Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Само на протокол пази... Кажи им да улазе... Пандур изиђе, а уђоше Планинчани са везаним Милисавом; поклонише се пред капетаном, лепо се поздравише, па онда стадоше сви дупке, чекајући да капетан почне разговор.
Теодосије - ЖИТИЈА
Нашавши га, обрадоваше се радошћу неисказаном. И ушавши сви у цркву светог Пантелејмона поклонише се, и грлећи га љубазно га са сузама целиваху, тако да су од радости заборавили толику удаљеност места и толиких дана
и сви се благородни поклонише, и од Бога живот му молећи рекоше: — Многолетно да буде, и биће! А када су изишли из цркве, ПОШТО су постављене
у Меси, то јест у средиште Свете Горе, у место звано Кареја, ушавши у цркву пречисте и свенепорочне Богоматере, поклонише се и многим сузама како треба целиваше ову, проту и свима који су ту били дадоше целовање у Господу, и од свију
Када су улазили у манастир, били су од свију лепо предусретани, и ушавши у цркву достојно се поклонише, и целиваху гроб светог Атанасија, а игуману и свима дадоше целовање у Господу.
А сви чувши да је његова реч блага и са осећањем за њих, узбудивши се поклонише му се с радошћу и говораху: — Од Бога послана те к нама и казивача Божјих речи, у свему послушајмо!
А благородни и цео народ поклонише се и молише му дуг век од Бога, говорећи: — Нека буде! Нека буде! Када су изишли из цркве, седоше сви за трпезу.
у њима раздели, а преподобни прот и часни игумани и сви богобојазни људи љубазно га примише, као изданак Свете Горе, и поклонише му се. А многи из пустиње, које је раније, Богом упућен, хранио, долажаху да га виде и да их он благослови.
Дођоше у град светоме, приказујући се као људи мира, и поклонише се и испричаше све што се догодило с њима, и говораху: — Колики труд поднесосмо у морским валима тебе вребајући!
мора и ветрова речју светога, ужаснуше се од чуда и слављаху Бога, који такву власт даде људима, и припавши ка светоме поклонише се, називајући га Божјим човеком и угодником његовим, јер молитвама његовим избегоше од водопокривена гроба, морске
да ће тешко када примити од цара, а сада изненада чуше да им се ово дарује, од неисказане радости падоше на земљу, поклонише се цару, и оправдано, јер се обогатише светим више него многим богатством царских ризница.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Код куће их дочека вредна домаћица, која се сва зајапурила крај ватре, а они јој се поклонише. Јова, како га је бог дао шаљива, поклони се жени и рече: — Имам част представити вам мога колегу ћурана!
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
” Поклонише се старци у повлад, у један клим, у један брадоглад. Ал' има један међу њима млад, Аскалон му је очевина град, на глави
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Отидоше она десеторица, поклонише се смерно пред мудрим странцем, и један од њих узе говорити о неплодном земљишту њихова краја, о сушним годинама, о
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
светлост небеских кандила кад се запалише стара бурад од зеитина и гаса, и старе мешине од катрана, коју свесни Срби поклонише на жртвеник слободе! Шта је све то! Перо није у стању описати то; требало је бити тамо па видети ту лепоту.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Крст засија кâ на гори сунце, и сав народ на ноге устаде, часноме се крсту поклонише. У томе се разбудих од страха. ВУК МИЋУНОВИЋ Срећан био, дивно ли си снио!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Дође да сада ,као свака | мати, која дочека ово весеље, мора прва оро да поведе. Напослетку и свирачи уђоше. Поклонише се пред Тодором и збише се и стадоше до зида уз капију. Чочеци скидоше чампаре, па и они пристојно стадоше.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
„Стога и Бог преузнесе га и дарова му име које је више од сваког имена“, (Флб. 2, 9) имену његовом сви народи поклонише се.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Послије њеколико, онај други поче да чати, а први да гледа, док гвардијан не забобоњи њешто, нашто се ђакони поклонише па и они сједоше за сто. — Мали Јерковићу!
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
На злу судбу палијех небесах ноћ и пустош царство уздигоше; но слијепе ове владалице бесилне се одмах поклонише упорноме своме сопернику!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Оба млада нова познаника руковаше се пријатељски, поклонише се пред управником и пођоше у грчко одељење стоваришта књига.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Све ће бити, господару. Поклонише се и одоше. Не би штоно се рече дланом о длан ударио, а то се све испуни као што је он наредно, а он онако гладан
— Заповиједам да ми донесете султанију, царску најљепшу кћер. Они се поклонише и нестаде их, и за тили час ево их гдје донесоше султанију.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Купало, прекрасни деран пролеће. Јунош на водама Када се у срце усели пролеће, Младићи пред дивке капе бацише и поклонише се, Све се девице насмешише с олтара На грохотне трбухе жандара. О!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Све се црној земљи поклонише и пођоше на Стамбола града. У хајдучким — и ускочким — борбама прекаљивале су се народне снаге.
Баш кâ да су бабови чауши“. Уста Марко те отвори врата, чауши се поклонише Марку: „Божја т' помоћ, господару Марко!“ А Марко их омилова руком: „Добро дошли, моја ђецо драга!
Јесу л' здраво Србљи витезови, и честити цареви и краљи?“ Чауши се смјерно поклонише: „Господару, Краљевићу Марко, све је здраво, али није мирно: господа се тешко завадила на Косову пољу широкоме, код
У Стамбол и одведоше Турци, поклонише цару честитоме. Тамо били за девет година и десете за седам месеци, тамо и је царе потурчио, код себе им дворе
Како би нам раја додијала?“ Све дахије на ноге скочише, Мемед-аги сви се поклонише: „Фала, јолдаш, Фочић-Мемед-ага, твоја памет пашовати може! Ми ћемо те пашом учинити, тебе ћемо свагђе послушати“.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Каза цар чија је глава и рече: »Да јој учинимо поштење кано нашем првому оцу. И сви јој се поклонише. После тога пак им цар да узму рече сваки по камен у руку, а и сам диже један камен, и рече војски: »Ово је глава
Једне ноћи сни он сан и сутрадан каза им што је снио. »Видео сам, рече, ваше снопове где се поклонише сви моме снопу.« Та из тога ваљаше да га они и врло пазе и почитују га, заштоно за велико поштење њихову дому и свему