоше са својих седишта и поздравише га, како је то био обичај и ред, бурним аплаузом. Он се поклони и рече: „Поздрављам Вас, господо моја, добродошлицом, има бесконачно много недељивих бројева, јер ако је, на пример, и
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
) Толико се гос-Тоши осладило читање, да је поручио читаву једну малу системску библиотеку. А кад прочита неку књигу, поклони је читаоници српске општине.
Апотекар је заборавио да се поклони. Фармацајт се прибра, и рече гласно шефу: — Ко зна, можда ће казати латинско име лека.
— И поносан што ће дочекати муштерију која говори латински, искочи пред тезгу и поклони се дубоко. Енглескиња тад, мало чудно изговарајући, али сасвим разумљивим немачким језиком запита да ли имају неки не
Кад учитељ уђе у разред, сви устају, а Кода се још и дубоко поклони. Другови мушкарчићи — школа је била мештовита — претстављали су како се Кода клања, трепће очима, „мрда носом”.
и хумка у грчкој парцели се слегне, и покрије каменом плочом с грчким натписом — унук да прода кућу, покућство да поклони Анки, гробаревој кћери, која је имала ванбрачног сина од некада млађега старог Диогена, а он, унук: кошуље, одело,
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Најпосле себе оном поклони у којега је фарба од капута њојзи најповољнија. — Проча чуда што аљине праве наћи ћете код нашег Рабенера.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
У противном, цењкати се са продавцем толико док му се не досади, да најзад поклони. У крајњем случају, платити. Али у овом планинском месту, где кромпири расту у вртачама, а кукурузни хлеб се сматра
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Као вучица ти ми уми језиком вид И мрачну пругу беса низ дивљу ову кичму И поклони ми Њега, Сунце, и с Њиме завист и стид Година толико већ је да спремам дивљу сич му: Поклони Сунце, чија прљи ме
низ дивљу ову кичму И поклони ми Њега, Сунце, и с Њиме завист и стид Година толико већ је да спремам дивљу сич му: Поклони Сунце, чија прљи ме врела сачма Залуд ме млеко твоје блажи и враћа моћ Осећам да се буди оно што тако давно зачма У
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Била је то она једна, последња кап: стид и гнев зали образе Крилатог Белка. Он се поклони мајци и рече да одлази: хоће ли с њим — он више не може остати у племену!
Цар Царевине с леве стране планина од бљеска је морао да затвори очи. Као златна киша пљуштали су поклони. Цар је благонаклоно климао главом.
Иза замршених, густих пузавица вребало је тигрово жуто око. — Буди краљица џунгле! — рече тигар и поклони се пред принцезом. — Моје царство је одавде до океана, а дечак има само једну собу...
— Климну орао главом, строго крилима клепну, а Варалица му се до земље поклони и рече. — И на овоме ти хвала. Твоје је да чуваш стражу. Моје је да заиграм страшну игру...
Зато се насмеши сликару, добростивије него икада, и рече: — Насликај ме! — Не могу, ваша светлости! — сликар се поклони својој Царици. — Дар који ми је дат при рођењу — условљен је: ја смем да сликам само облаке, цвеће и птице.
— сликар се још једном, ћутећи, поклони, а Царица се дубоко замисли. Све је испало сложеније него што је претпостављала, а сликар је дрзак и, примера ради,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Насула је рујна вина у „молитвену чашу“, пружила је Богдану и заискала: „Поклони ми коња и сокола“. Богдан није могао то да јој одбије. Тако је задобила победу над Богданом и над Дмитром.
куповао у бијелу Варадину граду од ђевојке младе кујунџинке, за њу дао товар и по блага; наслужи је црвенијем вином, поклони је стару Југ-Богдану.
“ Кад то зачу вјеран слуга Лазо, он отрча на танану кулу, те донесе ону чашу златну, наслужи је црвенијем вином, поклони је стару Југ-Богдану.
Бошко Југовићу: „Иди, сестро, на бијелу кулу; а ја ти се не бих повратио, ни из руке крсташ барјак дао, да ми царе поклони Крушевац; да ми рече дружина остала: гле страшивца Бошка Југовића!
царе од Стамбола, код мора сам кулу начинио, по њојзи ми нитко шетат нема, а јоште се оженио нисам: поклони ми шћерцу за љубовцу; ако л' ми је поклонити нећеш, а ти хајде на мејдан јуначки!“ Дође књига цару честитоме.
Како дође на језеро млада, поклони се зелену језеру, пак језеру стаде бесједити: „Божје помоћ, зелено језеро! Божја помоћ, моја кућо вјечна!
Кад се један другом прикучише, рече Марко Муси Кесеџији: „Дели-Муса, уклон’ ми се с пута, ил’ с’ уклони, ил’ ми се поклони!
Но ти с̓ молим, драги господару, поклони ми двије војеводе: Бијелића и Златокосића, те их пусти са дна из тавнице“. Ал̓ му вели Смедеревац Ђурђе: „Слуго моја,
“ А припаде Облак Радосаве молити се госпођи Јерини: „О госпођо, Ђурђева Јерино, поклони ми двије војеводе, та немој их младе погубити!“ Ал̓ говори госпођа Јерина: „Нос̓ те ђаво, Облачићу Раде!
На част теби и чаша и вино, поклони ми коња и сокола“. Богдану се на то ражалило, поклони јој коња и сокола. Дмитар лови цијел дан по гори, и не може
На част теби и чаша и вино, поклони ми коња и сокола“. Богдану се на то ражалило, поклони јој коња и сокола. Дмитар лови цијел дан по гори, и не може ништа уловити.
А кад виђе оборкнез Алекса да ће Турци оба погубити, тад он рече Фочић-Мемед-аги: „Господару, Фочић-Мемед-ага, поклони ми живот на мејдану, ево теби шесет кеса блага!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ти же, благују част избрал јеси; чати книги и питај се словеси духовними. Слишав же сија брат, поклони се старцу до земље и паки глагола јему старац: — Свакоме чловеку полза јест с посла злопатљива.
Покори му се таки смочина. Поклони му се с главом и оде од куће му. Ето ти, прошавши неким временом, диже се на страну даљњу тај трговац Тоас ити у своју
Оде, и змија га испрати путем спрам првога села. Поклони му се по ногу, поглади га с губицом, врну се натраг у брда. Он си с миром оде својим путем.
потребу и ради марве своје, пак како пророк знадијаше да ће допосле она земља његова порода израиљскога бити, те га поклони своме сину, прекрасноме Јосифу.
И на то он ражали се и таки узе од сандука кључ, те извади кесу с дукати и одброји јој то пет стотин дуката, те даде и поклони јој то да искупи од дуга из тамнице свога мужа.
И тако му се било случило те се и царица онде згоди у ту потребу његову, те му поклони и дарива диреке мраморне и со тим докона већ лепо и сврши цркву а и царици за њену потребу доста би онде што јој
код краља неки му удворица виловник делијчина зла и убојица, Вук, ни Мађар ни Србљин, опора, сурова људина, те њему поклони краљ ону деспотину и он како онамо дође, та Максима и прогна одонуд. Инди, што да чини преподобни Максим?
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Тек се дигне до паше. Јаве га, а паша га одмах пусти к себи. Чорбаџи-Замфир уђе, поклони се паши, паша му да знак да седне. Доносе кафе и чибуке, пију и срчу.
Умотана у бундицу, са повезаним челом и омотаним вратом, бледа и малаксала, изађе; осмехну се болно, поклони и пољуби тетка Таску у руку, па се спусти и седе на миндерлук и гледаше уморно и тужно доле устрану.
Усхићен тиме, стари Замфир поклони им једну од својих кућа, најлепшу после оне у којој је становао. Журно се спрема у обема кућама.